Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nova nedelja britanske neizvesnosti


Britanska premijerka Tereza Mej

Velika Britanija se suočava s još jednom nedeljom neizvesnosti nakon što je više od pet miliona ljudi potpisalo peticiju za opoziv Bregzita, a oko milion demonstranata maršom u Londonu tražilo novi referendum, dok je sve veći pritisak na premijerku Tereza Mej da podnese ostavku, pišu svetski mediji uz ocenu da je ona najviše kriva za haos oko izlaska zemlje iz Evropske unije.

Potpuni prevrat

Tereza Mej se u subotu uveče suočila s "potpunim prevratom" kabineta pošto su ministri krenuli u smenu premijerke, piše Sandej tajms (The Sunday Times), dodajući da zaverenici planiraju da se u ponedeljak suoče s Mej na sastanku kabineta i da će, ako ona ne najavi ostavku, zapretiti masovnim ostavkama ili javnim traženjem njene glave.

Iako je na ulicama Londona u subotu marširalo oko milion ljudi, sudbina Tereze Mej će biti odlučena drugde, ocenjuje politički urednik uticajnog londonskog lista Tim Šipman (Shipman) koji navodi da pored problema sa strategijom Mej, koja je ove nedelje napravila novu veliku grešku kada je udaljila poslanike u televizijskom obraćanju, postoji zabrinutost za njeno zdravlje zbog čega su zvaničnici u parlamentu čak napravili protokol kako da je iznesu iz skupštinske sale ako padne od malaksalosti.

Najveću podršku članova kabineta da predvodi vladu dobio je sadašnji premijerkin de fakto zamenik Dejvid Lidington (David), čiji bi posao, prema izvoru Sandej tajmsa, bio da obezbedi produženje za Bregzit od EU s ciljem da nađe konsenzus za novu politiku o Bregzitu i omogući tranzicija kao novom lideru. Kao potencijalni naslednici Mej, piše list, spominju se i ministar za životnu sredinu Majkl Gouv (Michael Gove) koji već pravi kampanju za novog lidera i ministar spoljnih poslova Džeremi Hant (Jeremy Hunt).

S druge strane, ukazuje BBC, određeni konzervativaci tvrde da bi Mej mogla dobiti podršku za svoj dogovor ako obeća da će odstupiti, odnosno ako stavi do znanja da neće biti nadležna za narednu fazu pregovora s EU. Pored toga, Lidington je demantovao glasine navodeći da je "100 odsto uz premijerku", dok je ministar finansija Filip Hamond (Philip Hammond) rekao da shvata da su poslanici "veoma frustrirani", ali da promena premijera "ne bi pomogla" i da će "parlament ove sedmice imati priliku da odluči šta želi".

Sledeće nedelje, prema britanskom javnom servisu, pored dogovora koji je dva puta propao u donjem domu, moglo bi se raspravljati o nizu alternativa: opoziv člana 50, novi referendum, premijerkin dogovor plus carinska unija, premijerkin dogovor plus carinska unija i pristup jedinstvenom tržištu, dogovor o slobodnoj trgovini kao što EU ima s Kanadom i napuštanje EU bez dogovora.

Sama najveći krivac

Evropska unija je Velikoj Britaniji kratkim odlaganjem Bregzita dala prostor za disanje koji se sada mora iskoristiti da se nađe izlaz iz noćne more, piše Endru Ronsli (Andrew Rawnsley) komentator Observera, sestrinskog nedeljnog lista Gardijana (The Guardian).

Konsenzus u Konzervativnoj partiji je da je Mej u sumraku svog premijerskog mandata, ali je veliko pitanje da li ona sama shvata ozbiljnost svojih neprilika, piše u komentaru Observera, uz ocenu da je zemlja u pat poziciji zato što nema jasnog mandata javnosti za ikakav plan za Bregzit, pri čemu je premijerkin dogovor s EU "posebno nevoljen".

Mej je, međutim, u pravu kada kaže da je Donji dom mnogo jasniji oko toga šta ne želi nego oko toga šta će podržati, ukazuje autor teksta, ali i ističe da je "ovo tugobno stanje stvari" velikim delom došlo iz radionice Tereze Mej pošto je mislila da će batinom obezbediti većinu u parlamentu - svodeći Bregzit na "brutalno binarini izbor" između njenog dogovora i izlaska bez dogovora, opirući se da poslanicima omogući da ispitaju alternative.

Donji dom hitno treba da preuzme stvari u svoje ruke, ali je moguće da opet neće biti većine ako poslanici ne budu spremni na kompromis, i u tom slučaju Bregzit treba da vrate narodu i omoguće glasačima da donesu novu presudu, zaključuje komentator Observera.

Bregzit svima dojadio

I u članku časopisa Forbs (Forbes) se ocenjuje da je čitav haos s Bregzitom proistekao iz grešaka Tereze Mej: aktiviranje Člana 50 bez plana za Bregzit; antagonizovanje partnera u EU agresivnim i arogantnim stavom od početka; marginalizovanje ljudi sa znanjem zarad ignorantskih ideologa; katastrofalna odluka da raspiše vanredne izbore pre dve godine koji su fatalno oslabili njenu vladu; i iznad svega odlučnost da se drži na vlasti po svaku cenu.

Mej se nije usudila da se suoči s tvrdim Bregzitovcima u svojoj Konzervativnoj partiji jer bi to podelilo stranku, a osim kontrole imigracije u šta snažno veruje, njoj je jedino bitno da drži partiju na okupu, jer će ako dođe do podele, konzervativci generacijama biti izvan vlasti, piše poslovni časopis.

"Mej je prvo torijevka, a potom premijerka", navodi autorka teksta Frensis Kopola (Frances Coppola), dodajući da je na svakom koraku Mej stavljala stranku iznad zemlje i ličnu ideologiju iznad interesa naroda Velike Britnije. "Jedini razlog zašto iko želi da ona ostane na funkciji jeste što su alternative gore. Samo zamislite Borisa Džosnona (Johnson) ili Džejkob Riz-Moga (Jacob Rees-Mogg) kao premijera. Ili Džeremija Korbina (Jeremy Corbyn)."

Autorka Forbsa, međutim, ocenjuje da su se svi smorili s Bregzitom i da žele da se sve to završi što pre kako bi ljudi nastavili svoje živote. Zato smena Tereze Mej izgleda nije prva na listi prioriteta običnih Britanca, već završavanje s Bregzitom, na ovaj ili onaj način.

Ankete pokazuju da raste podrška za Bregzit bez dogovora, dok je peticiju za opoziv Člana 50 potpisalo više od 4,5 miliona ljudi za tri dana, a na maršu za drugi referendum bilo je oko milion ljudi, piše autorka i zaključuje da "izgleda da narod Velike Britnije sve više želi da sam odluči kakav će oblik imati Bregzit - ako se uopšte desi".

Otrovna nostalgija

Britanski pisac Sem Bajers (Sam Byers) u "Mišljenjima" u Njujork tajmsu (The New York Times) u tekstu "Velika Britanija se davi u nostalgiji" piše da je Bregzit predstavio njegovu zemlju kao "solipsističku učmalost".

U osvrtu na pat poziciju Velike Britanije, dok Bregzit dominira svakim aspektom života, Bajers piše: "Mi smo, u skoro svakom smislu, u avionu za nigde, i zato što nemamo gde da odemo, moramo da se ubedimo da je nigde baš to gde želimo da budemo".

"Svi smo se dogovorili: u našem pokušaju da 'tiho napravimo istoriju', želeli bismo dogovor koji zapravo ne postoji i za koji nema vremena da se ispregovara zato što smo potrošili svo naše vreme da dođemo do dogovora koji ne želimo, što znači da se spremamo da izbegnemo poniženje dogovora koji ne volimo prihvatanjem rasula (izlaska) bez dogovora koji takođe ne volimo", navodi pisac.

Bajers ocenjuje da se Velika Britanija bez smislene reči o budućnosti, vratila u laži prošlosti, maskirajući odsustvo izvesnosti "korektorom otrovne nostalgije", zbog čega je zemlja "u polubudnom stanju u kojem se prethodni dan ili sat brzo brišu, a fantazije prethodnih vekova živo iskaču".

Navodeći da je Velika Britanija toliko opsednuta prošlošću da je spremna da odustane od budućnosti, Bajers ukazuje da ne žele samo Bregzotovci da vrate vreme - slične težnje su prisutne i među okorelim pristalicama ostanka u EU. Oni tvrde da je rezultat referendmama bio greška i da je posledica plana da se podrije britanska demokratija, rešeni da se održi još jedan referendum koji bi "magično obrisao i gorke podele proteklih godina i društvene i političke uslove koji su odnegovali bes protiv EU", ocenjuje britanski pisac.

XS
SM
MD
LG