Za nekoliko godina spoljne granice Evropske unije (EU) mogle bi da postanu granice Kosova s Albanijom i Crnom Gorom.
Ta perspektiva postaje sve konkretnija, budući da obe zemlje napreduju u procesu pristupanja EU, dok Kosovo zastaje na putu evropskih integracija.
Crna Gora je privremeno zatvorila 23 od 33 pregovaračka poglavlja i Evropska komisija ocenjuje da bi sva mogla da zatvori do kraja 2026. Albanija je, s druge strane, zatvorila četiri od 33 poglavlja i otvorila poslednji klaster. Ona nastoji da pregovore završi do kraja 2027.
Kosovo je, s druge strane, podnelo zahtev za članstvo u EU 15. decembra 2022. i još čeka da dobije status kandidata.
U novom izveštaju Evropske komisije beleži se stagnacija reformi na Kosovu, u kontekstu produžene institucionalne krize. Tu krizu su obeležile poteškoće pri konstituisanju Skupštine i formiranju institucija, dok je zemlja u periodu od oko godinu dana održala tri kruga parlamentarnih izbora.
Stručnjaci za evropske integracije, ekonomiju i bezbednost ocenjuju da Kosovo treba da se pripremi za eventualno članstvo Crne Gore i Albanije u EU.
Prema njihovim rečima, ti događaji mogli bi da utiču na kretanje ljudi i robe, da stvore nove uslove za kosovska preduzeća i da promene regionalnu saradnju u oblasti bezbednosti.
Zaostajanje za susedima u integracijama i bezbednosti
Napredak Albanije i Crne Gore ka članstvu u EU mogao bi da produbi političku distancu Kosova od njegovih suseda, ali i da stvori razlike u regionalnoj saradnji u oblasti bezbednosti.
Tefta Keljmendi (Kelmendi), istraživačica u evropskom institutu Žak Delor (Jacques Delors), ocenjuje da je Kosovo već zaostalo za susednim zemljama, kao posledica političke krize i izostanka napretka u dijalogu sa Srbijom.
"S obzirom na napredak susednih država u poslednje četiri godine i, u poređenju s njima, stagnaciju Kosova usled političke krize u zemlji i izostanka napretka u dijalogu sa Srbijom, koji se odrazio i na proces evropskih integracija i na diplomatske odnose s institucijama i državama članicama EU, stvorena je znatna distanca koju će u bliskoj budućnosti biti teško premostiti", kaže Keljmendi za Radio Slobodna Evropa.
Prema njenim rečima, ako Crna Gora i Albanija postanu članice EU u roku od četiri godine, Kosovo bi moglo da se suoči s većim unutrašnjim pritiskom za ubrzanje evropskih integracija.
Takav razvoj događaja, međutim, kako ocenjuje Keljmendi, mogao bi da ima i pozitivan efekat, jer bi mogao da vrati poverenje građana i političkih predstavnika u evropsku perspektivu.
Prema njenim rečima, Priština treba da se posveti ubrzavanju unutrašnjih reformi, naročito u oblasti vladavine prava i diplomatije, kao i prevazilaženju političkih prepreka na svom putu ka EU.
"Pametan strateški pristup bio bi da se Kosovo što pre i intenzivno angažuje na uklanjanju političkih prepreka svom napretku u procesu integracija, uključujući pitanje nepriznavanja od strane pet država članica EU, što bi omogućilo deblokadu kandidature u Savetu Evrope", naglašava Keljmendi za RSE.
Prema Keljmendi, Kosovo treba da pojača diplomatski angažman s institucijama i državama članicama EU kako bi deblokiralo kandidaturu. Paralelno, treba da sprovodi reforme koje bi mu omogućile integraciju u jedinstveno tržište EU.
Jaz u odnosu na susede nije ograničen samo na politički proces integracije.
Jeta Lošaj (Loshaj) iz Kosovskog centra za bezbednosne studije ocenjuje da bi se jaz u odnosu na susede mogao produbiti i u oblasti bezbednosti, gde je Kosovo već u nepovoljnijem položaju kada je reč o pristupu evropskim mehanizmima saradnje.
Kosovo je trenutno jedina zemlja u regionu koja nema operativni sporazum s Europolom. Važeći radni dogovor iz 2020. ne omogućava razmenu ličnih podataka, iako je praktična saradnja unapređena.
"Kada susedi budu unutar EU, ta asimetrija će se produbiti", kaže Lošaj za RSE.
Prema njenim rečima, nejednakost u odnosu na susedne zemlje unutar EU mogla bi da stvori Kosovu poteškoće u borbi protiv organizovanog kriminala i drugih prekograničnih pretnji.
Ona kaže da kriminalne grupe region tretiraju kao jedinstven prostor i da koriste zemlje u kojima su kontrole i razmena informacija slabiji.
"Ako su nam susedi potpuno integrisani (u EU), a Kosovo nije, može nastati siva zona koja se koristi za trgovinu ljudima, krijumčarenje i neregularne migracije", kaže Lošaj.
Takođe, prema njenim rečima, eventualno članstvo Crne Gore i Albanije u EU donelo bi pravila i standarde ovog bloka u upravljanju granicama, strože kontrole i veće učešće Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Frontex).
Keljmendi dodaje da će se eventualno članstvo Crne Gore i Albanije u EU osetiti i na Kosovu, kroz dodatne zahteve koje blok postavlja za slobodu kretanja građana.
"Da bi prešli granicu i pristupili ličnoj imovini ili posetili članove porodice u ove dve države, građani Kosova bi morali da putuju s važećim pasošem, plate posebno osiguranje za vozila koja ulaze u EU i suočiće se s ograničenjima u dužini boravka", ističe Keljmendi.
To će se posebno odraziti na to kako će građani Kosova i građani Albanije i Crne Gore prelaziti na teritoriju jedni drugih. Trenutno je to omogućeno uz biometrijske lične karte.
Lošaj pojašnjava da postojeći regionalni sporazumi o kretanju s ličnim kartama ne prestaju automatski da važe članstvom Albanije i Crne Gore u EU. Prema njenim rečima, najveći uticaj na kretanje ljudi osetio bi se ako bi ove dve zemlje ušle i u Šengensku zonu, jer se to ne dešava istovremeno s članstvom u EU i obično traje još nekoliko godina.
Zatim, prema njenim rečima, ostaje nekoliko praktičnih pitanja.
"Šta će biti sa zajedničkim graničnim prelazima i koliko će leti trajati čekanja? Vizna liberalizacija je ovaj rizik znatno ublažila, ali Kosovo mora da se pozabavi ovim pitanjima već sada, kako granica ne bi postala prepreka za ljude", kaže Lošaj.
Od CEFTA do tržišta EU: Izazov za kosovske izvoznike
Ako Albanija i Crna Gora postanu članice Evropske unije pre Kosova, njihovi trgovinski odnosi s Kosovom razvijaće se u okviru novih pravila.
Gazmend Ćoraj (Qorraj), profesor ekonomije na Univerzitetu u Prištini, ocenjuje da bi ova promena donela strukturnu transformaciju u trgovinskim odnosima između ovih zemalja.
"Praktično, ulaskom u EU, Albanija i Crna Gora biće obavezne da primenjuju Zajedničku trgovinsku politiku EU i automatski će istupiti iz Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA)“, kaže Ćoraj za RSE.
Prema njegovim rečima, trgovina s Kosovom oslanjala bi se na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji Kosovo ima na snazi od 2016.
Ćoraj ocenjuje da će jedan od glavnih izazova za kosovske izvoznike biti necarinske barijere, povezane sa standardima i zahtevima evropskog tržišta.
"Izvoznici koji već imaju trgovinsko iskustvo sa zemljama EU lakše će se prilagoditi, dok će za one koji to iskustvo nemaju ova tranzicija predstavljati novi izazov, zbog strožih zahteva i propisa tržišta EU u poređenju s regionalnim tržištem Zapadnog Balkana", kaže on za RSE.
Prilagođavanje zahtevima tržišta EU bilo bi posebno teško za mala i srednja preduzeća, ocenjuje Ljuljzim Rafuna (Lulzim), predsednik Privredne komore Kosova.
"Iako je mali deo velikih izvoznih kompanija (posebno u sektoru prerade drveta, plastike i IT-a) uspeo da se sertifikuje za tržište EU, ogromna većina malih i srednjih preduzeća nema finansijske i tehničke kapacitete da izvrši ovu tranziciju u kratkom roku", kaže on za RSE.
Rafuna upozorava da će, ako Albanija i Crna Gora postanu članice EU, kosovski izvoznici biti suočeni sa strogim fitosanitarnim i veterinarskim zahtevima, kao i sa standardima kvaliteta EU.
Prema njegovim rečima, nedostatak informacija i ograničeni laboratorijski kapaciteti na Kosovu za testiranje proizvoda mogli bi preduzećima otežati ispunjavanje tih zahteva i oslabiti njihovu konkurentnost na oba tržišta.
"Među najizloženijim sektorima su agrobiznis i prerada hrane, proizvođači građevinskog materijala, kao i sektor transporta i logistike", kaže Rafuna.
Rafuna dodaje da bi dodatne carinske kontrole i procedure na granici mogle izazvati kašnjenja i povećati troškove kosovskim prevoznicima.
Kako bi Kosovo trebalo da se pripremi?
Radio Slobodna Evropa obratio se Vladi Kosova kako bi saznao njen stav o mogućim političkim, ekonomskim i bezbednosnim posledicama eventualnog članstva Albanije i Crne Gore u EU, uključujući uticaj na kretanje građana, prekograničnu saradnju i trgovinske odnose.
Takođe, RSE je tražio informacije o tome koje konkretne mere Vlada planira da preduzme da zaštiti interese Kosova i unapredi evropske integracije zemlje. Do objavljivanja ovog članka, Vlada nije odgovorila na pitanja.
Svi sagovornici RSE, iz različitih uglova, ističu potrebu da se Kosovo pripremi za promene koje bi moglo doneti članstvo Albanije i Crne Gore u EU.
Oni traže veći angažman institucija, sporazume sa dve susedne države i mere koje bi pomogle kosovskim preduzećima da se prilagode novim zahtevima.
Keljmendi kaže da, kako bi nadoknadilo vreme izgubljeno zbog političke krize i problema u dijalogu sa Srbijom, Kosovo treba da ubrza napore za deblokadu kandidature za članstvo u EU.
Istovremeno, za sprovođenje unutrašnjih reformi koje bi mu omogućile integraciju u evropsko zajedničko tržište, prema njenim rečima, Kosovo može da iskoristi finansijsku podršku EU.
"EU je već stvorila okvir da pomogne zemljama kandidatima da napreduju u tom pravcu, kroz Plan rasta i reformi i finansijske instrumente koji ga podržavaju. Sada je na Vladi Kosova da se politički angažuje u ovom procesu i da ga postavi na listu glavnih prioriteta", kaže Keljmendi za RSE.
Što se tiče bezbednosti, Lošaj ocenjuje da Priština treba da pregovara s Tiranom i Podgoricom o bilateralnim sporazumima o bezbednosti i kontroli granice pre njihovog učlanjenja.
"Ovi sporazumi treba da obuhvate zajedničke patrole, zajedničke kontakt centre, zajedničke granične prelaze i razmenu informacija. Treba ih sastaviti prema standardima EU, kako bi ostali važeći i nakon učlanjenja", kaže Lošaj za RSE.
Prema njenim rečima, Kosovo može produbiti saradnju s Europolom u borbi protiv kriminala, s Frontexom u upravljanju granicama i sa Jurodžastom (Eurojust) u pravosudnoj saradnji u krivičnim stvarima, bez zadiranja u pitanja svog statusa.
Lošaj dodaje da Kosovo treba da ojača zaštitu podataka, integritet graničnih kontrola i kapacitete Policije Kosova. Prema njenim rečima, konkretni rezultati u ovim oblastima pokazali bi spremnost Kosova na saradnju i pomogli mu da traži postepeno uključivanje u bezbednosne operacije EU.
Za pripremu preduzeća, Ćoraj traži prethodno angažovanje javnih institucija i poslovnih udruženja.
"Javne institucije i poslovna udruženja treba unapred da pripreme domaća preduzeća kroz informisanje i obuke usmerene na standarde EU", kaže Ćoraj.
Pored informisanja i obuka, Ćoraj ocenjuje da institucije i poslovna udruženja treba da posvete posebnu pažnju izvoznicima koji nemaju iskustva s tržištem EU, kako bi se pripremili za strože zahteve i propise tog tržišta.
Rafuna smatra da Vlada Kosova treba da preduzme konkretne mere, uključujući subvencionisanje sertifikacije i standardizacije proizvoda, ulaganja u domaće laboratorije i pregovaranje o posebnim trgovinskim protokolima s Albanijom i Crnom Gorom.
"Treba raditi na prelaznom sporazumu s Albanijom i Crnom Gorom: Vlada treba već sada treba da pregovara o posebnim trgovinskim protokolima ili prelaznim zelenim koridorima za period nakon njihovog učlanjenja, kako bi se olakšale carinske procedure za proizvode kosovskog porekla", ističe Rafuna.
On takođe predlaže da Vlada osnuje fond koji bi pokrivao do 70 odsto troškova sertifikacije proizvoda. Prema Rafuninim rečima, finansijska podrška pomogla bi preduzećima, posebno malim i srednjim, da ispune standarde koji se traže za evropsko tržište.