Teške reči iz Beograda pred 20. godišnjicu nezavisnosti Crne Gore 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić neće učestvovati na obeležavanju dvadesete godišnjice nezavisnosti Crne Gore 21. maja u Podgorici.

"Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice. A oni neka slave šta god hoće", tako je svoju odluku Vučić obrazložio 14. maja novinarima u Beogradu.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore na to odgovara da je neprihvatljivo i politički neodgovorno da se jubilej obnove crnogorske nezavisnosti predstavlja kao čin usmeren protiv Srbije ili srpskog naroda.

U odbranu predsednika Srbije stalo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje, saopštivši da crnogorsko ministarstvo bez povoda i potrebe stvara povod za javni napad na predsednika Srbije.

Za Radio Slobodna Evropa (RSE) istoričar i direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović ovakvu retoriku predsednika Srbije ocenjuje kao štetnu po građane kako Srbije, tako i Crne Gore i ostalih zemalja regiona Zapadnog Balkana.

Šta poručuju iz Podgorice, a šta iz Beograda?

Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je 14. maja rekao da bi "pljunuo sebi i svom narodu u lice" ako bi učestvovao na proslavi "otcepljenja" Crne Gore od Srbije, crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 15. marta da Vučić nastavlja s retorikom koja ne doprinosi dobrosusedskim odnosima.

U objavi na društvenoj mreži X, Ministarstvo je navelo da je Crna Gora 2006. godine na demokratskom referendumu obnovila svoju nezavisnost, u skladu sa ustavom zajednice Srbije i Crne Gore, pravilima međunarodnog prava i standardima Evropske unije.

Dodaje se i da je obnovom svoje nezavisnosti Crna Gora omogućila i Srbiji da nastavi svoj državno-pravni kontinuitet kao samostalna država.

"Crna Gora svoju nezavisnost ne slavi protiv bilo koga – već u čast slobodno izražene volje svojih građana, svoje istorijske, državne i identitetske posebnosti, kao i prava svakog naroda da demokratski odlučuje o svojoj budućnosti”, navodi se u saopštenju.

Ubrzo nakon ovog saopštenja stigao je odgovor iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, u kom se osuđuje reakcija crnogorske vlade na Vučićevu izjavu.

Saopšteno je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo iskren, ali ne i uvredljiv stav – da ne želi da slavi razdvajanje dve bliske i bratske države.

U saopštenju ističu i to da je Srbija nakon referenduma 2006. godine bez odlaganja priznala nezavisnost Crne Gore i uspostavila diplomatske odnose.

"Predsednik Aleksandar Vučić nije osporavao crnogorsku nezavisnost – naprotiv, više puta je ponovio da Srbija Crnu Goru doživljava kao bratsku i prijateljsku državu. Ono što je istakao jeste da se nezavisnost Crne Gore ne može i ne sme koristiti kao izgovor za negiranje srpskog identiteta, kulture, jezika i vere velikog broja građana Crne Gore, niti za podsticanje podela u crnogorskom društvu", naveli su iz Ministarstva spolia poslova.

I tu nije kraj. Šta je Vučić napisao u kolumni?

Nakon saopštenja ministarstava, na crnogorskom portalu Borba objavljen je tekst naslovljen sa "Istorijsko obraćanje građanima Crne Gore Aleksandra Vučića".

U tom autorskom tekstu predsednik Srbije piše da Crnoj Gori želi sreću, ali da ne želi da učestvuje u obeležavanju jubileja.

U tekstu navodi da se decenijama Srbija optužuje za mešanje u unutrašnju politiku Crne Gore, propagiranje velikosrpskih ideja i ugrožavanje crnogorske državnosti.

Na to odgovara tvrdnjom da je Srbija na demokratski i civilizovan način prihvatila svaku odluku Crne Gore, od proglašenja nezavisnosti do ulaska u NATO.

Za razliku od Crne Gore, Srbija je 2007. godine proglasila vojnu neutralnost, čime se obavezala da neće ulaziti u vojne saveze.

"Vi nama niste smetali, doživljavali smo vas kao sestre i braću i hteli da živimo u istoj državi sa vama. Priznajem, krivi smo, i izvinite što smo vas voleli više nego vi nas", napisao je predsednik Srbije.

Čitajte:

Odnosi Srbije i Crne Gore od 2006. do 2020.

U nastavku teksta, Vučić obrazlaže kako Srbija nikada nije ugrozila teritorijalni integritet Crne Gore ili optužila Crnu Goru za genocid, dok je ta zemlja priznala nezavisnost Kosova i usvojila rezoluciju kojom se priznaje genocid u Srebrenici.

Nezavisnost Kosova Crna Gora priznala je 2008. godine, tokom vlasti Demokratske partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića.

Nakon toga došlo je do zaoštravanja odnosa Beograda i Podgorice, crnogorsku ambasadorku u Srbiji proglašena je "personom non-grata".

Kada je reč o Rezoluciji kojom se osuđuje genocid u Srebrenici, ovaj dokument Skupština Crne Gore usvojila je u junu 2021. godine. Tada je takođe smenjen ministar pravde koji je negirao genocid.

Rezolucija koja je usvojena dvotrećinskom većinom osuđuje genocid u Srebrenici 1995. godine kada je ubijeno više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i zabranjuje javno negiranje tog genocida.

Usvajanju rezolucije protivio se deo tada vladajuće koalicije, okupljen oko prosrpskog Demokratskog fronta, koji je tražio da se rezolucijom osude svi zločini na prostoru Bosne i Hercegovine i bivše Jugoslavije, kao i da se izbriše termin genocid iz teksta rezolucije.

Rezolucija je usvojena dok je predsednik Crne Gore bio Milo Đukanović, a premijer Zdravko Krivokapić.

Aleksandar Vučić takođe optužuje Crnu Goru za davanje medijske platforme "sprovođenju obojene revolucije" u Srbiji, kako Vučić naziva studentske i građanske proteste koji se prethodnih godinu i po dana organizuju širom zemlje.

Na kraju, Vučić ističe da će Srbija poštovati Crnu Goru, njene građane i njihovu odluku, ali da ih moli da pokažu poštovanje prema srpskom jeziku, nacionalnim obeležjima i ljudima koji čine trećinu stanovništva Crne Gore.

Čitajte:

‘Srpski svet’ koncept koji region čini nervoznim

Na poslednjem popisu iz 2024. godine 41,1 odsto građana Crne Gore izjasnilo se kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi, dok je kao maternji jezik 43,2 odsto navelo srpski, a 34,5 odsto crnogorski.

'Retorika o otcepljenju podiže tenzije u regionu'

Dragan Popović, istoričar i direktor Centra za praktičnu politiku, ocjenjuje za RSE da je retorika u kojoj se raspad državne zajednice opisuje kao "otcepljenje" Crne Gore klasična nacionalistička floskula.

Podseća da je i Srbija 2006. dobila punu nezavisnost i priliku da zaokruži svoj državno-pravni identitet, ali da se u nacionalističkoj retorici taj događaj prikazuje kao poraz i tužan dan.

"Toj ideologiji nije suštinski stalo do građana Srbije, niti do države Srbije. Njen cilj je nekakva zamišljena, velika i etnički čista srpska država. Građanska Srbija, u svojim granicama u kojima je danas, za nacionaliste je poraz", objašnjava Popović.

Popović ocenjuje da ovakve izjave izazivaju povišene tenzije, te širenje straha i mržnje među ljudima.

Stoga, dodaje, jasno je zbog čega je Crna Gora meta nacionalizma, "posebno srpskog nacionalizma koji o Crnoj Gori ima razvijenu predstavu kao o 'srpskoj Sparti' i važnom delu zamišljenog ‘srpskog sveta", kaže Popović.

"Srpski svee" je kovanica koju su koristili političari širom regiona, poput Milorada Dodika i Aleksandra Vulina, ali i predstavnika prosrpskih partija u Crnoj Gori.

Dok zagovarači "srpskog sveta" opisuju tu ideju kao brigu za građane srpske nacionalnosti u državama bivše Jugoslavije, lideri tih zemalja upozoravali su da ta kovanica podseća na teritorijalne aspiracije zvanične srpske politike u ratovima 90-ih godina.

Dragan Popović smatra da su Vučićeve izjave pre svega upućene njegovim biračima, ali da uprkos tome utiču i na građane Crne Gore i drugih susednih država.

Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

"Suština ovog narativa je da identitetska pitanja nisu rešena, da granice nisu utvrđene i da uvek postoji mogućnost da se pitanje granica, pa i postojanja pojedinih država u regionu stavi na sto", objašnjava Popović.

Srbija i Crna Gora bile su u istoj državi od 1918. do 2006. godine, najpre u okviru socijalističke Jugoslavije, zatim od 1992. Savezne Republike Jugoslavije, a od 2003. Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Nakon referenduma održanog 21. maja 2006, na kojem je 55 odsto građana glasalo za nezavisnost, Crna Gora je proglasila nezavisnost.

Diplomatski odnosi dve države uspostavljeni su 22. juna iste godine.

Referendumske podele, koje se u velikoj meri poklapaju sa nacionalnom podelom na Srbe i Crnogorce, opstale su do danas.

Odnosi su dodatno opterećeni 2008. godine kada je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova, a zatim i kada je 2014. godine postala članica NATO-a, što su kritikovali predstavnici vlasti u Srbiji, kao i prosrpska opozicija u Crnoj Gori.

Čitajte:

Kako Crna Gora dočekuje 20 godina nezavisnosti?

Krajem 2019. godine dodatne tenzije izazvalo je usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti, kojem se usprotivila Srpska pravoslavna crkva zbog odredbi o dokazivanju vlasništva nad crkvenom imovinom iz perioda pre 1918. godine.

Zbog toga su mesecima organizovane litije širom Crne Gore, a protiv mitropolita Amfilohija podneta je krivična prijava zbog kršenja zdravstvenih propisa tokom pandemije.

Parlamentarni izbori 30. avgusta 2020. doveli su do prve smene vlasti u Crnoj Gori nakon tri decenije vladavine Demokratske partija socijalista Mila Đukanovića.

Novu vlast formirale su tri opozicione koalicije, među kojima i prosrpske partije. U narednim godinama promenjeno je više vlada i rukovodilaca državnih institucija.

Dvadeset godina od obnove nezavisnosti u Crnoj Gori obeležava se 21. maja, a država planira trodnevni program povodom jubileja.

Predstavnici Srbije nisu učestvovali ni na prethodnim obeležavanjima ovog datuma u Crnoj Gori.