Ubedljiva pobeda demokrata na izborima u SAD doneće, kako se očekuje, promene u Kongresu i spoljnoj politici Vašingtona. Međutim, u samom Iranu mnogi zvaničnici očekuju da će zemlja ostati na nišanu predsednika Donalda Trampa (Trump), čak i ako je glasanje oslabilo njegovu poziciju.
Kako su kasno 3. novembra stizali rezultati koji su pokazivali da su demokrate preuzele kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom od republikanskih rivala, Tramp je priznao da je rat koji je pokrenuo protiv Irana poslednjeg dana februara ostavio traga na njegovoj stranci.
Međutim, iranski vrhovni lider Modžtaba Hamnei naveo je u saopštenju 4. novembra – na godišnjicu dana kada su radikalni studenti učvrstili svrgavanje šaha koga su podržavale SAD upadom u američku ambasadu i držanjem 52 Amerikanca kao talaca 444 dana – da se svako ko očekuje bilo kakvu temeljnu promenu američke politike samo zato što je jedna stranka zamenila drugu "teško vara".
On je upozorio protiv "čak i najmanje sklonost ka pokoravanju" Sjedinjenim Državama, dodajući da "SAD vide da je kraj njihove hegemonije dalek, a mi vidimo da je blizu".
Iako su iranski i američki pregovarači poslednjih dana aktivno vodili posredne razgovore – uglavnom uz posredovanje Katara i Pakistana – kako bi okončali vojni sukob, Tramp je odbio da isključi nastavak napada na Iran, jer SAD još treba da se "pobrinu" za jednu ili dve mete, uključujući lokaciju za koju se sumnja da se tamo nalazi nuklearni objekat.
Džalal Rašidikoči, bivši reformistički iranski poslanik, rekao je da vidi malu razliku između demokrata i republikanaca, ali je izbore ipak opisao kao "istorijsko i ponižavajuće" odbacivanje od strane američkih birača onih koji su se zalagali za rat protiv Irana. On je takođe pozvao novoizabrane članove Predstavničkog doma i Senata da obrate pažnju na tu poruku.
Zasigurno, mnogi zvaničnici iskoristili su priliku da likuju nad rezultatima i neki su zaslugu pripisali "narodnom otporu" Iranaca, "hrabrosti iranskih boraca" i "istorijskoj osveti" Irana nad onima koji su odgovorni za ubistvo vrhovnog lidera ajatolaha Alija Hamneija 28. februara, prvog dana američkih i izraelskih vazdušnih udara u sukobu.
Međutim, takve izjave ne otkrivaju nužno kako će se iransko rukovodstvo ponašati.
A izbori bi mogli da promene manje nego što iranski zvaničnici sugerišu, jer Tramp i dalje ima neke moćne poluge u spoljnoj politici i ostaće na funkciji do januara 2029.
Tvrđi kurs ili igra čekanja?
Hamidreza Azizi, viši analitičar za Iran u Međunarodnoj krizi grupi iz Brisela, rekao je za RSE da visoki iranski zvaničnici vide rezultate kao pobedu Islamske Republike i potvrdu njenog beskompromisnog pristupa.
"U tom kontekstu očekujem da će rezultati dovesti do daljeg zaoštravanja, a ne omekšavanja iranskog stava", rekao je on.
To se, kako kaže, odnosi posebno na osnovne zahteve Teherana: da Vašington prvi napravi korak ukidanjem sankcija i blokade i da bilo koji sporazum ne uključuje velike nuklearne ustupke.
Azizi je upozorio da bi takav stav mogao da poveća, a ne umanji rizik od novog sukoba, naročito ako Tramp odluči da nema šta da izgubi i kocka se da bi pobeda u inostranstvu mogla da nadoknadi njegov poraz kod kuće.
Druga mogućnost, prema Damonu Golrizu, predavaču na Haškom univerzitetu primenjenih nauka, jeste da Teheran odluči da sačeka kraj Trampovog mandata.
Golriz je za Radio Fardu (Iranski servis RSE) rekao da Iran može zaključiti da mu je bolje da izbegava velike ustupke Trampu i da sačeka buduću američku administraciju za koju veruje da je moguć trajniji sporazum.
Kao pokazatelj da drugačije političko okruženje u Vašingtonu može doneti Teheranu bolje izglede, on je naveo pregovore pod predsednikom Barakom Obamom (Barack) koji su doveli do nuklearnog sporazuma iz 2015, kao i ono što je opisao kao ozbiljno diplomatsko angažovanje pod bivšim predsednikom Džoom Bajdenom (Joe Biden).
Golriz takođe očekuje da predstojeći period ostane nestabilan, uz mogućnost da Tramp nastoji da pokaže snagu posle izbornog poraza i da se i dalje oslanja na vojni i ekonomski pritisak kako bi iznudio ustupke Irana.
On, međutim, iznosi argument da vojni udari ne mogu rešiti sporove oko iranskog nuklearnog programa i Ormuskog moreuza. Trajno rešenje, kaže on, zahtevalo bi pregovore koji su "tajni, direktni, kontinuirani, dugoročni i ozbiljni", potencijalno čak obimniji od razgovora koji su doveli do nuklearnog sporazuma iz 2015.
Azizi je rekao da se čini da je rukovodstvo u Teheranu svesno opasnosti, ukazujući na Hamneijevo upozorenje kao jasan znak toga. Ipak, ishod, kaže on, u velikoj meri zavisi od Vašingtona.
"Ulozi su i dalje visoki", rekao je on. "Mnogo toga zavisi od toga kako Tramp proceni svoj položaj i položaj Republikanske partije i kako odgovori na unutrašnje pritiske koji ga guraju u jednom ili drugom smeru".