Šta se zna o optužbama za 'prinudni rad' zbog kojih Ziđin ne može da izvozi bakar iz Srbije u SAD?

Zadržavanje ličnih dokumenata, depoziti za zapošljavanje, prekomerno radno vreme bez adekvatnog odmora, nebezbedni uslovi rada i ograničenja slobode kretanja.

Takav prinudni rad u kineskom Ziđin Koperu (Zijin Copper) u Boru, na istoku Srbije, dokumentovala je nevladina organizacija China Labor Watch (CLW).

Njihova istraživanja prethodila su odluci američke carine o onemogućavanju uvoza bakra i proizvoda od bakra iz Ziđin Kopera zbog sumnji na prinudni rad.

Nakon te odluke Ziđin Koper je saopštio da se protivi svim oblicima prinudnog rada, kao i da sprovodi sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja.

Iz institucija Srbije do objavljivanja teksta nisu stigli odgovori na upite RSE.

Kompanije Ziđina su najveći izvoznici iz Srbije poslednjih godina, a Srbija je otvorena za kineski kapital dok vlasti grade prijateljske odnose sa kineskim državnim vrhom.

Ziđin Koper u Boru i Majdanpeku, na istoku Srbije, zapošljava preko šest hiljada radnika.

Osnovan je 2018. preuzimanjem Rudarsko-topioničarskog basena Bor, u kome Ziđin Majning ima kontrolni udeo od 63 odsto, a država Srbija 37 odsto.

Pre Ziđina, američka carina je onemogućila uvoz automobilskih guma iz kineskog Linglonga u Zrenjaninu, na severu zemlje.

"To pokazuje da se ne radi o izolovanom incidentu, već o problemima koji zahtevaju sistemski odgovor institucija", upozorava Marija Anđelković iz nevladine Astre.

Čitajte:

'Bili smo zlostavljani': Zabrana uvoza guma u SAD i ispovest radnika kineskog Linglonga u Srbiji

China Labor Watch: Intervjuisali smo više od 100 radnika

Li Qiang, osnivač i izvršni direktor CLW, kaže za RSE da su sproveli više terenskih istraga u Srbiji od 2022.

Intervjuisali su više od 100 radnika i prikupili značajnu dodatnu dokumentaciju, svedočenja i informacije.

CLW istražuje uslove rada i kršenje radnih prava, naročito u kineskim kompanijama i projektima u inostranstvu.

Li je naveo da su u Ziđin Koperu utvrdili više pokazatelja prinudnog rada po definiciji Međunarodne organizacije rada (ILO).

Kako je rekao ta istraživanja su činila osnovu za prijavu prinudnog rada koju su podneli američkoj agenciji za carine i zaštitu granica (CBP).

Čitajte:

Radnici iz Bangladeša i nove optužbe za eksploataciju u kineskoj fabrici u Srbiji'Dokazi nisu predočeni': Tužilaštvo odbija istragu o prinudnom radu u kineskoj fabrici u Srbiji

CBP je nakon svoje istrage saopštio 16. juna da su analizirali izjave radnika, fotografije, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, javno dostupne izveštaje nevladinih organizacija, vesti i akademska istraživanja.

Naveli su da postoji šest indikatora prinudnog rada kojima su radnici u Ziđin Koperu bili izloženi.

To su zloupotreba ranjivosti, zadržavanje plata, zastrašivanje i pretnje, ograničavanje kretanja, zadržavanje ličnih dokumenata i prekomerni prekovremeni rad.

Ziđin Koper je saopštio da situaciju shvata veoma ozbiljno i da sprovodi sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja.

U saopštenju se navodi da se kompanija protivi svim oblicima prinudnog rada i ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, "uključujući i zakone SAD, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava koji se odnose na sprečavanje prinudnog rada".

Marija Anđelković iz Astre kaže da policija i tužilaštvo imaju obavezu prema Palermo protokolu i Konvenciji Saveta Evrope da ispitaju navode o prinudnom radu i istraže eventualnu trgovinu ljudima.

Policija i nadležno tužilaštvo se nisu oglašavali do objavljivanja ovog teksta.

Na upit RSE nije odgovorilo ni Ministarstvo rada.

'Nevidljivi radnici'

U izveštaju organizacije China Labour Watch iz 2024. "Nevidljivi radnici: Uslovi rada stranih radnika u Srbiji" navodi se više svedočenja radnika kompanije "Zijin Copper" o uslovima rada.

Radnici su se žalili da rade 12 sati dnevno iako im je u ugovoru naznačeno radno vreme od osam sati, a prekovremeni rad nije evidentiran.

Žalbe su se odnosile i na zdravstveno i socijalno osiguranje.

Kako tvrde, radnici su odgovorni za svoje zdravstvene potrebe i očekuje se da sami plate za medicinsku negu i zbog povrede na radu.

U izveštaju se navodi i da su istraživači China Labor Watch putovali 2024. u Bor i uverili se u tvrdnje da je radnicima rudnika ograničeno kretanje.

"Na snazi su bila ograničenja kako bi se sprečilo kineskim radnicima da izlaze iz radnih prostorija, a njihovo kretanje je bilo potpuno ograničeno unutar granica rudnika", navodi se.

Čitajte:

Nevladini aktivisti tvrde da radnici iz Bangladeša trpe odmazdu u kineskoj fabrici u Srbiji, nakon prijava o eksploataciji

U izveštaju se ističe da je položaj kineskih radnika u Srbiji otežan delom zbog primene bilateralnog sporazuma između Kine i Srbije iz 2018.

Kaže se da su, prema njemu, zakoni u Srbiji privremeno suspendovani za kineske državljane tokom prvih pet godina njihovog boravka u Srbiji.

Prema Sporazumu o socijalnoj bezbednosti između Vlade Srbije i Kine iz 2018, kineske kompanije koje posluju u Srbiji mogu da dovode radnike iz te zemlje i da za njih ne važe zakoni Srbije "šezdeset kalendarskih meseci".

U izveštaju CLW-a se navodi da "inspektorat rada (u Srbiji) nije ovlašćen da pregleda ugovore kineskih radnika ili utvrđuje da li su im (zarade) plaćene".

Li je naveo za RSE da je CLW nastavio i tokom istrage američkog CBP-a da prikuplja dodatne dokaze, svedočenja radnika i analize u prilog postupku.

On je naveo i da se optužbe o prinudnom radu ne odnose samo na radnike koji su kineski državljani, već i na radnike migrante iz drugih zemalja.

Na šta će uticati odluka američke carine?

Američka agencija za carine i zaštitu granica navela je da trgovinski podaci pokazuju da se roba Ziđina uvozi ili da postoji verovatnoća da će biti uvezena u SAD.

Podaci o tome u koje zemlje izvozi Ziđin Koper ne postoje u javno dostupnim finansijskim izveštajima.

Prema Republičkom zavodu za statistiku, Srbija je 2025. najviše izvozila bakar u zemlje Evropske unije, Kinu i Tursku, a vrednost izvoza u ove zemlje meri se stotinama miliona dolara.

Vrednost izvoza bakra u Sjedinjene Države 2025. bio je oko 13 miliona dolara.

Čitajte:

Kompanija Ziđin nije zaštitila radnike u Boru od izloženosti teškim metalima, utvrdila inspekcija

Marija Anđelković iz Astre ukazuje da odluka američke carine nije pitanje trgovinskih odnosa između Srbije i SAD.

"Već kao upozorenje da zaštita radničkih prava i sprečavanje prinudnog rada moraju postati mnogo veći prioritet", navela je.

Dodala je da se u ekonomskom smislu ta odluka neće ozbiljnije odraziti na Ziđin Koper "pošto je njihov izvoz ka Americi procentualno mali, a najveći je ka Kini - 90 odsto.

"Ali daje signal zemljama koje žele da posluju odgovorno i u skladu sa ljudskim pravima da ovde nešto nije u redu", ocenila je.

Ranija upozorenja

Astra već godinama upozorava na rizike radne eksploatacije i trgovine ljudima među migrantskim radnicima na velikim infrastrukturnim i industrijskim projektima u Srbiji.

"Dokumentovali smo brojne slučajeve uskraćivanja zarada, zadržavanja ličnih dokumenata, pretnji deportacijom, nehumanih uslova rada i smeštaja, prekovremenog neplaćenog rada", navela je Anđelković.

Ona je upozorila i da Astra poslednjih godina beleži veći broj prijava za seksualnu eksploataciju upravo sa teritorije Bora.

RSE je izveštavao o presudi Višeg suda u Zaječaru, na istoku Srbije, koja je doneta za trgovinu ljudima koja uključuje kineske državljane.

Čitajte:

Pod pretnjom smrću terane na prostituciju: U Srbiji prva presuda za trgovinu ženama iz Kine

Presuda je postala pravosnažna 2025, a sud je osudio 52-godišnjeg kineskog državljanina Y.L. za trgovinu ljudima, izrekavši mu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine.

Prema presudi, dve žene iz Kine bile su žrtve trgovine ljudima u Boru, na istoku Srbije.

Njih je kineski državljanin pod pretnjom smrću prisiljavao da pružaju seksualne usluge drugim kineskim državljanima u tom gradu.

Y.L. je uhapšen u Boru, ali se u presudi ne pominju veze sa rudarskom industrijom.

RSE je izveštavao 2021. o lošim uslovima rada kineskih radnika rudnika "Čukaru Peki" u Boru u vlasništvu Ziđina.

Radnici su tada RSE poslali snimke i fotografije iz kampa u kom su smešteni koji ilustruju veoma loše uslove, da su toaleti veoma prljavi i da ih koristi veliki broj ljudi.

Tvrdili su i da su se suočili sa ograničenjem kretanja i zastrašivanjem, kao i prekovremenim radom.

Više radnika tvrdilo je da im poslodavac ne dozvoljava da izađu iz neuslovnog kampa u kom su smešteni, kao i da im je zabranjen kontakt sa stanovništvom u Srbiji.

Kompanija "Jinshan Construction" u vlasništvu "Ziđina" tada je javno demantovala tvrdnje radnika o lošim uslovima smeštaja i, kao reakciju na izveštavanje RSE, poslala medijima fotografije boljih uslova od onih o kojima svedoče radnici.

Dve slike života i rada kineskih radnika u Boru

Kineski Ziđin već godinama prate optužbe za zagađivanje životne sredine, što kompanija demantuje.

U međuvremenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je, tokom nedavne državne posete Pekingu, nove kineske investicije i dalje jačanje odnosa dve zemlje.

Srbija sa Kinom intenzivira ekonomsku i saradnju na infrastrukturnim projektima, ali u poslednje vreme i vojnu nabavkom kineskom oružja.

To jačanje "čeličnog prijateljstva", kako odnose nazivaju zvanični Peking i Beograd, dešava se uprkos upozorenjima Brisela, dok je Srbija kandidat za članstvo u EU, ali i Vašingtona.

Čitajte:

Vučić u Kini u jačanju 'čeličnog prijateljstva'