Digitalne tragove novca lakše je pratiti, ali isto tako novac može lakše i da pobegne. Ili, kako objašnjava Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija, specijalizovane za pitanja korupcije, novac "lako može sa jednog mesta da se prebaci na drugo u vrlo kratkom roku".
Koliko je to otežavajuća okolnost za ostvarivanje obećanja nove vladajuće snage u Srbiji, Studentske liste, pobednika vanrednih parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra?
Kampanju, koja je bila kulminacija dvogodišnjih protesta pokrenutih od strane studenata, gradili su na zahtevima za pravnom državom, slobodnim institucijama, suzbijanjem korupcije i borbom protiv organizovanog kriminala.
Njihov uspeh, a pad četrnaestogodišnje vlasti predvođene Aleksandrom Vučićem, praćen je visokim očekivanjima javnosti, koja im je dala više od 2,3 miliona glasova.
Takav rasplet podseća na promene koje su nastupile nakon što je Slobodan Milošević bio prisiljen da prizna izborne rezultate i svrgnut sa vlasti u događajima koji su kulminirali demonstracijama u Beogradu 5. oktobra 2000. godine.
Tu se sličnosti uglavnom i završavaju, podvlači Nemanja Nenadić u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE).
5. oktobar vs. 25. oktobar
Ključni zahtevi međunarodne zajednice, sa kojima se suočio savez osamnaest stranaka nazvan Demokratska opozicija Srbije (DOS), po preuzimanju vlasti od Miloševićevih snaga, odnosili su se na gonjenje optuženih za ratne zločine iz vrha dotadašnje vlasti.
To je i samog Miloševića dovelo do izručenja međunarodnom sudu u Hagu (Holandija), gde je umro u pritvoru marta 2006. godine, pre nego što mu je izrečena presuda.
Dvadeset šest godina kasnije fokus je na koruptivnoj prirodi zloupotrebe političke moći.
"Prostor za delovanje nekadašnjih nosilaca vlasti pre 2000. godine, kada bi želeli da transferišu svoju imovinu u inostranstvo, bio je veoma ograničen. Zbog raznih faktora, uključujući i tadašnji razvoj tehnologije, ali pre svega imajući u vidu sankcije pod kojima su se brojni pripadnici tog režima, ili čitava zemlja na kraju krajeva, nalazili", podseća Nenadić.
Danas je, pak, nastavlja ovaj sagovornik, daleko veći rizik u tome "da se značajan deo nezakonito stečenih prihoda premesti negde u inostranstvo, gde ne bi bio lako dostupan organima državne prisile".
Šta pokazuje slučaj Alta banke?
"Upravo je to primer koji govori da se može daleko brže reagovati nego ranije", kaže Nenadić.
Od 2. novembra u pritvoru je Davor Macura, vlasnik Alta banke, koja je od svog osnivanja 2019. godine do danas stasala u banku u kojoj su neka od vodećih državnih preduzeća, poput najvećeg proizvođača struje u zemlji Elektroprivrede Srbije, imala svoje račune.
Dva dana pre Macurinog hapšenja, Narodna banka Srbije oduzela je Alti dozvolu za rad zbog pogoršanja finansijskog stanja banke. Macura se tereti za iznošenje oko 380 miliona evra iz trezora banke, ne za pokušaj prebacivanja novca u inostranstvo. Sve navode iz krivične prijave Macura je negirao.
"Dogodio se pokušaj koji možda nije bio dovoljno koordinisan od strane onih ljudi koji su u bivšem režimu, ili još uvek aktuelnom režimu, imali mogućnost da upravljaju kapitalom veće vrednosti. Dakle, tu postoji opasnost da zaključujemo na osnovu onoga što je vidljivo, a da nam promiče ono što je nevidljivo", kaže Nenadić.
Šta je prethodilo?
Hapšenja vezana za stečaj Alta banke, kao i niz drugih hapšenja, preduzeta su po nalozima tužilaštava, izdatim nakon izbora.
Sprovele su ih institucije u istom sastavu u kojem su bile i u vreme kada je zemlju vodio krug ljudi oko Aleksandra Vučića. Da li je takav rasplet dokaz da su do 26. oktobra pravosudne vlasti bile paralisane političkim pritiskom?
Takav opis ranijeg stanja ne dolazi samo od Vučićevih kritičara. Upravo na to ukazuje i Evropska komisija u redovnom godišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, objavljenom 4. novembra.
"Neprimereni politički pritisci na pravosuđe i tužilaštvo značajno su porasli", precizira se u izveštaju.
Za one koji su ostali uz Vučića, međutim, hapšenja i istrage dokaz su, kako ponavljaju, "terora i progona" koji su nastupili odmah pošto su birališta zatvorena. Među onima koji dele taj stav je i bivša vicepremijerka Zorana Mihajlović, koja je 2022. godine ostala bez mesta u Vladi Srbije.
Srpsku naprednu stranku (SNS) napustila je 2023. godine. Danas, međutim, brani raniju politiku.
Zorana Mihajlović nekada i sada
"Bilo bi jako lepo videti šta se desilo sa tužiocima koji nisu radili svoj posao onda kada je trebalo", kaže Zorana Mihajlović u razgovoru za "Uvid", u koji se uključila onlajn, sa protesta organizovanog u znak podrške "Informeru", mediju koji je i posle izbora ostao neka vrsta glasila ljudi bliskih Vučiću, pa i samog Vučića.
Istog dana Regulatorno telo za elektronske medije (REM) izreklo je nove kazne "Informeru", među njima i zabranu oglašavanja.
Tokom razgovora koji se odvijao na beogradskom Trgu Nikole Pašića, okružena demonstrantima, na pominjanje korupcije ranije vlasti, u kojoj je bila od 2012. do 2022. godine, kratko odgovara da "toga ima svuda".
Podsetili smo je na februar 2024. godine, kada je za lokalnu televiziju KTV govorila o projektu EXPO 2027.
"Jedan oprobani, organizovani metod za koruptivne radnje. U trenutku kada Srbiji sve to što se radi kroz EXPO apsolutno nije prioritetno", izjavila je tada.
Danas pojašnjava da je takav stav, a nije jedini sličan koji je iznosila u to vreme, bio posledica manjka informacija kojima je raspolagala nakon što je ostala bez mesta u Vladi Srbije:
"Ja nijednog trenutka nisam znala da je u ceo projekat EXPO-a, tada sam već bila izašla iz Vlade, stavljeno i sve ono drugo od projekata što se u infrastrukturi radilo. Da je taj iznos novca bio mnogo veći, odnosno od onoga što sam ja smatrala da treba da bude."
Podvlači da ne demantuje ono što je ranije govorila:
"Ja sam objasnila i pojasnila da nisam znala da je sve ono, ne samo Beograd, ne Surčin, pruga, ne ono što je potrebno za EXPO, nego da su svi projekti stavljeni pod jednu kapu koja se zove EXPO."
Ključno o EXPO
Projekat EXPO 2027. obuhvata znatno više od same međunarodne tehnološko-naučno-kulturne izložbe, koja je zakazana za period od 15. maja do 15. avgusta naredne godine.
Obimna izgradnja u beogradskoj opštini Surčin ne obuhvata samo izložbeni prostor koji se, prema planu, prostire na dvadeset pet hektara. Dodati su mu, između ostalog, i fudbalski stadion za 52.000 gledalaca, novi Beogradski sajam, saobraćajna infrastruktura i drugi objekti. Kako je pre pet meseci procenio Fiskalni savet Srbije, izdaci za EXPO i povezane infrastrukturne projekte mogli bi da dostignu 3,4 milijarde evra.
Izgradnja je omogućena na osnovu lex specialisa, posebnog zakona koji donetog radi realizacije EXPO-a, u oktobru 2023. godine. Izgradnju predvodi kineska kompanija "Power China", uz stotine podizvođača. Posebno je kritikovan zbog dodele dela poslova bez sprovođenja tendera, iako se projekat finansira iz budžeta.
Zorana Mihajlović poziva nadležne da ispitaju sve sumnje na korupciju, ali sama ne navodi konkretna imena, čak ni povodom jedne od svojih izjava koja je svojevremeno odjeknula – one da su neki ljudi u SNS-u partiju koristili kao "džuboks za bahaćenje i bogaćenje".
Jednako odlučno danas ponavlja: "Korupcija je samo priča da se sklone politički neistomišljenici. Evo, videćemo za godinu dana kako će to izgledati".
Na globalnoj skali korupcije za 2026. godinu, koju utvrđuje međunarodna organizacija Transparency International, Srbija je na 116. mestu, od ukupno 182 države.
Za Srbiju kao najlošije rangiranu državu Zapadnog Balkana, između ostalog se konstatuju pritisci na pravosuđe koje prate kampanje blaćenja, ometanje policijske saradnje, te zakonske izmene koje otežavaju istrage korupcije i organizovanog kriminala na visokom nivou.
Šta predstoji?
"Ovaj događaj (izborna pobeda Studentske liste) potpuno je drugačiji od onoga što smo imali u oktobru 2000. godine", komentariše istoričarka Dubravka Stojanović.
Kao profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu posmatrala je studente čiji je bunt počeo nakon pogibije šesnaest ljudi u Novom Sadu, prilikom rušenja nadstrešnice na renoviranoj Železničkoj stanici.
"Mogu posvedočiti da su, recimo, bar na Filozofskom fakultetu ti plenumi trajali po pet-šest sati, svakog dana, do duboko u noć. Onda su se studenti delili u radne grupe, imali su deset radnih grupa, gde su razrađivali to što je usvojeno na plenumu. Onda bi spavali tako po nekoliko sati na fakultetu i onda su ustajali rano ujutru da pripreme dnevni red za sledeći plenum. I tako svakog dana, uz proteste, uz napade, uz izuzetno opasne situacije kroz koje su prolazili", priseća se Stojanović.
Bunt koji je potekao iz akademskih krugova tokom dve godine protesta naišao je na nezabeležen odjek u javnosti. Studentski pokret odluke je donosio kroz novi sistem organizovanja – plenume uspostavljene na fakultetima svih univerziteta u Srbiji. Odluke su donošene glasanjem, a do samih izbora u pokretu se nisu izdvojili pojedinci koji bi mogli biti viđeni kao lideri.
Odlukama plenuma utvrđena su i imena na Studentskoj listi, sa koje 140 poslanika ulazi u novi saziv Skupštine Srbije, koji bi trebalo da bude konstituisan na sednici zakazanoj za utorak, 17. novembar.
Vučićeve naprednjake, koji su dobili više od 1,7 miliona glasova, zastupaće 103 poslanika. Tu su još stranke manjina, dok su opozicione partije, ali prvi put od pada Miloševića i socijalisti Ivice Dačića, ovog puta ispali iz igre.
I u tome je razlika, podvlači Stojanović: Miloševića su pobedile partije, a Vučića društveni pokret.
Ko može savetovati?
"Tada su preokret vodile ujedinjene političke stranke u okviru Demokratske opozicije Srbije, koje su bile veoma raznorodne. To se može reći i za današnji studentski pokret, ali je on za dve godine izgradio vrlo neobičnu direktnu demokratiju i način odlučivanja, koji su se do sada pokazali izuzetno efikasnim i uspešnim.
Druga stvar je što je u tadašnju opoziciju Srbije realno malo ko verovao. Identifikacija s tim strankama teško je bila moguća. A ako ste se identifikovali, onda ste se identifikovali sa Zoranom Đinđićem protiv Vojislava Koštunice i obrnuto. To je već bilo u startu loše. Ovaj pokret je uspeo da se ogroman broj građana sa njim identifikuje", kaže Stojanović.
Uz toliko novih političkih modela, teško je proceniti u kom će se pravcu stvari razvijati, pa i dati odgovor na pitanje koliko će za novu vlast odluke njene baze, fakultetskih plenuma, biti balast.
"Ono u šta smo verovali jeste da treba početi od najkontroverznijih pitanja društva, od toga kako smo došli do ratova devedesetih, koji je to bio program, da li smo mi ikada iz tog programa izašli, kako napraviti novi unutrašnji i spoljnopolitički program, kakvi su odnosi sa regionom. Da bez toga nema napretka.
Studenti su pokazali nešto drugo. I mislim da nam ne preostaje ništa drugo nego da im verujemo jer mi nismo ništa uradili. Dakle, mi smo išli ovim putem i 35 godina od početka ratova ili duže, od dolaska Miloševića na vlast, mi manje-više ponavljamo isto. I nismo uradili ništa. Dakle, ne znam da li imamo pravo na bilo kakve primedbe", navodi Stojanović.