Dostupni linkovi

Dve rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije


Memorijalni centar Potočari gde su ukopani ostaci više od šest hiljada do sada identifikovanih delova tela žrtava genocida u Srebrenici. Fotografija zabeležena marta 2021.

Dve predloga rezolucija o Srebrenici trenutno su u Skupštini Srbije. Jednom se traži osuđivanje zločina, a drugom osuda genocida.

Marijan Rističević, poslanik Narodne seljačke stranke (NSS) koja je u parlament ušla kao deo izborne liste Srpske napredne stranke na čijem je čelu predsednik države Aleksandar Vučić, podneo je predlog Skupštini o rezoluciji kojom se osuđuju „zločini u i oko Srebrenice 1992. do 1995. godine“.

Rističevićeva rezolucija došla je kao odgovor na predlog koji je podnela manjinska Stranka demokratske akcije (SDA) Sandžaka, kojim se osuđuje genocid u Srebrenici.

Zvaničnici u Srbiji još uvek u svojim izjavama ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, uprkos presudi međunarodnog suda.

Šta piše u predlogu rezolucije Rističevića?

Rističevićeva rezolucija stigla je u Skupštinu 17. juna. U njoj se, između ostalog, predlaže Narodnoj skupštini da osudi sve zločine počinjene u i oko Srebrenice u periodu od ’92. do ’95. godine, kao i da osudi negiranje počinjenih zločina.

Navodi se i da Narodna skupština osuđuje „selektivno privođenje pravdi počinilaca ratnih zločina od strane međunarodnih i nacionalnih sudova“, kao i manipulisanje brojem žrtava.

Rističević predlaže i da se 11. i 12. jul proglase danima sećanja na sve žrtve ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije.

U obrazloženju predloga rezolucije, poslanik vladajuće većine tvrdi da je zvaničan broj ubijenih u srebreničkom genocidu višestruko uvećan, uprkos tome što je reč o činjenicama koje su utvrdili međunarodni sudovi.

Šta piše u predlogu rezolucije SDA?

Sa druge strane, u predlogu rezolucije Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka, podnetog 9. juna, navodi se da Srbija najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici, kao i svako poricanje genocida. Prema dokumentu, koji ima 12 tačaka, država se obavezuje da će „iskoristiti sva raspoloživa sredstva i mehanizme da sprovede istragu i procesuira sve odgovorne“.

Inicijatori predloga traže i da se poštuju sve pravosnažne međunarodne presude i predlažu da se 11. jul proglasi Danom sećanja na srebrenički genocid.

Nadležne institucije se, ovim dokumentom, obavezuju da razvijaju obrazovne programe za izučavanje lekcija o genocidima i ratnim zločinima iz prošlosti.

Poslanik SDA Enis Imamović rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da iz Skupštine Srbije još uvek nije stigao odgovor na predlog rezolucije te stranke.

Prema njegovim rečima, ovo je četvrti put da SDA parlamentu dostavlja predlog rezolucije sa gotovo identičnim sadržajem. Skupština je, kaže Imamović, i ovog puta reagovala na isti način.

„Još uvek nismo dobili nikakav odgovor. Naš je zahtev bio da tu rezoluciju razmatramo po hitnom postupku, imajući u vidu činjenicu da su sve presude u Haškom tribunalu postale pravosnažne i da su se ispunili svi uslovi da Srbija konačno prizna da se u Srebrenici desio genocid, da tom rezolucijom izrazi nameru da će zakonom zabraniti njegovo negiranje i da će zakonom zabraniti veličanje genocida i pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca“, kaže Imamović.

Srebrenica: Genocid u tri čina
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:11:42 0:00

On smatra da je za društvo u Srbiji izuzetno važno da se prizna genocid u Srebrenici i da se zabrani njegovo negiranje.

Stranka demokratske akcije je prvi put podnela predlog rezolucije 2015. godine. Tada su je potpisali parlamentarci iz tada opozicione Liberalno-demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Danas ove dve stranke nisu u parlamentu, a predlog SDA podržali su samo predstavnici albanskih partija sa juga Srbije.

„To dovoljno govori o tome koliko su građanske strukture i političke snage koje su spremne da se suoče sa prošlošću danas gurnute na marginu“, smatra Imamović.

Da li će Skupština raspravljati o predlozima?

Prema parlamentarnoj praksi, predlog rezolucije može podneti bilo koji narodni poslanik, ali vladajuća većina odlučuje hoće li se on naći na dnevnom redu.

Vladajuću većinu Skupštine Srbije čine poslanici iz političkog bloka oko partije predsednika države, pod nazivom "Aleksandar Vučić - za našu decu", koji broje 180 poslaničkih mesta od ukupno 250.
Vladajuću većinu Skupštine Srbije čine poslanici iz političkog bloka oko partije predsednika države, pod nazivom "Aleksandar Vučić - za našu decu", koji broje 180 poslaničkih mesta od ukupno 250.

Kakav je stav partije Aleksandra Vučića?

U redovima vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), pak, kažu da nije realno očekivati da će predlog SDA biti na dnevnom redu Skupštine.

„Većina poslanika se ne slaže sa tim da je bio genocid u Srebrenici. To je sigurno veliki zločin, ali takvo je stanje u parlamentu, tako da – zašto bi se o tome raspravljalo“, kaže za RSE poslanik SNS Dragan Šormaz.

Upitan da li strahuje da bi takav stav vladajuće većine bošnjačka zajednica u Srbiji mogla da shvati kao negiranje genocida, Šormaz kaže da SDA nije jedina partija koja predstavlja tu zajednicu u Srbiji.

„Postoji i Nacionalni savet Bošnjaka, postoje i druge političke organizacije, tako da ne verujem da će to imati bilo kakvog uticaja na bošnjačku manjinu u Srbiji“, kaže Šormaz.

Skupština Srbije je inače 2010. godine usvojila jednu rezoluciju o Srebrenici. Na predlog tada vladajuće Demokratske stranke, u njoj se navodi da parlament najoštrije osuđuje zločin počinjen nad Bošnjacima u Srebrenici jula 1995. godine.

Ima li inicijativa Šešeljevaca efekta?

U međuvremenu, reagovala je vanparlamentarna desno orijentisana Srpska radikalna stranka (SRS) koju vodi osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj.

U saopštenju, objavljenom 15. juna, radikali su zatražili od Vlade da dopuni Krivični zakonik i definiše kazne za ljude koji kažu da se u Srebrenici dogodio genocid.

Ta stranka je nazvala tvrdnje o genocidu „antisrpskim“, a medije koje prenose takve navode „plaćeničkim“.

Enis Imamović kaže da je takav stav očekivan od predstavnika SRS, ali i podseća da najviši funkcioneri Srpske napredne stranke imaju političke korene upravo u SRS.

Osnivači SNS, među kojima je i Aleksandar Vučić, do 2008. godine bili su visoki funkcioneri SRS. Nakon napuštanja ove ekstremno desničarske stranke, sa novom, koja je partija desnog centra, osvojili su vlast na skoro svim nivoima 2012. godine.

SNS se obavezala na evropsku budućnost Srbije, koja je od 2012. kandidat za članstvo u EU.

Međutim, pojedine stavove, među kojima je i genocid u Srebrenici, nisu promenili i u svojim izjavama referišu na „strašan zločin“, odbijajući da prihvate presudu međunarodnog suda.

'Skupština kao sigurna kuća za ratne zločince'

Za Marka Milosavljevića, iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR), ćutanje skupštinske većine o genocidu u Srebrenici nije iznenađenje.

„To govori da se obistinio onaj radikalski san da Narodna skupština treba da bude sigurna kuća za Ratka Mladića. To se zapravo desilo samo u novom ruhu i ne u direktno izrečenim rečenicama“, kaže Milosavljević.

Njegove reči aluzija su na akciju u kojoj je 2007. godine učestvovao sadašnji predsednik Srbije i prvi čovek SNS-a Aleksandar Vučić, kada je kao parlamentarac Srpske radikalne stranke u parlamentu isticao plakat s porukom „Sigurna kuća za Ratka Mladića“.

Obrt u politici koji je započeo napuštanjem Šešeljeve partije 2008. godine, Vučić je pokazivao i jula 2015. godine kada je u Potočarima prisustvovao obeležavanju godišnjice genocida. Nakon incidenta koji se tu dogodio, kada su ga okupljeni u memorijalnom centru izložili uzvicima negodovonja i zasili zemljom i kamenjem, Vučić je napustio događaj.

Potočari: Napadnut premijer Srbije Aleksandar Vučić
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:23 0:00

Komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić, je 8. juna ove godine pravosnažno osuđen na doživotnu robiju zbog genocida nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. godine.

Žalbeno veće Haškog tribunala je utvrdilo da je Mladić kriv za genocid počinjen nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija (UN), kao i za progon i prisilno premeštanje Bošnjaka i Hrvata širom Bosne i Hercegovine, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN taocima tokom NATO bombardovanja u BiH 1995. godine.

Do hapšenja 2011. u Srbiji, Mladić se skrivao 16 godina, a uhapšen je maja 2011. godine u vreme pretposlednje godine mandata bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića.

Aktuelna vlast i politika devedesetih

Na dan izricanja presude Mladiću, Vučić je govorio na raspravi Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma, koji je naslednik Haškog tribunala.

Predsednik Srbije je rekao da Srbija osuđuje “užasan zločin” koji se dogodio u Srebrenici. On je takođe izrazio saučešće porodicama žrtava tog masakra. Reč “genocid” je izbegao da upotrebi.

U nekoj boljoj Skupštini bi mi danas, nakon presude Mladiću, trebalo da raspravljamo o tome šta su sve državne institucije znale u trenutku kad se desio genocid, ali i da znamo gde se sve to krio Ratko Mladić, ko su mu zaista bili jataci.
Marko Milosavljević, Inicijativa mladih

Prema rečima Marka Milosavljevića, Vlast u Srbiji šalje poruku da se ne odriče politike koja je dovela do ratnih zločina i genocida.

„U nekoj boljoj Skupštini bi mi danas, nakon presude Mladiću, trebalo da raspravljamo o tome šta su sve državne institucije znale u trenutku kad se desio genocid, ali i da znamo gde se sve to krio Ratko Mladić, ko su mu zaista bili jataci. Mi nemamo odgovore na ta vrlo važna pitanja, a sa druge strane nam narodni poslanici poručuju da nema razgovora o genocidu u Srebrenici“, kaže Milosavljević.

Parlamentarci koji su podržali ratnog zločinca

Pojedini parlamentarci vladajuće stranke su javno pružili podršku Mladiću nakon što mu je izrečena pravosnažna presuda.

Poslanik naprednjaka Vladimir Đukanović je na društvenim mrežama ocenio 8. juna da je presuda „generalova pobeda“, te da će „večno ognjište velikog generala biti u srcima njegovog naroda“.

Đukanović je dve godine ranije čestitao, kako se izrazio “srpskom narodu dan oslobođenja Srebrenice”.

Na dan kada je Skupština Crne Gore zabranila negiranje genocida u Srebrenici, 17. juna, Đukanović je na svom Telegram kanalu napisao da bi svakoga ko je u crnogorskom parlamentu glasao za to trebalo “proglasiti nepoželjnom osobom u Srbiji”.

On je tražio i da se ambasadi Crne Gore u Srbiji uputi protestna nota.
Đukanović za sada nijednom nije dobio javnu osudu zbog svojih reči od vrha stranke kojoj pripada.

Inače, u Srbiji je od 2016. godine zakonom zabranjeno javno negiranje genocida i ratnih zločina za koje su donesene pravosnažne presude domaćih sudova ili Međunarodnog krivičnog suda (ICC).

To, međutim, ne važi za genocid u Srebrenici, pošto se Međunarodni krivični sud nikad nije izjašnjavao o tom zločinu.

Presude o srebreničkom genocidu doneli su Međunarodni tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (ICTY) i Međunarodni sud pravde (ICJ).

Narodna skupština je pre 11 godina usvojila Deklaraciju o o osudi zločina u Srebrenici.

Iako se taj dokument poziva na presudu Međunarodnog suda pravde, kojom je utvrđeno da je u Srebrenici jula 1995. godine izvršen genocid, u tekstu deklaracije se termin “genocid” ne pominje.

XS
SM
MD
LG