Zašto je bilo teško snimiti zvuk sredstva upotrebljenog tokom demonstracija održanih u centru Beograda 15. marta 2025. godine?
Lorenc (Lawrence) Abu Hamdan, ekspert za pitanje zvuka angažovan pri nevladinoj organizaciji Earshot iz Velike Britanije, objašnjava da je odgovor u načinu rasprostiranja zvuka u kratkoj jedinici vremena.
"Reč je o zvuku koji je kod tog oružja izrazito usmeren. Ono koristi poništavanje faze kako bi fokusiralo snop zvuka u veoma usko područje. To znači da, ako se nalazite samo 12 stepeni van ose tog zvučnog snopa, nivo zvuka koji ćete čuti biće oko 20 decibela niži od onoga u samom centru dejstva. Ako ste 18 stepeni van ose, razlika će biti oko 35 decibela. Tada bi nivo zvuka bio oko 60 decibela, otprilike kao normalan razgovor ili kao jačina mog glasa u ovoj prostoriji, iako ste udaljeni svega 18 stepeni od ose", kaže Abu Hamdan u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE).
Kako je Tužilaštvo aktuelizovalo 'zvučni top'?
Pitanje upotrebe "zvučnog topa", kako je u javnosti označeno oružje od čijeg efekta su se demonstranti koji su odavali poštu žrtvama tragedije pri rušenju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, iznenada razbežali na dve strane Ulice Kralja Milana u centru Beograda, aktuelizovano je nakon nedavnog saopštenja Tužilaštva.
Sa te adrese navode da su u pretresu Filozofskog fakulteta u Beogradu, pronađeni zapisnici sa sastanaka studenata na kojem je tema bio "zvučni top". Zbog toga se proverava da li je incident bio simulacija.
Hamdan, pak, ostaje na stanovištu da je stampedo bio posledica upotrebe zvučnog oružja LARD, koje Srbija jeste uvezla iz SAD, ali kako su nakon incidenta saopštili policijski zvaničnici, nikada ga nije koristila.
Podvlači da bi srpsko Tužilaštvo trebalo da uzme u obzir svedočenja koja je sa drugim ekspertima Earshot-a analizirao, i dalje pojašnjava zbog čega audio u ovom slučaju nije bilo lako zabeležiti:
"Zbog te izrazite usmerenosti verujemo da većina video-snimaka, koji su nastali sa spoljne strane mase, zapravo nije zabeležila zvuk u trenutku kada je pogodio ljude. Zamislite da se dejstvo dogodi u veoma kratkom trenutku. Čim se to desi, odmah nastaje snažna buka mase koja reaguje, ljudi se naglo razmiču u stranu, a kamere se takođe brzo pomeraju. Ako su u tom trenutku bile samo 12 ili 18 stepeni van ose, vrlo brzo će završiti 30 ili 40 stepeni van nje, uz ogromnu buku gomile.
Štaviše, s obzirom na način na koji ovo oružje funkcioniše, smatramo da je verovatnije da je reč o sistemu LRAD. Zapravo, činjenica da se zvuk ne nalazi na snimcima u skladu je sa poznatim načinom rada LRAD-a. Drugim rečima, ako pogledate kako se to oružje ponaša i kako se zvuk prostire, odsustvo zvuka na uređajima za snimanje može predstavljati pokazatelj, a ne argument protiv, upotrebe visoko usmerenog akustičnog oružja."
Šta su govorili svedoci?
RSE: Earshot je analizirao oko 3.000 sakupljenih izjava očevidaca incidenta. Šta se moglo zaključiti?
Lorenc: Ovo je jedan od najvećih istorijski gledano najdokumentovanijih događaja ove vrste. Dakle, to bi značilo nešto poput, recimo, Krakatoe. Erupcija Krakatoe bila je toliko snažna da se čula širom sveta (eksplozija vulkana u Jugoistočnoj Aziji iz 1883. godine, prim.red.).
Ovde je, naravno, reč o mnogo lokalnijem događaju, ali imamo veliki broj veoma doslednih svedočenja ljudi koji su ga čuli. Prikupili smo više od 3.000 pisanih izjava, a sa 15 osoba obavili smo detaljne intervjue. Ti ljudi bili su raspoređeni širom područja protesta i vodili smo računa da uzorak bude što raznovrsniji. Zato smatram da je krajnje malo verovatno, zaista krajnje malo verovatno, da je ovo moglo biti inscenirano.
RSE: Možemo li da pronađemo zajedničku nit u svim tim svedočenjima?
Lorenc: Svakako. Mislim da velika većina, više od 60%, opisuje zvuk sa izuzetnom doslednošću. Opisuju ga kao zvuk nalik mašini ili vozilu koji se približava veoma velikom brzinom. Gotovo svi ljudi koje smo intervjuisali potvrđuju pravac iz kog je zvuk dolazio, iako su se nalazili na različitim mestima. Više od 60% ispitanika nije moglo precizno da opiše zvuk. Kažu da nikada ranije nisu čuli nešto slično, pa koriste dva ili tri poznata zvuka kako bi dočarali kakav je taj zvuk bio. Sve to nam govori da je reč o veoma jedinstvenom zvučnom događaju, odnosno zvučnom iskustvu.
Velika većina, tačnije 72%, što odgovara približno 2.335 izjava, ne opisuje samo slušno već i fizičko iskustvo. Taj fizički osećaj, kako ga opisuju, dolazio je iz njihove unutrašnjosti. Osećali su ga u grudima, glavi – nije bio nešto što prolazi pored njih ili oko njih, kao što se od zvuka inače očekuje, već nešto što na neki način remeti organizam iznutra. Upravo to nalazimo kada ljudi opisuju zvukove visoko usmerenog akustičnog oružja.
Poređenja sa sličnim događajima
RSE: Na osnovu vaše dokumentacije, možemo li ovaj incident da uporedimo sa nekim sličnim dokumentovanim slučajem? Ako možemo, kakvi su to bili incidenti?
Lorenc: Reč je o novoj vrsti oružja koja se, očigledno, u mnogim slučajevima i na mnogim mestima koristi prvi put. Ranije smo viđali upotrebu manjih zvučnih oružja. Imamo dokumentaciju o njihovoj upotrebi u Fergusonu, u američkoj saveznoj državi Misuri, kao i u Francuskoj.
Međutim, za ove veće sisteme, poput modela 450XL koji poseduje srpska vlada, nemamo sličan dokumentovan slučaj. Upravo zato želimo da radimo na ovome. Kada se nova vrsta oružja upotrebi protiv stanovništva, važno je da se njegova upotreba dokumentuje što detaljnije, kako bismo znali šta možemo očekivati u budućnosti.
Šta bi Tužilaštvo moglo da uzme u obzir?
RSE: Ako biste bili pozvani u srpsko tužilaštvo da govorite o svemu što se dogodilo u martu 2025. godine, šta biste im predočili?
Lorenc: Dao bih im kompletan izveštaj od 21 stranice i stojimo iza svega što je u njemu napisano. On se zasniva na 15 detaljnih intervjua koje smo sproveli, kao i na objedinjavanju i analizi 3.244 pisane izjave.
Sadrži detaljnu analizu zašto se taj zvuk ne čuje na snimcima, kao i analizu načina na koji se dejstvo tog oružja širi kroz masu ljudi, što osporava komentare i zaključke iz izveštaja Ruskog FSB-a o istom incidentu (Ruska Federalna služba bezbednosti je navela da "zvučno oružje" nije korišćeno, prim.red).
Posebno bih im skrenuo pažnju da ne slede liniju argumentacije kojom se svedoci pokušavaju diskreditovati tvrdnjama da ih je uznemirio neki drugi zvuk, poput vatrometa, kako se navodi u izveštaju FSB-a, ili drona ili aviona, pa da je to izazvalo masovno razdvajanje okupljenih.
Ono što smo mi videli jeste da su, upravo zbog petnaestominutne tišine i činjenice da su ljudi bili izuzetno usredsređeni na tu tišinu – jer je ona predstavljala smislen čin kolektivnog izražavanja – bili veoma svesni svih zvukova oko sebe. Mogli su da prave izuzetno preciznu razliku, mnogo precizniju nego što to obično činimo u svakodnevnom životu, između sasvim tihih zvukova, poput obaveštenja na telefonu ili pucanja kokica, i jačih zvukova poput aviona, dronova, vatrometa ili komešanja unutar mase.
Lako su razlikovali te zvukove od zvuka zvučnog napada. To imamo veoma dobro dokumentovano. Posebno bih ih uputio na taj deo, imajući u vidu njihovu tvrdnju da je sve bilo inscenirano.
"Uvid" pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.