Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Bušle: Energetska zajednica zabrinuta zbog odluke Srbije o Turskom toku


Dirk Bušle (na fotografiji): Tržište gasa u Srbiji je prilično čudno, u smislu da njime dominiraju dva ključna igrača, to su 'Gasprom' i 'Srbijagas'

"Naš strah je bio i ostao da će projekat i način na koji je Agencija za energetiku Srbije osmislila izuzeće novog gasovoda iz pravila Evropske unije doprineti dominaciji 'Gasproma' i 'Srbijasa' na tržištu gasa u Srbiji", ovako odluku Agencije za energetiku Srbije u vezi sa izgradnjom gasovoda kroz Srbiju kojim bi se ona povezala na gasovod Turski tok, za Radio Slobodna Evropa (RSE) zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice (EZ), Dirk Bušle.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bušle navodi da će ovo regulatorno telo Evropske unije, čije mišljenje nije obavezujuće, ali bi moglo imati posledice po evrointegracije Srbije, naredne korake utvrditi nakon nastavka dijaloga sa srpskom stranom.

Savet Agencije za energetiku Srbije je 5. marta doneo konačno rešenje o izuzeću novog gasovoda od obaveza pristupa treće strane i od obaveze vlasničkog razdvajanja delatnosti proizvodnje i snabdevanja prirodnog gasa. Novi gasovod trebalo bi da gradi mešovito rusko-srpsko preduzeće "Gastrans", u većinskom ruskom vlasništvu.

U saopštenju Agencije za energetiku stoji da je Agencija rešenje donela "uzevši u najvećoj mogućoj meri u obzir mišljenje Sekretarijata Energetske zajednice".

RSE: Kako vidite odluku regulatornog tela u Srbiji? Da li je mišljenje Agencije za energetiku Srbije u skladu sa pravilima Evropske unije (EU)?

Bušle: Pre svega, mi još nismo zvanično dobili odluku, ono što smo videli je verzija koja je objavljena na internetu, na nju smo manje-više naišli slučajno i zaista, primetili smo da ono što je srpski regulatorni organ odlučio ne uzima u obzir sve preporuke Energetske zajednice. Mi smatramo da su ove preporuke ključne, zbog toga što, ukoliko želite da dobijete izuzeće od Trećeg energetskog paketa, a to je pravilo koje ujedinjuje celu Evropu u načinu na koji sektorom gasa treba da se upravlja i na koji način je on organizovan, dakle u slučaju da želite da vam se odobri takvo izuzeće, morate ispuniti određenu listu kriterijuma.

U našoj proceni mi smo čekirali sve kriterijume. Jedan od njih i možda i najupadljiviji kriterijum u pogledu kog smo imali negativan zaključak bio je uticaj projekta na tržište gasa u Srbiji.

'Tržište gasa u Srbiji je prilično čudno, u smislu da njime dominiraju dva ključna igrača, to su Gasprom i Srbijagas.'

Tržište gasa u Srbiji je prilično čudno, u smislu da njime dominiraju dva ključna igrača, to su "Gasprom" i "Srbijagas", isti oni igrači koji su akcionari novog, planiranog projekta. Naš strah je bio i ostao da će projekat i način na koji je Agencija za energetiku osmislila izuzeće (projekta od pravila EU, prim. aut.) doprineti dominaciji dva preduzimača na srpskom tržištu gasa i to na način koji na veoma dug period onemogućava novim igračima da uđu na tržište i da donesu konkurenciju na tržište gasa u Srbiji.

Upravo zbog toga smo konkretno tražili ono što zovemo "mere likvidnosti", zatražili smo preko Agencije za energetiku od "Gasproma" i "Srbijagasa" kao akcionara novog gasovoda, takozvanog projekta "Gastrans", da omoguće da se gas nađe na tržištu i da ponudi drugim potencijalnim tržištima gasa da uđu na tržište Srbije.

Smatrali smo da to nije samo jedan način, i to ključan način da se uzme u obzir naša zabrinutost u vezi sa uticajem na konkurenciju, već je to takođe šansa za Srbiju. To bi stvorilo šansu da se država (Srbija) pretvori ne samo u tranzitnu teritoriju za ruski gas namenjen drugim tržištima, već da postane regionalno gasno čvorište.

To bi bilo lepo osmišljeno tržište za prodaju ruskog gasa i potencijalno drugih proizvođača. Verovali smo da će cela Srbija od toga imati koristi. Sada je regulator (Agencija za energetiku Srbije) odlučio da ne uključi to u svoju odluku. Zbog toga smo zabrinuti na uticaj koji će ovaj projekat imati na konkurenciju.

Infografika - Severni tok 2: Gasovod iz pakla?

RSE: U svojoj odluci, Agencija za energetiku je navela da će novi gasovod biti izuzet iz pravila pristupa treće strane, praktično da će biti izuzet od konkurencije, u narednih dvadeset godina. Takođe se navodi da je Agencija uzela u obzir "u najvećoj mogućoj meri" preporuke Energetske zajednice. Koje preporuke je Agencija prihvatila?

Bušle: Kada je reč o pravilima Trećeg energetskog paketa, ta pravila koja se primenjuju širom Evrope i od kojih je za projekat zatraženo izuzeće, postoje dva ključna pravila. Jedno pravilo podrazumeva obavezu razdvajanja (delatnosti proizvodnje i snabdevanja gasom, prim. aut.) svake kompanije koja je operater gasa, i to je nešto što je bilo važno za projekat, jer ruska kompanija "Gasprom" ne ispunjava ovaj zahtev i njoj je potrebno izuzeće od ovog pravila.

Međutim, oni su takođe tražili izuzeće od "pristupa treće strane" u smislu udela, odnosno u kojoj meri će operateri gasovoda moći da koriste gasovod isključivo za sebe dok transportuju gas kroz njega, i sa druge strane procenat koji bi trebalo da ponude trećoj strani, drugim trgovcima i distributerima. Jer, na kraju, takvo izuzeće treba da donese ravnotežu između prednosti zagarantovane kompanijama koje su uključene – "Gaspromu" i "Srbijagasu" i uticaja koji to ima na fundamentalne ciljeve EU i Evropske zajednice, a to je u našem slučaju, između ostalog – konkurencija, odnosno otvaranje tržišta.

Kada govorimo o tome koliko je toga izuzeto ili koliko će biti izuzeto, koji deo gasovoda, koji kapaciteti će biti izuzeti i isključivo biti rezervisani za dva akcionara – kompanije "Gasprom" i "Srbijagas" – i koji udeo će biti otvoren za druge igrače, što očigledno ima uticaj na konkurenciju, i ne samo na tržištu Srbije, mi smo predložili drugačije rešenje u odnosu na prvobitni predlog Agencije za energetiku Srbije.

Umesto 88 odsto isključivo za "Gasprom" i "Srbijagas", kako su oni predložili, mi smo rekli da na mestu gde gas ulazi u Srbiju iz Bugarske udeo treba da bude 70 procenata, nismo rekli da "Gasprom" i "Srbijagas" taj udeo ne mogu da koriste ekskluzivno, 20 odsto kapaciteta gasovoda na ovoj granici treba da bude dostupno svim distributerima i svim nezavisnim trgovcima, na duži rok i deset odsto na kraći rok. Tih deset odsto je standardni procenat za sve procedure i za sve gasovodne kapacitete.

Međutim, upravo u tom delu, oko tih 20 procenata se naše mišljenje razlikuje od odluke Agencije za energetiku. Mi smo rekli da tih 20 procenata treba da bude dostupno svima, Agencija za energetiku sa druge strane je rekla da će biti dostupno samo onima koji su u nekom trenutku izrazili interesovanje da imaju određene kapacitete na tom gasovodu, a to je ne više od deset, verovatno i manje od deset trgovaca.

Takođe smo rekli da ovaj kapacitet od 20 procenata koji bi eventualno u nekom trenutku bio dostupan i za "Gasprom" i "Srbijagas", trebalo makar u prvo vreme da bude ponuđen na aukciji, i to na transparentan način, u okviru nediskriminatorne procedure. To znači da bilo ko na papiru i u praksi dobije istu šansu da učestvuje ili da dobije deo ovog kapaciteta. I samo ukoliko nema zainteresovanih, "Gasprom" i "Srbijagas" mogu koristiti te kapacitete.

Agencija za energetiku je sada preskočila sve ove korake i na kraju navela da ovih 20 procenata ne bi trebalo da budu dostupni svima i da treba da budu dodeljeni u okviru netransparentne i neorganizovane procedure.

Na taj način, Agencija tretira tih 20 odsto izuzetim kapacitetima (od pravila pristupa treće strane, prim. aut.) u odnosu na ono za šta smo mi mislili da bi bilo zdravo za projekat.

Da skratim, od našeg predloga 70-20-10 u procentima, iako je Agencija pro forma zadržala ove procente, došli smo do odnosa 90-10 što je mnogo više od onoga što je razmatrala Energetska zajednica, kako bi projekat bio koristan za konkurenciju i pristup treće strane.

RSE: U intervjuu za Radio Slobodna Evropa u februaru 2019. direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač izjavio je da je u toku pregovora generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović bio voljan da napravi kompromis i pokazao kooperativnost po pitanju razdvajanja "Srbijagasa" koji drži monopol u smislu vlasništva nad postojećim gasovodima u Srbiji i samim gasom. Šta je krenulo po zlu?

Bušle: Kada ste već pomenuli, to je jedna od stvari koja je i nas prilično zbunila. Kao što sam rekao, videli smo samo odluku (Agencije za energetiku, prim. aut.) nedavno i to slučajno, ali nismo u toj odluci videli, iako smo takođe predložili, ono što ste izneli kao siže razgovora sa gospodinom Kopačem.

Ono u šta smo verovali je bilo očigledno i to je bio najmanje kontroverzan uslov, a to je da uskladimo ne projekat "Gastrans", već njegove akcionare sa važećom evropskom regulativom i to naročito važi za srpskog akcionara.

To razdvajanje delatnosti je obaveza kompanije, ali i Srbije kao države i ona stoji već godinama kao takva. Ta obaveza nije ispunjena. Mi smo zaista imali dobre i konstruktivne razgovora sa "Srbijagasom" i zbog toga smo bili pomalo zbunjeni, ako mogu to tako da kažem, kada smo videli da je to izbačeno iz uslova.

Verujemo da je to jedan od najosnovnijih i najnormalnijih uslova i takođe osnov za bilo koji budući projekat - da kompanije koje učestvuju u njemu posluju u skladu sa vladavinom prava, da su uradile svoj domaći zadatak i uskladile se sa regulativom EU.

Tako da verujem da je to još jedna oblast koju moramo dodatno proveriti sa Agencijom za energetiku – zbog čega je nešto što ne samo da je bila pravna obaveza, već je delovalo da smo daleko odmakli sa tim u našim pregovorima, sada izbačeno iz ove odluke.

RSE: I ministar energetike u Vladi Srbije Aleksandar Antić i direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović su već najavili početak radova na izgradnji gasovoda, što bi trebalo da bude deo budućeg projekta "Turski tok". Bajatović je uz to izjavio da bi konstrukcija gasovoda trebalo da bude završena do kraja ove godine. Šta je naredni korak Evropske energetske zajednice u ovom slučaju?

Bušle: Najpre ukoliko počnu da ga grade, njegov završetak do kraja ove godine biće veliki ili u najmanju ruku visoko ambiciozan poduhvat. Ono što mi verujemo je da su ove procedure dobrodošle. Podsetiću vas na vreme kada je planiran originalni gasovod "Južni tok" u kome su države kao što je Srbija, ali ne samo Srbija, verovale da je dovoljno samo bilateralno usaglašavanje sa Ruskom Federacijom. Dakle, mi pozdravljamo činjenicu da je srpski regulator (Agencija za energetiku, prim. aut.) ušao u posebnu proceduru i dijalog sa nama. Verujemo da će ovaj dijalog biti iskorišćen u pozitivnom pravcu, kako bi se projekat izveo u skladu sa evropskim zakonodavnim okvirom. To bi bilo na obostranu korist.

Očigledno bi bilo veliko razočaranje da to ne bude moguće. Ne bih rekao da je ovo kraj priče. Na sreću, još postoji svetlo na kraju tunela, što takođe može da se izvede kao zaključak nakon razgovora. Zbog toga što sumnjam da postoji interes bilo kog investitora da se projekat ne realizuje po pravilima Evropske unije. Srbija ipak i nakon svega očekuje priključenje Evropskoj uniji.

Ali takođe, razmatrajući prepreke na koje smo naišli nakon što smo ušli u razgovore i razmatrali mogućnosti izuzeća i pod kojim uslovima, zaključili smo da postoji i odgovornost za projekat te veličine, kao i odgovornost akcionara, ne bilo kojih, već naravno onih koji igraju ključnu ulogu na srpskom tržištu, da se garantuje otvoreno tržište, kao i da prava potrošača moraju biti poštovana. S obzirom na sve to, verujemo da su učesnici zainteresovani da budu otvoreni i da se dijalog nastavi. Tako da bismo u narednoj fazi želeli da vidimo da li i kako dijalog može biti nastavljen.

RSE: Da li će nakon ove odluke Agencije za energetiku Srbije uslediti neke konkretne mere Energetske zajednice?

Bušle: Najpre bi trebalo videti šta su njihovi razlozi. Ono što bi za nas bio najbolji ishod jeste obostrana saglasnost o realizaciji projekta u skladu sa evropskim zakonom. Trenutno to nije slučaj. Ali, pre nego što budemo razmotrili bilo koji naredni korak, potrebno je da bolje razumemo šta je motisivalo regulatora u Srbiji da odstupi od našeg mišljenja. Oni sasvim sigurno moraju to opravdaju, zato što su odstupanjem od kriterijuma koji su označeni u Trećem energetskom paketu praktično odlučili da odstupe od nekih ključnih evropskih principa. Ali, ne razmišljamo o preduzimanju narednih koraka dok ne budemo obavili razgovor sa drugom stranom.

RSE: Šta će se dogoditi ukoliko Srbija i Rusija počnu izgradnju gasovoda bez obzira na evropske regulative?

Bušle: To smo očigledno videli ranije. Postoje projekti koji su izgrađeni i koji se grade na evropskom tlu, ne samo u Srbiji, a koji nisu u skladu sa evropskim zakonima. Mi nismo policajci Energetske zajednice. Naša uloga je da, i u slučaju ovog projekta se to i dogodilo, da smo jedini evropski autoritet koji ima tu ulogu da kažemo šta je u skladu sa evropskim zakonom, a šta nije.

Za projekat, u koji ste potpuno svesno ušli znajući da nije u skladu sa evropskim zakonima i sa kojim ste nastavili, mi ne možemo preuzeti bilo kakvu odgovornost. Stoga se i nadamo da će se o ovoj očiglednoj zabrinutosti sa nama razgovarati. Kao što sam rekao, o tome mora da se razgovara i sa drugima, na primer pravila Energetske zajednice propisuju da srpski regulator mora da se opravda pred svim ministrima Energetske zajednice kao i Evropske komisije, ali to je samo jedan od mnogih izazova sa kojima ćemo se suočiti u budućnosti. Ovaj projekat je propustio šansu da bude dizajniran po evropskim pravilima.

Srbija, slepa ulica za ruski gas
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:18 0:00

RSE: U vezi sa ovim što ste rekli, zvaničnici u Srbiji izjavljivali su u nekoliko navrata da će, kada je reč o gasovodu "Gastrans", sve biti urađeno u skladu sa pravilima Evropske unije. Kako danas to komentarišete, uzimajući u obzir sve što je rečeno i urađeno?

Da, kao što sam rekao, mi smo došli do zaključka sa stanovišta na koji način je osmišljen projekat i načina na koji je napravljeno izuzeće od pravila EU i napravili smo konkretan predlog kako se sve to može uskladiti. Ti naši predlozi nisu prihvaćeni, tako da smo mi sada u situaciji da želimo da izbegnemo to što smatramo da nije u skladu sa pravilima EU, radije nego da raspravljamo u ovom momentu o nekim prinudnim merama.

Mi bismo želeli da tu raspravu ponovo vratimo u Srbiju i da o tome razgovaraju nadležni za to u Srbiji. Želeli bismo da prvo sačekamo da dobijemo odluku zvaničnim putem, a zatim bismo naravno ponovo pozvali donosioce odluka da urade šta god je moguće, jer je lopta sada na njihovom terenu, da vrate projekat ponovo na evropski put.

RSE: Da li će javno preduzeće "Srbijagas" platiti ikakve penale zato što nije uspela da izvrši restrukturiranje u skladu sa utvrđenim kriterijumima razdvajanja, pristupa treće strane i tarifne regulacije? Postojale su izjave i najave iz Energetske zajednice ranije da se raspravljalo o nekim merama, ali te mere nikada nisu primenjene.

Bušle: Naravno da postoji cena koja se mora platiti zbog neusaglašenosti sa evropskim pravilima. Verujem da se u ovom trenutku ne radi toliko o kaznama, niti o merama koje možemo ili ne možemo da im nametnemo. Za projekat ove veličine i značaja, ne samo za Srbiju nego i izvan njenih granica, činjenica da nije usaglašen sa evropskim pravilima je cena koja u suštini ne može biti merena ni sa kakvim kaznama direktno.

RSE: U slučaju da Srbija ne prihvati pravila EU u kontekstu projekta ovog gasovoda, da li bi "Turski tok" mogao da predstavlja prepreku Srbiji na njenom putu ka EU? I na koji način? Zašto su pravila Evropske unije toliko važna za potrošače, zašto je važno za Srbiju da poštuje pravila zajednice, čiji deo želi da bude?

Bušle: Mislim da je važno objasniti potrošačima da je, u suštini, konkurencija u njihovom interesu. Da je gasno tržište i zavisnost od tržišta u kome postoje samo dva dominantna prodavca, gde jedan od njih ima potpuni monopol i gde nema alternative, je nešto što bi im se trebalo objasniti. Zašto je to važno za Srbiju i njen odnos sa Evropskom unijom - pa Evropska unija je uvek bila zabrinuta za upravljanje gasnim sektorom u Srbiji. I pre nego što je ovaj projekat ugledao svetlost dana, bilo je problema, i dalje ih ima, zbog toga što srpsko gasno tržište očigledno nije u skladu niti sa pravilima, niti uopšte sa samom idejom evropskih vrednosti i pravila gasnog tržišta.

Ima li Srbija alternativu za ruski gas?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:47 0:00

Evropska unija, naravno to je zasebna institucija, ali oni su uvek bili veoma jasni da je gasno tržište zasnovano na evropskim principima, vrednostima i pravilima takođe jedan od veoma važnih pokazatelja kada su u pitanju proces pristupanja, pogotovo po pitanju poglavlja koja se tiču energije. Bez namere da pričam u ime Evropske unije, ja ne vidim kako ova odluka Agencije za energetiku Srbije poboljšava imidž Srbije.

RSE: U kom smislu je Srbija drugačija od Bugarske i Mađarske, koje su takođe zainteresovane za projekat "Turski tok". One su takođe dobile pozitivno mišljenje Energetske zajednice, ali sa druge strane operatori u Bugarskoj i Mađarskoj nisu tražili izuzeće od Trećeg energetskog paketa.

Bušle: U pravu ste, ovaj projekat je napravljen iz delova. Dva gasovoda prolaze kroz članice EU, Bugarsku i Mađarsku, gde mi nemamo nadležnosti. Druga prolazi kroz Srbiju, gde je kompanija zatražila nešto što Bugarska i Mađarska nisu, tražila je izuzetak. Kao što sam već rekao, u principu dobar način da se dođe do uravnoteženog rešenja za projekat, jeste da on bude u skladu sa evropskim pravilima.

Prikaz Turskog toka
Prikaz Turskog toka

U Srbiji je ovaj izuzetak bio neophodan, jer je Srbija jedini deo rute novog gasovoda "Turski tok", gde Gasprom hoće da izgradi infrastrukturu sam. U Bugarskoj i Mađarskoj bi verovatno samo koristili infrastrukturu lokalnih kompanija. Izuzeće je u Srbiji bilo neophodno. Pitali ste za razlike između Srbije s jedne i Mađarske i Bugarske s druge strane. Znamo Srbiju i srpsko energetsko tržište, naročito tržište gasa, znamo njegove mane i šanse.

Verovali smo da postoje šanse za razvoj srpskog tržišta, ali i značaj ovog tržišta za ceo region. Ono čega se sada plašimo jeste da ovaj ekstremni stepen koncentracije na tržištu, u poređenju sa susednim zemljama, neće popraviti, već ugroziti izgradnju gasovoda pod ovim uslovima.

RSE: Koje su, po Vašem mišljenju ključne reči, kada je reč o budućnosti Srbije u energetskom smislu, naročito u pogledu tržišta gasa, a u kontekstu poštovanja pravila Evropske unije?

Bušle: To su otvaranje tržišta, dozvola za ulaz novim tržištima u korist potrošača, pravedna šansa za pristup infrastrukturi, staroj i novoj. Ključni su i razdvajanje, kao i odgovornost, tako da projekat ove veličine i značaja ne bude samo vozilo za prolaz gasa kroz Srbiju, već i glavna, možda i jedina pristupna tačka za gas u Srbiji u budućnosti. Na tu odgovornost moramo podsetiti i vlasti i projektante.

  • 16x9 Image

    Mila Đurđević

    Novinarsku karijeru počinje 2008. godine na TV B92, kao TV novinarka i reporterka u informativnoj redakciji. Deo tima Radija Slobodna Evropa postaje u oktobru 2017. godine, gde radi u okviru digitalnog servisa za Balkan.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG