"Umesto da se goni krivac, saslušavaju se žrtve."
Ova ocena stiže od Beograđanina Miloša Blanuše, koji se 15. marta 2025. našao u centru još nerasvetljenog događaja "zvučni top", a nakon pokretanja nove istrage.
Novi obrt u slučaju napravilo je Više javno tužilaštvo u junu pokretanjem istrage o tome da li je slučaj stampeda sa ulice u centru Beograda, tokom antivladinog protesta, bila unapred dogovorena "simulacija".
Studentski pokret je odbacio ove navode uz ocenu da je reč o "još jednoj laži i skretanju pažnje sa suštinskog pitanja" o tome šta se dogodilo.
Policijske akcije pretresanja stanova i informativni razgovori usledili su u prvim danima istrage.
Vojni Analitičar Aleksandar Radić prvi je saslušan, a bio je među prvima koji su nakon martovskog događaja izašali sa ocenom da je "policija protiv demonstranata koristila zvučno oružje".
Radić smatra da "vlast pokušava da optuži studente i građane za navodnu simulaciju zvučnog topa jer ima ozbiljan problem s Ujedinjenim nacijama i Sudom za ljudska prava iz Strazbura".
UN, Evropski sud za ljudska prava i Evropska komisija više puta pozvale su na transparentnu istragu.
A sama istraga o događaju od 15. marta 2025. još je u početnoj, predistražnoj fazi pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom, nakon prikupljenih 170 svedočenja u proteklih više od godinu dana.
Tog dana hiljade ljudi se razbežalo tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice, a učesnici su svedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je naterao da se sklone.
I dok vlast najavljuje da će biti još informativnih razgovora sa onima koji su tvrdili da je vlast koristila zvučno oružje, civilni sektor u Srbiji upozorava na "apsurdnu zamenu teza".
Aleksandar Radić optužuje Vojnobezbednosnu agenciju
Dan nakon što su mu pretresli stan i saslušali vojnog analitičara Aleksandra Radića, kontaktirala ga je i vojna policija, radi veštačenja njegovih kompjutera.
Radić je za agenciju Beta rekao da veruje da iza pretresa stana i privođenja na informativni razgovor stoji Vojnobezbednosna agencija (VBA) koja ga već duže vreme prati, sprečava u radu i zastrašuje.
Zastrašivali su i ljude iz mog okruženja- navodi Radić
"Takođe su zastrašivali ljude iz mog okruženja, pratili me po kafićima i u tome su pokazali visok nivo opsesivnosti", kazao je Radić agenciji Beta.
Radićev advokat Stefan Ćorda rekao je da je policija detaljno pretresla Radićeve stvari "kao da je u pitanju neki veliki kriminalac".
Vučić najavljuje nova saslušanja
U satima dok je policija po nalogu Tužilaštva ispitivala Radića, oglasio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
U izjavi za televiziju Informer rekao je da će "svi koji su tvrdili da je vlast koristila 'zvučni top' biti pozvani da daju izjave".
Raša Nedeljkov, programski direktor nevladine organizacije "Crta", koja je prikupljala svedočanstva ljudi o ovom događaju, kaže za RSE da strahuje od "produbljivanja pritisaka i odmazde".
"Propagandna mašinerija vlasti pokrenula je ofanzivu i kampanju u vezi sa zvučnim topom, odnosno da od žrtava pravi agresore i da građane koji su nešto što su očima i telima iskusili ubeđuje da se to nije dogodilo", navodi on.
Od 19. juna, kada je Više javno tužilaštvo saopštilo da pokreće istragu, predsednik Vučić dva dana zaredom se zahvalio Ruskoj službi bezbednosti (FSB) što je, kako je rekao, zajedno sa srpskom službom potvrdila da na protestu nije upotrebljen "zvučni top".
U izveštaju bez potpisa, koji je u aprilu prošle godine objavljen na sajtu Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), navodi se da su zvučni uređaji koje poseduje policija testirani na psima na poligonu BIA.
Navedeno je da se "kategorički" može zaključiti da nije bilo primene zvučnog oružja.
U izveštaju se sugeriše da su se građani na protestu razbežali u koordinisanoj akciji, odnosno da je na mestu događaja bio "koncentrisan veliki broj agresivnih ljudi koji su pratili nekakav određeni scenario".
'Izveštaj FSB šamar partnerima u EU'
Raša Nedeljkov iz Crte ocenjuje da je taj izveštaj "sramotan za zemlju kandidata za članstvo u EU".
"Da mi konsultujemo FSB u ovom geopolitičkom trenutku, to je jedan politički stav i šamar partnerima u EU", ističe on.
Srbija, inače, održava prijateljske odnose sa Rusijom i nakon njene pune invazije na Ukrajinu odbijajući da se pridruži sankcijama Zapada protiv te zemlje.
"U tome ne vidim ništa profesionalno i ozbiljno, (izveštaj na sajtu BIA) ne daje nikakve činjenice, ne daje nikakav metodološki okvir da vi možete da utvrdite da li se tu dogodilo nešto ili nije", tvrdi on.
Svedočenja demonstranata
Beograđanka Tatjana Rosić bila je u centru Beograda kada se dogodio stampedo.
"Ja znam kakvoj je traumi bilo izloženo moje telo, kao što to znaju i desetine hiljada drugih građana koji su iskusili isto tog dana na svojim telima", kaže ona dodajući da je teza o "simulaciji" napada "logička besmislica".
Takođe smatra da je cilj istrage "zastrašivanje".
"Niko od nas nije došao na skup podrške studentima zato što je bilo šta uvežbavao, već zato što se nad nama, decenijama već, uvežbava nasilje i manipulacija", ocenila je Rosić za RSE.
Miloš Blanuša koji je na protestu bio sa suprugom i decom, kaže da mu je "tužno je i mučno" sve što se trenutno događa.
"Ovo me podseća na situacije kada osoba koja je pretrpela neki vid zlostavljanja stalno iznova mora da svedoči o tome šta je doživela, a da paralelno sa tim ima sve manje nade da će za to što je doživela dobiti nekakav pravičan sudski ishod", rekao je on.
'Ćutanje' institucija
Četrnaest organizacija civilnog društva u Srbiji zatražilo 23. juna od nadležnih institucija da pozovu misiju Ujedinjenih nacija da utvrde činjenice.
Navode "duboku zabrinutost" zbog smera u kom tužilaštvo vodi istragu o incidentu od 15. marta.
Na sam događaj reagovale su brojne međunarodne organizacije.
Evropski sud za ljudska prava izdao je u aprilu 2025. privremenu meru koja se odnosi na moguće korišćenje zvučnog oružja na protestu u Beogradu.
U saopštenju suda je tada navedeno da je upotreba takvih oružja za kontrolu okupljenih građana nezakonita i da potencijalno može izazvati ozbiljne zdravstvene posledice kod velikog broja ljudi.
Specijalni izvestioci UN tražili su od Srbije informacije o merama koje je Srbija preduzela kako bi sprovela brzu, nepristrasnu, nezavisnu i efikasnu istragu.
Oni su u dokumentu upućenom Vladi naveli da ne mogu da potvrde da je zvučno oružje korišćeno, ali da dokazi koje su primili ostavljaju utisak da je upotreba takvog oružja izazvala masovnu paniku okupljenih demonstranata.
Evropska komisija je u više navrata ponovila vlastima Srbije da istraže da li je tokom antivladinog protesta u Beogradu korišćen zvučni top.
Međunarodna nevladina organizacija "Earshot", koja se bavi audio istraživanjima, objavila je u junu prošle godine da su demonstranti "vrlo verovatno" bili izloženi "ciljanom napadu korišćenjem usmerenog akustičnog oružja".
Prema oceni Nedeljkova, odgovor institucija na sve to bilo je "ćutanje".
"Vrlo je jasno da više od godinu dana Srbija nije imala nikakav odgovor na taj slučaj, ne zaboravimo genezu događaja", kaže on.
Vlasti su u početku negirale da poseduju "zvučni top", da bi potom priznale da policija ima sonične uređaje, ali da oni "nikada nisu upotrebljeni".
U danima dok tužilaštvo sprovodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa incidentom martovskog protesta, o "zvučnom topu" govori se i na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Iz Saveta Evrope se još jednom čuo poziv vlastima Srbije da sprovede istragu.