Dostupni linkovi

Vučić: Analiziraćemo odluku Crne Gore o Rezoluciji o Srebrenici


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u mesto Brdo pri Kranju, 17. maj 2021.

Srbija će u narednim danima analizirati sve odluke crnogorskog parlamenta, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagujući na usvajanje Rezolucije o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, koju su poslanici Skupštine Crne Gore usvojili 17. juna uveče.

Vučić je u video obraćanju na svom Instagram profilu 18. juna rekao da Srbija neće donositi „ishitrena rešenja“ i ocenio da su odluke crnogorskog parlamenta „protiv interesa Republike Srbije“.

Skupština Crne Gore je uz podršku opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) izglasala Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici. Crnogorski poslanici izglasali su i smenu ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića zbog negiranja genocida u tom gradu u Bosni i Hercegovini.

“Naše je da narodu u Crnoj Gori kažemo da smo uvek bili sa njima, da mi bliže nemamo, ali da ćemo prema onima koji su donosili političke odluke samo da bi napakostili Srbiji ili da bi učinili nešto protiv Srbije, umeti da se odnosimo baš onako kako to zaslužuju”, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je dodao da očekuje da će biti “još rezolucija i deklaracija po regionu“ i da će „svi da govore kako to nije upereno protiv srpskog naroda”.

Zvaničnici u Srbiji još uvek u svojim izjavama ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, uprkos presudi međunarodnog suda.

Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbiji Vladimir Đukanović pozvao je da se ambasadi Crne Gore uputi protesna nota “zbog skandalozne deklaracije koj je izglasana u crnogorskom parlamentu”.

“Svakog crnogorskog poslanika, kao i člana crnogorske vlade sa sve Zdravkom Krivokapićem (premijer Crne Gore) koji je glasao za rezoluciju o Srebrenici proglasiti za nepoželjne osobe u Srbiji”, naveo je Đukanović.

Osim Đukanovića, za zabranu ulaska državnika i poslanika Crne Gore u Srbiju su se nakon donošenja rezolucije o Srebrenici založili i članovi vanparlamentarne Srpske radikalne stranke haškog osuđenika Vojislava Šešelja.

Opozicioni pokreti Dveri i Dosta je bilo, takođe su reagovali na crnogorsku rezoluciju i negirali da se u Srebrenici 11. jula 1995. dogodio genocid.

Osnivačica nevladinog Fonda za humanitarno pravo u Srbiji Nataša Kandić pozdravila je donošenje Rezolucije o zabrani negiranja genocida u Srebrenici u crnogorskoj skupštini.

“Donošenjem Rezolucije o Srebrenici, Crna Gora doprinosi regionalnom pomirenju i priključila se civilizovanom svetu koji 11. juli obeležava kao dan sećanja na žrtve genocida. Hvala”, napisala je Kandić na svom Twitter nalogu.

Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine kojom je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske za genocid nad oko osam hiljada bošnjačkih civila u zaštićenoj zoni u i oko Srebrenice u julu 1995. godine.

Među osuđenima, najveće kazne, doživotni zatvor, određene su za Radovana Karadžića, nekadašnjeg predsednika Republike Srpske i Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske.

XS
SM
MD
LG