Dostupni linkovi

Zašto opada uverenje građana Srbije da je Kina najveći donator?


Bilbordi zahvalnosti kineskom predsedniku u centru Beograda, mart 2020.

Nova istraživanja beleže pad uverenja građana Srbije da je tokom pandemije korona virusa najviše pomogla Kina.

Istovremeno, raste broj onih koji Evropsku uniju (EU) prepoznaju kao najvećeg donatora.

Percepcija javnosti ipak i dalje nije u skladu sa činjenicama.

Iako zvanični podaci o visini kineske pomoći ne postoje, 56,4 posto građana veruje da je Kina pružila najviše pomoći Srbiji u borbi protiv pandemije, pokazalo je istraživanje koje je u periodu od 29. marta do 7. aprila sproveo nevladin Institut za evropske poslove sa istraživačkom kućom Ninamedia.

Pozitivni stavovi prema Kini bili su izraženiji nakon početka pandemije prošle godine kada je, prema istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Kinu kao najvećeg donatora označilo čak 75 odsto ispitanika.

Uprkos tome što je prema zvaničnim podacima Vlade Srbije, najveća sredstva za pomoć tokom pandemije izdvojila EU, to je u 2020. godini prepoznalo svega tri posto građana. Godinu dana kasnije, ovaj procenat porastao je na 17.

"Ključni momenat jeste gde se građani informišu o odnosima Srbije i Kine i videćete da apsolutno dominira televizija. Predsednik Srbije, odnosno vladajuća većina, su apsolutno svesni toga i upravo taj skok, odnosno pad, možete videti po medijskim nastupima", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi.

Šta se promenilo?

Veličanje Kine na jednoj i zanemarivanje pomoći Zapada na drugoj strani, koje je obeležilo početak pandemije u Srbiji izazvalo je oštre reakcije mnogih evropskih zvaničnika. Evropska komisija je u izveštaju o napretku u oktobru 2020. ukazala da je period korona krize "obeležila prokineska i evroskeptična retorika visokih državnih zvaničnika" u Srbiji.

"Rast poverenja u Evropsku uniju se nije dogodio tako što su građani promenili mišljenje, već su pod pritiskom EU, Vlada Srbije i predsednik počeli da tretiraju realnu pomoć koja dolazi iz Unije, a koja je dalekosežno mnogo veća od onoga što dolazi od bilo kog partnera, uključujući i Kinu", rekao je Beširi.

Prema podacima koje je za RSE dostavila Delegacija EU u Srbiji, Unija je od početka pandemije donirala više od 54 miliona evra za opremu i pomoć zdravstvenom sektoru u Srbiji. EU je takođe obezbedila zaštitnu i medicinsku opremu. Od 2001. godine do danas, EU je zdravstvu u Srbiji donirala 200 miliona evra.

"Vlada Srbije je taj doprinos vrlo skromno prepoznala u medijima i na taj način svesno narušila, ne samo odnos građana prema EU, nego i sopstvenu strategiju priključivanja Uniji", naveo je Beširi.

On je ocenio i da prokineska retorika državnih zvaničnika i kampanja koja je prati u medijima bliskim vlasti danas nije manja, već samo "suptilnija".

"Iako je u medijima pojačano prisustvo Evropske unije, Kina je u tom medijskom ratu pobedila. Rezultati istraživanja su dokaz da nismo društvo koje kritički sagledava informacije koje dolaze iz medija, već upija ono što vladajuća većina radi", rekao je Beširi.

Veličanje kineske pomoći

Prva veća pomoć iz Kine stigla je u Srbiju 21. marta prošle godine kada je na beogradskom aerodromu dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ubrzo potom, u glavnom gradu pojavili su se i bilbordi, u kojima se porukom "Hvala brate Si", mediji bliski vlasti, zahvaljuju kineskom predsedniku Si Đinpingu (Xi Jinping) na pomoći.

Pored ovih bilborda, danima se, sa reklamnih digitalnih ekrana postavljenih uz centralne gradske raskrsnice i trgove u Beogradu, u znak zahvalnosti vijorila i zastava Kine.

Avion sa lekarima i pomoći iz Kine sleteo u Beograd
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:48 0:00

Na ovo je reagovao visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj (Josep Borell) koji je 20. aprila upozorio na "borbu narativa" u kojoj se pomoć koja se pruža zemljama Zapadnog Balkana, ne uzima u obzir.

Prethodno je, marta 2020, Evropski savet za spoljne poslove u analizi ocenio da je kriza izazvana pandemijom "pružila odličnu priliku srpskom predsedniku da pojača verbalne napade na EU i da zaigra na kartu Kine".

"Prošle godine je bilo neukusno mnogo prisustva Kine i to je nama predstavljano kao pomoć, iako različiti izvori pokazuju da se zapravo radi o kupovini i da je gotovo sve što je došlo iz Kine kupila ili Vlada Srbije ili je kupljeno od sredstava Evropske unije koja je hitno dala na raspolaganje nekih 7,5 miliona evra", rekao je Beširi.

Evropska unija odobrila je Srbiji 20. marta 7,5 miliona evra bespovratnih sredstava za borbu protiv korona virusa. Iz tih sredstava finansirano je i deset letova teretnih aviona sa medicinskim uređajima i opremom za Srbiju. Nekoliko dana kasnije, 25. marta, EU objavila je i paket pomoći vredan 93 miliona evra.

Letom koji je finansirala EU, 26. marta dovezena je oprema iz Kine koju je, kako je tada rekla premijerka Srbije Ana Brnabić, "kupila i dobila u donacijama". Upravo zbog toga su te martovske večeri na beogradskom aerodromu opremu zajedno, uz premijerku, dočekali ambasadorka Kine Čen Bo i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

Takođe, Srbija je, kako je saopšteno iz Vlade prilikom otvaranja laboratorije za testove na virus korona "Vatreno oko", participirala u donaciji Kine. Kako je navedeno u saopštenju Vlade, donacija Kine "vredna je 710 hiljada evra, pri čemu je Srbija participirala sa 140 hiljada evra kupujući 90 hiljada testova".

Vakcine kao političko pitanje

Baš kao i kinesku pomoć na početku pandemije, predsednik Aleksandar Vučić dočekao je u januaru na aerodromu i prvi kontigent od milion doza kineskih vakcina protiv korona virusa, uz poruke zahvalnosti predsedniku Kine.

Kontingent je pratila i najbrojnija delegacija – uz Vučića su bili i direktor Bezbednosno-obaveštajne agencije Bratislav Gašić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, kao i ambasadorka Kine Čen Bo.

"Mi ne znamo ni koliko ni šta je Srbija kupila od Kine i još važnije, ne znamo šta je Srbija potencijalno obećala Kini zauzvrat te ekspresne dostave Sinofarm vakcina. Dakle, tu se ne radi samo o ceni vakcina, nego o potencijalnom trošku koji je najčešće politički i ekonomski", navodi Naim Leo Beširi.

Krajem marta ove godine, u Srbiji su počele i pripreme za izgradnju fabrike u kojoj bi se proizvodile vakcine kineskog Sinopharma. Fabriku će, kako su najavili srpski zvaničnici, graditi kompanije iz Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok će Srbija obezbediti zemljište i infrastrukturu.

Srbija danas raspolaže najvećim brojem kineskih vakcina Sinopharm (dva miliona), slede vakcine američko-nemačkog proizvođača Pfizer/Biontech, ruski Sputnik V i britanska AstraZeneca.

"Kada vi kupite vakcine od Pfizera, on nema nikakvu želju da se bavi političkim uticajem u vašoj zemlji, njega zanima samo profit. Ali kada kupite vakcine od Sinopharma, budući da je to državna svojina Komunističke partije, onda je vrlo simptomatično da li ste vi platili samo cenu vakcine", dodao je Beširi.

Za razliku od Pfizer i AstraZeneca vakcine, kineska i ruska cepiva nemaju dozvolu Evropske agencije za lekove.

Reagujući na najavu Evropske unije o uvođenju "vakcina pasoša" koji bi priznavali samo cepiva koja su odobrena u EU, predsednik Srbije je 13. marta poručio kako ga je ova vest "ubrzala" da se vakciniše upravo kineskom vakcinom. Prošlo je skoro mesec dana dok je nije i primio, u selu Rudna Glava, u istočnoj Srbiji.

Promociju kineske vakcine pratile su i oštre kritike srpskih zvaničnika na račun EU zbog zastoja u isporuci vakcina putem COVAX mehanizma, sistema za ravnomernu raspodelu vakcina među zemljama.

"Vrlo često se istočne sile koriste protiv narativa Evropske unije. Tu je godinama bila dominantna Rusija, pa su se malo zahladili odnosi na relaciji Vučić – (predsednik Rusije Vladimir) Putin, a sada smo u celu ovu jednačinu uveli i Kinu", rekao je Naim Leo Beširi.

Prema rezultatima istraživanja Instituta za evropske poslove, percepcija pomoći Rusije tokom pandemije ostala je iza Evropske unije, pa tako 10,3 odsto građana veruje da je ova zemlja najviše pomogla Srbiji tokom pandemije.

Percepcija Kine kao prijatelja

Većina građana Srbije (83 posto) vidi Kinu kao prijatelja Srbije, a gotovo polovina (48,2 posto), odnos sa ovom zemljom ocenjuje najvišom ocenom, pokazuju rezultati istraživanja.

"Ono što je nama bilo iznenađenje jeste da prvi put primećujemo da taj vrlo konzervativni i nekritički stav dolazi od mlađih građana, odnosno od 18 do 29 godina. To nam sugeriše da ta, nazvaću je propaganda, cilja i na mlade ljude", rekao je Beširi.

Kao političara koji najviše radi na dobrim odnosima Srbije i Kine, više od 80 posto ispitanika identifikovalo je predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG