Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Turski tok' od ruskih ambicija


Premijer Bugarske Bojko Borisov sa predsednicima Rusije Vladimirom Putinom, Turske Redžepom Tajipom Erdoanom i Srbije Aleksandrom Vučićem tokom svečanosti otvaranja "Turskog toka" u Istanbulu

Već u prvim danima 2020. godine Rusija je počela da transportuje svoj gas kroz deonicu novog gasovoda "Turski tok" čija je izgradnja i dalje u toku. U ovom trenutku gas, koji bi ovom mrežom trebalo da snabdeva države Balkana i Centralne Evrope, za sada ide samo do Turske i Bugarske.

Projekat u koji je uloženo blizu osam milijardi dolara svečano je otvoren u Istanbulu u sredu, 8. januara.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan već dan ranije dočekao je svog ruskog kolegu, Vladimira Putina, a dan kasnije i predsednike Srbije i Bugarske Aleksandra Vučića i Bojka Borisova.

Da je Rusija počela da transportuje gas putem "Turskog toka" prvo je objavila Bugarska.

Koliko će se gasa transportovati?

Novi gasovod godišnje trebalo bi, shodno najavama, da transportuje 31,5 milijardu kubnih metara gasa iz Rusije. Polovina od toga - 15,75 milijardi kubnih metara rezervisana je za potrebe Turske, dok će druga polovina ići dalje ka južnoj i centralnoj Evropi, između ostalog kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku.

Međutim, za početak će ta količina biti očigledno nešto manja.

Naime, Bugarska treba da dovrši deonicu koja omogućava povezivanje sa Srbijom koja je u poslednjim danima 2019. objavila da je položila svoje cevi "Nacionalnog magistralnog gasovoda" u sklopu ovog projekta.

U Srbiji je, kako je saopšteno iz "Srbijagasa", postavljeno 403 kilometara cevi u okviru "Turski toka".

Kada će se Srbija priključiti?

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je u Istanbulu da će se Srbija mreži priključiti u maju ili septembru ove godine.

Prema dosadašnjim najavama svih učesnika, kompletan projekat, čija je izgradnja počela pre pet godina, biće završen do kraja ove godine.

Šta je cilj 'Turskog toka'?

Gasovod "Turski tok" deo je dugoročne ambicije Rusije da na minimum svede transport gasa kroz Ukrajinu izgradnjom alternativnih pravaca kao što su, pored "Turskog" i "Severni tok 1 i 2".

Rusija je do sada gasom snabdevala evropske države i Tursku putem gasovodne mreže koja ide preko Ukrajine, Moldavije i Rumunije. Tom rutom prošle godine izvezla je gotovo 200 milijardi kubnih metara gasa.

Izgradnjom "Turskog toka" transport ruskog gasa neće više zavisiti isključivo od ovih država već će biti preusmeravan novim, 930 kilometara dugim gasovodom, koji iz Rusije u Tursku stiže dodatno ojačanim gasovodom ispod Crnog mora.

Ruski motiv

Eliminisanje Ukrajine odnosno ideja Rusije da smanji zavisnost od Ukrajine u transportu gasa, stara je više od deceniju. Motivi su i ekonomski i politički.

Rusija je do sada dva puta zatvarala transport gasa u pravcu Ukrajine – 2006. godine i 2009. Oba puta u toku najveće potrošnje – u zimu. Sporenja na relaciji dve države bila su u vezi sa taksom koju Ukrajina naplaćuje za transport preko svoje teritorije.

Ta država zarađivala je oko tri milijarde dolara od taksi na transport ruskog gasa. Država, koja ekonomski nije u potpunosti stabilna, ove zarade nije se odrekla ni nakon ruske aneksije odnosno prisvajanja Krima, poluostrva na istoku Ukrajine, 2014. godine.

Sa prvim izvesnijim najavama rada "Turskog" i "Severnog toka", Moskva je u decembru 2019. godine počela da pregovara o novom ugovoru oko tranzita ruskog gasa sa zvaničnicima u Kijevu.

Ideja Kremlja jeste da količinu gasa koji prolazi kroz Ukrajinu sukcesivno smanjuje tako da će za četiti godine zagarantovana količina biti duplo manja nego što je bila do sada.

Već u novoj 2020. količina je smanjena za oko 25 milijardi kubnih metara.

Konkretno u 2019. bila je 90 milijardi, u 2020. biće 65, dok će u naredne četiri godine zagarantovana količina gasa koji prolazi kroz Ukrajinu biti svedena na 40 milijardi kubnih metara.

Kako je propao 'Južni tok'?

Prvi pokušaj alternativnog transporta gasa ka Evropi, Rusija je najavila još 2007. godine kroz projekat "Južni tok". Ovaj gasovod trebalo je da transportuje 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje ka Bugarskoj, putem četiri gasovoda ispod Crnog mora. Projekat, kome se priključila i Srbija 2008. godine, na kraju je propao.

Evropski parlament se, naime, usvajanjem rezolucije 2014. suprotstavio projektu budući da je kršio zakonodavstva država EU čija je Bugarska članica.

Treći energetski paket Evropske unije predviđa da jedna kompanija ne može biti istovremeno vlasnik i gasa i gasovoda, kao i da se za gas mora obezbediti konkurencija. Rusija ove zahteve nije mogla da ispuni zbog čega je 2014. objavila da od "Južnog toka" odustaje.

Upravo zbog usaglašavanja sa pravilima koji važe u Evropskoj uniji, Bugarska je i u novom projektu "Turski tok" kasnije počela sa izgradnjom, u septembru 2019. Zbog svega je Vladimir Putin pre mesec dana kritikovao tu državu tvrdeći da namerno odugovlači sa izgradnjom gasovoda na svojoj teritoriji.

Koji su zahtevi Energetske zajednice Srbiji?

Problem sa evropskom regulativom trenutno ima i Srbija kao država koja je u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Srbija svoj projekat nije usaglasila sa zahtevima koje je Energetska zajednica objavila u februaru 2019. Radi se o istoj regulativi koja je bila sporna i u slučaju Bugarske a to je da jedna kompanija ne može biti vlasnik i gasa i gasovoda, kao i da se na novom gasovodu mora omogućiti konkurencija.

Uprkos spornim činjenicama, Agencija za energetiku Srbije donela je odluku, mesec dana nakon zahteva Energetske zajednice, kroz koju je novi gasovod izuzela od primene pravila Trećeg energetskog paketa.

Energetska zajednica je u više navrata poručila da je zabrinuta zbog toga što novi gasovod nije usaglašen sa pravilima EU.

Konkurencija na Balkanu

Novi gasovod predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan smatra velikim uspehom, budući da dugo ima ambiciju da od svoje države napravi energetsko čvorište.

Turska već uvozi ruski gas putem "Plavog toka", još jednog gasovoda ispod Crnog mora. On je pušten u rad 2003. i Turska je do sada tim putem dobijala 16 milijardi kubnih metara gasa.

Međutim, Rusija se u poslednje vreme suočava sa sve većom konkurencijom za balkansko i tursko tržište. Trans-jadranski gasovod koji, za razliku od rusko-turskog projekta ima podršku i Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, pokrenuće ove godine tečni gas iz Azerbejdžana u pravcu Turske a preko nje i ka Grčkoj, Albaniji i Italiji.

Tihi hod 'Turskog toka' kroz Srbiju
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:05 0:00

Grčka takođe završava interkonektor do Bugarske za azerbejdžanski plin. Bugarska koja skoro sav gas uvozi iz Rusije, ovom konekcijom će moći da ima pristup i gasu iz Azerbejdžana čime će donekle moći da smanji svoju energetsku zavisnost od Rusije.

I Srbija, koja koristi gas iz Rusije, takođe ima alternativu. Kako je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao direktor Sekretarijata Energetske zajednice, Janez Kopač, Srbija bi bar delimično mogla da ima konkurentno tržište jer interkonekcija kod Horgoša (na granici Srbije i Mađarske) ima određenih slobodnih kapaciteta.

To, međutim, Srbijagas ne dozvoljava i niko, tvrdi Kopač, ne može da ih upotrebljava. Na taj način, dodaje, Srbijagas štiti svoj monopol u Srbiji.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG