Posle Trampa i Putina, i Vučić stiže u Peking.
Petodnevna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dolazi nakon decenije jačanja odnosa sa Kinom.
Upravo sa Kinom Srbija gradi "čelično prijateljstvo", kako međusobnu saradnju nazivaju zvaničnici dve zemlje.
Kao zemlja koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija se poslednjih godina sve više okreće Kini.
Vučić će u Kini boraviti u petodnevnoj poseti, od 24. do 28. maja, na poziv kineskog predsednika Si Đinpinga.
Bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta Tomas Kantrimen (Thomas Countryman) ocenio je za RSE da je za Vučića ta poseta više od simbolike.
"Kontinuirana podrška Pekinga važna mu je, i ekonomski i politički, a to Kinu ne košta puno", naveo je Kantrimen.
Saradnja je sa ekonomske i infstrastrukturne proširena i na vojnu, pa je Srbija jedina evropska zemlja koja poslednjih godina nabavlja naoružanje od Kine.
Protekle godine pripadnici specijalnih jedinica kineske i srpske vojske održale su u Kini i prvu zajedničku vojnu vežbu.
Srbija je i deo međunarodne inicijative "Pojas i put", koju je Kina pokrenula 2013. sa ciljem razvijanja novih trgovinskih puteva i tržišta za kineski izvoz.
Spoljnopolitički cilj Srbije je članstvo u EU, ali se istovremeno njena spoljna politika bazira na balansiranju između Zapada i Istoka.
Kantrimen smatra da je Vučić bio relativno uspešan u nastojanju da balansira između Vašingtona, Brisela, Moskve i Pekinga, barem time što "nijednu od tih strana nije previše antagonizovao."
"Međutim, to se dogodilo po cenu slabljenja težnji Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, posebno zbog bliskih i netransparentnih odnosa sa Rusijom", naveo je.
Srbija od 2022. godine stagnira u evropskim integracijama, između ostalog i zbog neusklađenosti spoljne politike sa EU.
Sa istorijom održavanja dobrih odnosa sa Rusijom, Beograd istrajava u odbijanju da se pridruži sankcijama EU Moskvi zbog invazije na Ukrajinu.
Šta donosi put u Peking?
Stefan Vladisavljev, programski direktor nevladine Fondacije BFPE za odgovorno društvo kaže za RSE da je Vučić putovao u Peking uglavnom u multilateralnim formatima.
"Ovo će biti prilika da se na jednom visokom nivou usaglasi, ne samo buduća međusobna politika, već i konkretizuju određeni oblici saradnje", ocenio je.
Uoči posete, Vučić je izjavio da je dogovorena milijarda evra u investicijama.
On je 21. maja rekao za RTS da će biti potpisana najmanje 33 sporazuma, kao i dogovori i ugovori kojih "neće biti manje od 30."
Dodao je i da će sa Sijem potpisati dve velike zajedničke izjave. Ali nije precizirao detalje o tim dokumentima.
Najavio je i da će se razgovarati o proizvodnji čipova i humanoidnih robota u Srbiji.
Vladisavljev kaže da će o značaju posete govoriti sporazumi koji će biti potpisani.
"Moramo da vidimo da li će biti vezani za konkretne projekte, da li će biti na nivou memoranduma o saradnji ili konkretnih ugovora koji obavezuju da će projekti biti sprovedeni", naveo je.
Upitan šta se može očekivati od posete predsednika Srbije Kine, bivši zvaničnik Stejt departmenta Tomas Kantrimen odgovara "vrlo malo".
Vučić će se, kako je najavio portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Guo Đijakun, odvojeno sastati sa predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Ćijangom.
On je 20. maja rekao novinarima da je Srbija prva evropska zemlja koja je zajedno sa Kinom izgradila zajednicu zajedničke budućnosti u novoj eri i da je važan partner Kine u Jugoistočnoj Evropi.
"Kina posetu predsednika Vučića vidi kao priliku da izgradi čvrsto čelično prijateljstvo, proširi obostrano korisnu saradnju, obogati kulturnu razmenu i multilateralnu koordinaciju", naveo je Guo Đijakun.
Kina i Srbija uspostavile su strateško partnerstvo u avgustu 2009.
Tokom prve posete kineskog predsednika Beogradu, u junu 2016. potpisana je Zajednička izjava o uspostavljanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva.
Za vreme druge posete Đinpinga Beogradu u maju 2024, potpisana je Zajednička izjava o izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri.
Simbolika Tramp-Putin-Vučić?
Vučiću ovo nije prva poseta Pekingu, ali je on opisuje kao krunu svoje političke karijere.
I zbog toga što, kako je rekao, kod Sija putuje nakon predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump) i Rusije Vladimira Putina.
Vučić će stići u Kinu nedelju dana nakon Trampove posete i samo nekoliko dana nakon Putina.
Međutim, Vladisavljev, uz ocenu da je reč o pukoj slučajnosti, kaže će se teme razgovora sa Vučićem razlikovati od onih koje su vođene sa Trampom i Putinom.
"Tramp je imao ideju da ublaži tenzije u bilateralnim odnosima, sa Putinom se radilo o produbljivanju bilateralne saradnje i fokus je bio na energetici."
U slučaju Srbije, kaže, radiće se o bilateralnim sporazumima o saradnji dve države.
"Samim tim uticaj koji će oni imati na neku geopolitičku dimenziju će ostati ograničen", ocenio je Vladisavljev.
Srbija i Kina su 2023. godine potpisale i Sporazum o slobodnoj trgovini, koji su srpski zvaničnici opisivali kao događaj od "istorijskog značaja" za Srbiju.
Od izgradnje puteva i pruga do nabavke oružja
U Srbiju stižu milijarde dolara kineskih investicija, a kineskim kreditima grade se infrastrukturni projekti.
U toku je i izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta, koja je deo kineskog strateškog projekta "Pojas i put".
Upravo je taj projekat izgradnje pruge do granice sa Mađarskom pod istragom Tužilaštva za organizvani kriminal zbog sumnje na korupciju.
Istraga je pokrenuta nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. i stradanja 16 osoba, što je dovelo do masovnih protesta u Srbiji.
Nije poznato da li se ispituje odgovornost kineskih investitora, dok su osumnjičena dva bivša ministra Vlade Srbije.
Svi infrastrukturni projekti Srbije sa Kinom su ugovarani bez tendera, direktnom pogodbom vlada.
Na netransparentnost takvog poslovanja su u više navrata upozoravali iz Brisela.
Istovremeno, raste i zaduživanje Srbije kod Kine.
Najveći deo kredita uzima se za infrastrukturne projekte, puteve, mostove i železnicu, mahom kod kineske EXIM banke (Export – Import Bank Of China).
Ta banka, prema podacima Uprave za javni dug Ministarstva finansija, spada među najveće poverioce Srbije.
Vlast u Beogradu je uzimanje kredita od Kine, umesto kreditiranja iz institucija EU, čijem članstvu Srbija teži, pravdala i time da su kineski krediti "brzi" u smislu lakših procedura.
Finansiranje novcem iz EU morale bi da se poštuju evropske procedure koje podrazumevaju transparentnost i raspisivanje tendera.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, robna razmena sa Kinom u 2025. iznosila je 8,29 milijardi evra.
Od toga je izvoz iz Srbije iznosio 1,87 milijardi, uvoz 6,42 milijardi.
Kineske kompanije preuzele su nekadašnje državne gubitaše – Rudarsko topioničarki basen Bor i smederevsku Železaru, gde zapošljavaju hiljade ljudi.
Kineski rudarski gigant Ziđin u vrhu je liste najvećih izvoznika iz Srbije, a kineska HBIS grupa preuzela je gotovo ugašenu Železaru 2016. godine.
Dok lokalni ekološki aktivisti ukazuju na zagađenje ključnih životnih resursa - vazduha, vode i zemljišta, kineske kompanije odbacuju te optužbe.
Kompanija HBIS je 2024. godine novčano kažnjena zbog zagađenja vazduha.
Među poslednjim velikim kineskim investicijama je fabrika automobilskih guma Linglong, koju takođe prate optužbe za zagađenje i prinudni rad.
Zbog optužbi za koriščenje prinudnog rada američka Carina i zaštita granica (CBP) izdala je u decembru 2025. nalog za zadržavanje uvoza guma proizvedenih u Linglongu u Srbiji.
Pogled Beograda u Kinu
"Srbija sa divljenjem gleda na kineski razvojni model", napisao je Vučić na Instagramu 20. maja nakon susreta sa kineskim ambasadorom Li Mingom.
"Za Srbiju je od izuzetnog značaja da gradi snažna partnerstva sa prijateljskim državama koje poštuju našu samostalnost i pravo na sopstveni put", naveo je.
Beograd i Peking se slažu oko ključnih političkih pitanja za obe zemlje.
Vladisavljev iz Fondacije BFPE podseća da obe strane često u saopštenjima naglašavaju da je neophodno poštovanje teritorijalnog integriteta i suverniteta.
"Srbija to radi zbog Kosova koje Kina ne priznaje kao samostalnu državu, za Kinu je to pitanje Tajvana".
Vlasti u Beogradu podržavaju kineski stav da je Tajvan kineska teritorija, dok Tajvan sebe doživljava kao suverenu državu.
Vučić je tokom posete Kini u oktobru 2023, rekao da je ponosan što se Srbija nije pridružila nijednoj deklaraciji protiv te zemlje.
Odnosi sa Kinom jačaju od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast u Srbiji pre 14 godina.
U nastojanju da se približi Kini, Vučić je progovorio na kineskom, kada Je u decembru 2019. u video poruci, obraćajući se na kineskom jeziku, najavio da će posetiti tu zemlju u aprilu naredne godine.
Predsednik Srbije je poslednji put boravio u Kini u spetembru 2025. kada je prisustvovao vojnoj paradi povodom Dana pobede.
