Šta bi moglo da se promeni za Kosovo sa demokratama na čelu Kongresa?

Rezultati izbora na sredini predsedničkog mandata u SAD promenili su odnos snaga u Kongresu, što bi moglo da utiče i na američku spoljnu politiku. Šta, međutim, može konkretno da se promeni u politici Vašingtona prema Kosovu sada kada su demokrate osvojile kontrolu u oba doma, Senatu i Predstavničkom domu?

Američki stručnjaci rekli su za Radio Slobodna Evropa da novi sastav može doneti veći angažman Kongresa na Zapadnom Balkanu, ali insistiraju da očekivanja ne treba da budu previsoka.

Robin Bruks (Brooks), bivša direktorka za centralnu Evropu i Balkan u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD, kaže da, iako Kosovo nije u svakodnevnom fokusu većine članova američkog Kongresa, ono ostaje važan saveznik Vašingtona.

Prema njenim rečima, novi Kongres, koji počinje s radom u januaru sledeće godine, prvenstveno će biti usredsređen na unutrašnja pitanja, kao što su visoke cene, troškovi lekova i goriva. Međutim, odluke administracije u spoljnoj politici takođe mogu postati predmet preispitivanja.

Ona objašnjava da bi Kongres mogao da pozove administraciju na odgovornost ako njeni postupci budu u suprotnosti sa "američkim zakonima, vrednostima i normama". To, kaže Bruks, može da obuhvati i način na koji Vašington traži od drugih zemalja, poput Kosova, saradnju u pitanjima kao što je deportacija ljudi iz SAD.

Iako spoljna politika može zauzeti malo mesta na agendi Kongresa, on može direktnije da utiče na odnose Kosova i Srbije.

Unutrašnjost Kongresa SAD.

Kako promena u Kongresu može uticati na odnose Kosova i Srbije?

Edvard Džozef (Edward P. Joseph), profesor na Univerzitetu Džons Hopkins, očekuje da će Kongres pod kontrolom demokrata vršiti veći pritisak za preispitivanje politike administracije Donalda Trampa (Trump) prema Srbiji.

Prema Džozefovim rečima, politička dešavanja u Srbiji mogla bi da pojačaju tu pažnju i podstaknu Vašington da traži veći angažman na stabilizaciji odnosa s Kosovom.

U Srbiji je pobeda Studentske liste na izborima 25. oktobra okonačala 14-godišnju vladavinu Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića.

Kako bi iskoristio ove okolnosti, Džozef poziva premijera Kosova Aljbina Kurtija (Albin) da promeni pristup prema srpskoj zajednici u zemlji.

"Kurti ima retku priliku da preuzme inicijativu i predloži novu politiku koja bi poboljšala odnose i s kosovskim Srbima i sa Srbijom. S druge strane, ako nastavi s dosadašnjim pristupom, Kosovo će se suočiti s većim pritiskom i kritikama", kaže Džozef za RSE.

Čitajte:

Iran čeka sledeći Trumpov potez posle poraza republikanaca na izborima

Godinama unazad, Kurti je stalno bio pod kritikama SAD i EU zbog "jednostranih poteza" na severu Kosova, preduzetih bez koordinacije sa zapadnim saveznicima, za koje oni tvrde da su povećali tenzije i nesigurnost među kosovskim Srbima.

Danijel Frid (Daniel Fried), bivši američki ambasador i bivši visoki zvaničnik Stejt dipartmenta, takođe vidi određene izglede za "kreativniju diplomatiju" u regionu, posle promene vlasti u Srbiji i gubitka kontrole republikanaca nad američkim Kongresom.

"Ne bih očekivao veliku inicijativu u skorije vreme", kaže on za RSE, dodajući da bi ipak moglo doći do bliže saradnje SAD s Evropom kako bi se Srbija usmerila ka evropskim integracijama.

Kosovski premijer Aljbin Kurti

Prema njegovim rečima, Kosovo bi moglo da pokuša da se ne posmatra samo kroz prizmu sporova sa Srbijom i da ojača svoje odnose s Vašingtonom, ali za to je potrebna inicijativa samog Kosova.

Čitajte:

Je li Srbija bolje razumjela Washington od Kosova?

"Kosovo bi trebalo još više da se oslanja na svoja osnivačka načela: demokratiju, vladavinu prava i svoju (divnu) zastavu, koja predstavlja Kosovo kao državu za sve one koji u njoj žive", kaže Frid.

Bruks, s druge strane, kaže da Kosovo ne bi trebalo da vezuje svoju spoljnu politiku isključivo za aktuelnu američku administraciju.

"Pokušaj da se udovolji Trampovoj administraciji bio je greška od samog početka", kaže ona.

Prema rečima Bruks, takav pristup uvukao je Kosovo u inicijative koje mu nisu nužno donele dugoročne koristi, poput Odbora za mir.

"Kosovo treba da teži svojoj evropskoj budućnosti i da se angažuje s obe partije u Predstavničkom domu i u Senatu", kaže ona.

Jedno od pitanja u kojima bi članovi američkog Kongresa mogli da pomognu, prema njenim rečima, jeste ubeđivanje pet zemalja Evropske unije – Španije, Grčke, Rumunije, Kipra i Slovačke – koje ne priznaju nezavisnost Kosova da to učine.

Šta bi konkretno moglo da se promeni za Kosovo zavisi i od koraka koje preduzme sama Priština, kako u odnosima s kosovskim Srbima, tako i u zbližavanju s predstavnicima obe partije u Vašingtonu.