Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da neće dozvoliti da se donošenjem Rezolucije o Srebrenici u parlamentu Crne Gore "stavi kolektivni žig na svakog pripadnika našeg naroda" jer se u njoj, kako je naveo, "ne pominju pojedinci koji su počinili užasna dela".
Vučić je odgovarajući na pitanja novinara na svečanosti povodom Dana policije 20. juna rekao da se sa donošenjem rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije, o čemu su podneta dva predloga, "neće saglasiti dok je predsednik Srbije".
Dva predloga rezolucija o Srebrenici trenutno su u Skupštini Srbije. Jednom se traži osuđivanje zločina, a drugom osuda genocida.
Marijan Rističević, poslanik Narodne seljačke stranke (NSS) koja je u parlament ušla kao deo izborne liste Srpske napredne stranke na čijem je čelu Aleksandar Vučić, podneo je predlog Skupštini o rezoluciji kojom se osuđuju "zločini u i oko Srebrenice 1992. do 1995. godine".
Sa druge strane, u predlogu rezolucije Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka, podnetog 9. juna, navodi se da Srbija najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici, kao i svako poricanje genocida. Inicijatori predloga traže i da se poštuju sve pravosnažne međunarodne presude i predlažu da se 11. jul proglasi Danom sećanja na srebrenički genocid.
Zvaničnici u Srbiji još uvek u svojim izjavama ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, uprkos presudi međunarodnog suda.
Ko na Zapadnom Balkanu (ne) priznaje genocid u Srebrenici?
Vučić je rekao da oni koji se u Srbiji zalažu za donošenje rezolucije o Srebrenici žele "da se dodvore nekim ambasadorima računajući da će da oni da ih dovedu na vlast na ovaj ili onaj način".
Predsednik Srbije je rekao da je "potpuno jasno" da je Rezolucija o Srebrenici koju je usvojio crnogorski parlament "protiv vitalnih interesa srpskog naroda".
"Reagovali smo mirno, nijednu reč nisam uputio niti me zanimaju, daleko im lepa kuća, neka rade svoj posao kako god hoće", rekao je Vučić i dodao da se Crna Gora na taj način "meša u nešto što se te države ne tiče, jer Srebrenica nije u Crnoj Gori".
Prema njegovim rečima, Srbija će se u odnosima sa Crnom Gorom što pre vratiti "na put ekonomije".
"Spremni smo da pomognemo, samo nemojte da mnogo pričate o prijateljstvu i bratstvu", rekao je Vučić.
On je najavio da će Srbija nastaviti da "još snažnije pomaže kulturne institucije u Crnoj Gori".
Skupština Crne Gore je uz podršku opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) 17. juna izglasala Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici. Crnogorski poslanici izglasali su i smenu ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića zbog negiranja genocida u tom gradu u Bosni i Hercegovini.
Rezolucijom Skupština Crne Gore potvrđuje da je u Srebrenici počinjen genocid u julu 1995. godine, u kojem je stradalo više od 8.000 civila bošnjačke nacionalnosti.
Skupština Crne Gore Rezolucijom osuđuje izjave, postupke i politike koje negiraju ili dovode u pitanje da se u Srebrenici desio genocid, a 11. jul se proglašava Danom sećanja na žrtve Srebrenice.
Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine kojom je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske za genocid nad oko osam hiljada bošnjačkih civila u zaštićenoj zoni u i oko Srebrenice.
Među osuđenima, najveće kazne, doživotni zatvor, određene su za Radovana Karadžića, nekadašnjeg predsednika Republike Srpske i Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske.
