Zapadni Balkan Bergzitom izlazi iz fokusa Evopske unije, i biće veliki izazov dezintegrisati Veliku Britaniju, a u perspektivi integrisati zapadnobalkanske zemlje, ocenili su učesnici Foruma "Bregzit: izazovi za EU i Zapadni Balkan" koji su u Beogradu organizovali nevladin Centar za spoljnu politiku i nemačka Fondacija Konrad Adenauer.
Na skupu se moglo čuti da će proces izlaska Velike Britanije iz Evropske unije imati višestruke posledice po evrointegracije zemalja Zapadnog Balkana, tim pre što koincidira sa „tektonskim političkim promenama“ u samoj Evopskoj uniji.
The winter is coming (zima dolazi) – tim je sloganom koji je najavljivao serijal popularne TV serije „Igra prestola“, Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike opisao perspektivu evropskih integracija Zapadnog Balkana nakog Bregzita.
„Mislim da tek ovog proleća zima dolazi, i to kako za građanje Velike Britanije, tako i za građane država Zapadnog Balkana i Srbije zato što ovaj proces koincidira sa tektonskim političkim promenama u samoj Evropskoj uniji, koji će biti na svom vrhuncu krajem maja kada se budu održavali izbori za Evropski parlament“, rekao je Majstorović.
Svi učesnici foruma u Beogradu saglasni su da pod uticajem Bregzita, ali i izbora za Evropski parlament predstoji period zahlađenja i pada interesovanja Evropske unije u odnosu na države Zapadnog Balkana.
Feliks Dante, direktor predstavništva Fondacije Konrad Adenauer u Londonu navodi da u ovom trenutku niko nije u stanju da predvidi kako će na koncu izgledati izlazak Velike Britanije iz EU i da ne isključuje mogućnost "ispadanja" Britanije iz EU bez dogovora. On dodaje da će posledice i izazovi Bregzita biti ogromni, te da je pitanje i da li će Britanija ostati ovakva kakva je danas.
„Ujedinjeno Kraljevstvo mora ponovo da se definiše, da redefiniše svoju ulogu u svetu. Velika Britanija se sada nalazi u krizi identiteta. Još uvek nije jasan način na koji će biti rešen odnos sa kontinentalnom Evropom“, navodi Dante.
Bregzit, koji je nekadašnji ambasador Srbije u Londonu i Berlinu, Ognjen Pribićević označio kao najvažniji istorijski događaj od pada Berlinskog zida jer se po prvi put u Evropi nakon Drugog svetskog rata odvija proces razjedinjavanja u okviru kog iz Unije izlazi jedna od najvažnijih članica i peta ekonomija sveta, donosi potpuno drugačije vreme čiji će uticaj na Zapadni Balkan biti velik.
„U celom regionu, a posebno u Srbiji je sve što je učinjeno posle 2000. godine, učinjeno zahvaljujući EU i SAD. Nema nikakve dileme. I to ne u pogledu donacija i investicija, nego u jednoj teškoj borbi da se izbori vrednosni sistem koji bi bio evropski. Svakako je sada situacija drugačija. I Bregzit će imati veliki uticaj zato što sada zemlje Zapadnog Balkana, ako su ikada i bile u centru pažnje, sada više nisu, sada su na marginama interesa zato što EU ima mnogo veće probleme sa kojima mora da se bori“, rekao je Pribićević.
Neizvesnu evropsku budućnost Zapadnog Balkana opredeljivaće dešavanja na velikim, svetskim poremećajima do kojih je, prema njegovim rečima dovela pobeda Donalda Trampa na izborima u SAD i Bregzit. Neizvesnost pojačavaju i promene u samoj Uniji uzrokovane rastom desničarskih i populističkih stranaka.
Da nije sve tako crno navodi Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike, ukazujući na neke pozitivne aspekte Bregzita.
„A to je da je posle Trampove pobede u SAD, Bergzit verovatno najviše doprineo mobilizaciji evropskog intelektualnog prostora i mislilaca o budućnosti Evropske unije i upravo doveo do toga da se po prvi put krene u jednu sveobuhvatnu, široku raspravu o tome u kakvoj Evropi želimo da živimo u budućnosti. Važno je takođe primetiti da sam Bregzit nije doveo do porasta ideja o izlasku drugih država članica iz EU, naprotiv“, navodi Majstorović.
Ali kada je o ulasku novih članica reč predstoji i, prema rečima predsednika nevladinog Centra za spoljnu politiku Dragana Đukanovića, dug, težak i neizvesan proces.
„Veoma će teško biti ujedno dezintegrisati Veliku Britaniju iz Evropske unije, a integrisati u perspektivi sam Zapadni Balkan, i to će biti veoma veliki izazov.“
Navodeći da je Zapadni Balkan „nedovršeni bezbednosni projekat“, koji i dalje nije dovoljno stabilan zahvaljujući nerešenim unutrašnjim problemima, Đukanović podvlači da su evropske integracije jedini put koji može stabilizovati prilike.
„Dakle, Balkan bi u kontekstu unutrašnje krize u EU trebalo da ima neku vrstu proaktivne uloge i proaktivnog stava. Ne može se stalno govoriti - napravićemo probleme u regionu ako nas ne integrišete, već naprotiv, moramo sa jednom pozitivnom agendom krenuti u dalji proces evropskih integracija. Pred mnogim smo problemima, ali mislim da je zaista proces evropeizacije svih zapadnobalkanskih društava veoma značajan i da bez njega nema ni suštinski modernizacije Zapadnog Balkana“, rekao je Đukanović.
Učesnici formuma veruju da će Velika Britanija i nakon Bregzita ostati prisutna u regionu Zapadnog Balkana, uz strateški interes tog prostora zasnovanog na vladavini prava i dobrom upravljanju kao načinu borbe protiv stranih uticaja, prvenstveno onih koji dolaze iz Rusije, Kine, Turske i nekih zalivskih zemalja.
Facebook Forum