Autor: Ray Furlong
Dvostranačka podrška Ukrajini i dalje je snažna u američkom Kongresu, koji je prošle nedelje usvojio još jedan paket pomoći za tu zemlju vredan 40 milijardi dolara, poručila su dva člana Predstavničkog doma američkog Kongresa.
U intervju za Radio Slobodna Evropa (RSE), republikanski predstavnik iz Teksasa, Majkl Mekol (Michael McCaul), rekao je da su se članovi Kongresa uverili u užasne okolnosti izazvane ratom nakon obilaska zemalja poput Rumunije, Poljske i Moldavije, koje su primile milione izbeglica, te da se, kao i nakon prethodnih poseta, kući vraćaju sa jedinstvenim stavom bez obzira na to kojoj partiji pripadaju.
Zakon o pomoći od 40 milijardi dolara usvojen je kako bi se osiguralo da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i narod Ukrajine imaju vojnu zaštitu koja im je potrebna da spasu svoju zemlju, rekao je za RSE demokrata Gregori V. Miks (Gregori V. Meeks), predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma.
Osim o situaciji u Ukrajini, kongresmeni su, u dva odvojena intervjua, govorili i o krizi u Avganistanu, kao i nuklearnom sporazumu sa Iranom.
RSE: Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu izjavili ste da je "kamera istorije na nama", u pogledu toga kako reagujemo na rusku invaziju na Ukrajinu. Koliko dobro, u tom smislu, ide Sjedinjenim Državama?
Miks: Mislim da se Amerika zauzima za ono što je njen interes, kao i da podržava ukrajinski narod. To je izuzetno važno.
Odobrili smo 40 milijardi dolara pomoći, kao dodatak na 13 milijardi koje smo odobrili ranije, kako bismo bili sigurni da će predsednik Volodimir Zelenski, kao i ceo ukrajinski narod, imati vojnu zaštitu. Da mogu da brane svoju zemlju. To je ono što je Amerika uradila. Kao i jedinstvo koje su Sjedinjene Američke Države (SAD) demonstrirale pod vođstvom predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden).
Osigurali smo da jedinstvo NATO i jedinstvo Evropske unije (EU) budu jači nego ikad, jedinstvo sa saveznicima širom sveta. Mislim da je upravo to jedinstvo - a koje je Amerika pomogla da se stvori - deo razloga zašto smo još uvek u ovom ratu i menjamo trenutak u korist Ukrajine.
Bez povratka na staro sa Rusijom
RSE: Pretpostavljam da ste u ovom trenutku pod pritiskom sa dve strane. S jedne stane kažu: "Morate učiniti više da pomognete Ukrajini". S druge strane čujete: "Čekajte malo, ne želimo da eskaliramo sukob, da ovo ode predaleko, jer dugoročno moramo sarađivati s Rusijom". Kako vidite da će saradnja SAD s Rusijom izgledati u budućnosti?
Miks: Imajući u vidu sve užasne ratne zločine koje je Rusija već počinila, mislim da ne možemo reći da se tek tako možemo vratiti na istu vrstu normalnosti. Mislim da će to izgledati drugačije. Ako razmišljamo o jedinstvu koje sada imamo sa svojim saveznicima, mislim da ne možemo dozvoliti Rusiji da ponovo ima iste poluge uticaja - zbog energije ili bilo kog drugog razloga. Pogotovo zbog invazije na jednu suverenu zemlju.
Vidite, kada sam učio istoriju, čitao o tome šta se dešavalo tridesetih i četrdesetih, mislio sam da se tako nešto više nikad neće ponoviti. Da je sve to samo deo istorije, nešto što je zabeležila kamera. Da sam živeo u tom vremenu, nadao bih se da bismo mogli da ustanemo na vreme nešto učinimo. Vidim da je ono što se događa u 2022. vrlo uporedivo s tim vremenom.
Zato mislim da će Amerika, koja je već pomogla s preko 40 milijardi dolara, predvoditi koaliciju, kako bi Ukrajinci mogli da se bore za sebe. Ključno je.
RSE: Povlačite paralelu s tridesetim i četrdesetim, ali taj period se, kao što znamo, završio na jedan vrlo jasan način - bezuslovnom predajom. Sada niko ne očekuje da će se rat tako završiti, kapitulacijom. Kakvo je vaše razmišljanje o budućim odnosima s Rusijom?
Miks: Nadam se da će dezinformacije koje ruski narod dobija biti probijene i da će istina izaći na videlo. Da će ljudi u Rusiji reći da ne žele da se agresija kakva se desila u Ukrajini ikada ponovi.
Možete, dakle, razviti drugačiju vrstu odnosa, kao s Nemačkom posle četrdesetih, kada su tamo shvatili šta se dogodilo. Došlo je do drugačijih odnosa, kako s drugim evropskim zemljama, tako i sa SAD i sada smo veoma snažni saveznici. Nadam se da bismo na kraju mogli da imamo isti rezultat s jednom drugom vrstom Rusije, a ne Rusijom koju vodi brutalni režim.
RSE: Dakle, potrebna je promena režima?
Miks: Ja govorim o ljudima iz Rusije. Promena režima nije nešto što mi radimo, već ljudi iz Rusije, potrebno je da vide prednosti uključivanja na jedan drugačiji način. Pogledajte ekonomiju. Uzmite primer pandemije - nismo bezbedni dok svi nisu bezbedni.
Ne kažem da nužno mora doći do promene režima, ali kažem da će ljudi iznutra, na kraju, ustati i reći - želimo da krenemo u drugom pravcu.
'Američka pomoć Ukrajini bez presedana'
RSE: Druga vrsta pritiska na vas jeste da SAD učine više za Ukrajinu. Pomenuli ste paket od 40 milijardi dolara, ali ukrajinska vlast traži više. Rakete velikog dometa, projektile harpun koje mogu da probiju pomorsku blokadu, otvaranje luke u Odesi... Zbog čega taj proces traje toliko dugo?
Miks: Pa, mislim da smo mi u SAD delovali brže nego ikad u istoriji. I drago mi je da ste spomenuli otvaranje luke Odesa, jer se ovde ne radi samo o Ukrajini.
Govorimo o mogućnosti gladi raznim delovima sveta, posebno u delovima Afrike i drugim nerazvijenim područjima. Govorimo o mogućnosti inflacije u celom svetu. Cene hrane i hleba, gde god da krenete, nemogućnost proizvodnje mesa. Zbog toga luke moraju biti otvoreni.
RSE: Na koji način se to može postići?
Miks: Tako što ćemo Ukrajini dati ono što joj je potrebno. Trebalo bi da postoje pokušaji pregovora o otvaranja luke, međutim ruski predsednik Vladimir Putin za sada ne odstupa. Bili smo i u Moldaviji. Tamo su zabrinuti jer blizu je Crno more, oni brinu zbog scenarija po kojem bi se rat proširio.
Sve to, naravno, utiče na građane Ukrajine, ali može imati razorne posledice i po ljude širom sveta. Mislim da je važno da svi saveznici, ne samo SAD, rade u jedinstvu međusobno povezanog sveta. Raditi sa tim međusobno povezanim svetom, kako bismo napravili razliku.
RSE: U redu, radite zajedno sa saveznicima. Kada vidite mogućnost da Ukrajinci zaista dobiju, na primer, projektile koji bi mogli probiti pomorsku blokadu?
Miks: Imao sam dijalog sa (predsedavajućom Predstavničkog doma) Nensi Pelosi (Nancy Pelosi), kao i s drugim članovima Kongresa, razgovarali smo o tome koje je sve oružje neophodno. Radimo zajedno s partnerima, kako bismo zadovoljili sve potrebe. Mislim da se sve ovo dešava na način koji nema presedana.
U trenutku dok mi razgovaramo, mi dopremamo oružje, što je moguće ranije. Sve kako bi Ukrajinci imali ono što im je potrebno, da odbiju Rusiju od njenih agresivnih pokušaja.
RSE: Kažete, dakle, da se odlaganja dešavaju zbog tehničkih i praktičnih pitanja, a ne zbog političke zabrinutosti da bi se sukob mogao eskalirati?
Miks: Pogledajte koliko smo brzo osigurali paket od 40 milijardi dolara, na već postojećih 13 milijardi. Kongres rešava stvari vrlo brzo. Mi sada govorimo o 40 milijardi, a ne o 30 koliko je prvobitno bilo planirano. Suma je povećana iz humanitarnih razloga. Možemo biti sigurni da ćemo uticati na situaciju i svesni smo da je vreme od suštinskog značaja.
O Avganistanu
RSE: Postaviću vam još jedno pitanje. Avganistan – ako talibani ne poštuju sporazume, šta je to što SAD mogu da urade?
Miks: Mislim da ono što moramo da uradimo jeste da nastavimo s našim naporima. Ovde je takođe važno da se ne radi samo o SAD. Razgovaramo s pojedincima iz Pakistana, Katara, Uzbekistana. Svi su zainteresovani, kao i mi, potrebno je stvari rešavati kolektivno.
Amerika je Avganistanu bila prisutna 20 godina i nije postignuta promena onoga što talibani zapravo predstavljaju. Oni su dalje tu, pomno pratimo šta rade, posebno po pitanju žena i devojaka. Ne dozvoljavaju im pristup obrazovanju i slično. U ovom trenutku naše prisustvo nije vojno, ali nadam se da možemo imati uticaj koji može značiti značajnu promenu.
Ostaje li Amerika pouzdan partner Ukrajini
RSE: Jasno je da su SAD obezbedile veliku podršku Ukrajini i to na dvopartijskoj osnovi. Ako pogledamo poslednje glasanje o poslednjem paketu podrške, bilo je dosta onih koji su glasali protiv i svi su bili iz Republikanske partije. Da li to znači da dvostranačka podrška počinje da slabi?
Mekol: Ovo je treći put da smo u zajedničkom obilasku Poljske, Rumunije, Moldavije i njihovih granica sa Ukrajinom, gde o svim tim strašnim okolnostima saznamo iz prve ruke. Sa tog puta smo se uvek vratili vrlo jedinstvenog stava.
Mislim da je, delom, to glasanje zapravo imalo veze sa načinom na koji je sam proces sproveden. Naime, predloženi paket pomoći je praktično bačen svima u krilo i imali su samo oko sat vremena da ga pogledaju. Radilo se o 40 milijardi dolara, što je veliki novac. Neki od članova su bili zabrinuti zbog toga. Ne bih iz toga donosio prevelike zaključke.
U obe stranke još uvek postoji jaka podrška Ukrajini i protivljenje užasima iza kojih stoji gospodin Putin. Zapravo, naš zakon o ratnim zločinima je upravo usvojen. Senat bi trebalo da ga odobri za dve nedelje, nakon čega se nadamo se da će ga potpisati predsednik.
RSE: Rekli ste da je ovo više proceduralna stvar, ali se pitam koliko je to uverljivo za našu publiku u Ukrajini koja je, što morate razumeti, veoma zabrinuta za to da li će Vašington ostati angažovan i pouzdan. Šta će se desiti ako republikanci povrate kontrolu nad Senatom i Kongresom? Može li se Ukrajina i tada osloniti na vas?
Mekol: Verujem da mogu. Verujem da sa obe strane ima dovoljno ljudi da se dođe do neophodne većine od 218 glasova, što je dovoljno da Ukrajini date ono što joj je potrebno da pobedi. I mislim da je Ukrajina to zaslužila.
Mogućnost promene politike prema Kabulu
RSE: Prilično oštro ste kritikovali sadašnju administraciju zbog odnosa prema Avganistanu. Ako govorimo o budućnosti, ukoliko bi bila formirana republikanska administracija, da li bi drugačije izgledala njena politika?
Mekol: Pa, mislim da je šteta već učinjena. Mislim da je bilo mnogo onih sa obe strane koji su želeli evakuaciju, ali ne i bezuslovnu predaju zemlje talibanima.
To se više odnosilo na način na koji se to uradilo, ostavljajući Amerikance iza sebe, avganistanske partnere koje su posle talibani ubijali, devojke koje nikada nisu živele po šerijatskom zakonu. Sada polovina stanovništva živi u siromaštvu. Tamo vlada velika glad, direktor Svetskog programa UN-a za hranu, Dejvid Bizli (David Beasley) često govori o tome.
Pogodite ko će ući [u Avganistan] i uzeti retke minerale iz zemlje, a verovatno i rotirajuću vazdušnu bazu? Kina. To je zaista loš ishod. Šta možemo da uradimo da ovo poništimo? Mislim da nema interesa da se Sjedinjene Države vrate u Avganistan.
'Nuklearni Iran nije prihvatljiv za svet'
RSE: Kada je reč o Iranu, fokus administracije je na naporima da obnovi nuklearni sporazum. Šta mislite o ideji da se Revolucionarna garda skine sa zvanične liste terorističkih organizacija? To je iranski zahtev. Šta je ovde važnije?
Mekol: Da, mislim da će to biti prepreka koja se ne može prevazići. Mislim da je to otrovna pilula i da je administracija prilično određena po tom pitanju. Moj osećaj je da su oni u pat poziciji. Mislim da bi bila greška ukinuti tu oznaku i da bi, sa političkog stanovišta, u Kongresu izgubili ogromnu podršku ako bi to uradili.
Zvanični Teheran, međutim, shvata da nuklearni Iran nije prihvatljiv za svet i da mi imamo mogućnost da to zaustavimo. To je naš poslednji izbor, ali mi bismo voleli da radimo sa njima na drugim idejama ili mirnoj nuklearnoj energiji, ali ne i na nuklearnoj bombi. To bi onda pokrenulo trku u nuklearnom naoružanju na Bliskom istoku. To bi bio užasan rezultat.
Onda bi, naravno, Izrael bio na meti, Saudijci bi bili na meti, a mi bismo mogli da imamo nuklearni holokaust na Bliskom istoku.
