Dostupni linkovi

Da li će gas u Turskom toku biti samo ruski?


„Pitanje je čiji gas će se moći transportovati Turskim tokom. To neće moći biti isključivo ruski gas", kaže u izjavi za RSE Vladimir Medović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.

Prvim isporukama gasa "Turskim tokom" od Rusije preko Bugarske do Srbije, koje je direktor bugarskog operatora "Bulgartransgas" Vladimir Malinov najavio za maj 2020. godine, Srbija će biti korak bliže ka sigurnom snabdevanju ovim energentom, ali i korak dalje od ispunjavanja obaveza u oblasti energetike na svom putu ka Evropskoj uniji (EU).

Sa novim gasovodom Srbija neće više zavisiti od isporuka gasa samo iz pravca Ukrajine, ali istovremeno taj zajednički rusko-srpski projekat, kojim treba da se poveže na "Turski tok", nije usaglasila sa evropskim pravilima.

"Srbija se nalazi u jednoj prilično nezavidnoj situaciji između čekića i nakovnja", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vladimir Medović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, govoreći o potezima Srbije u svetlu želje da osigura veće količine gasa i bezbednost snabdevanja sa jedne strane i obaveza koje treba da ispuni prema Energetskoj zajednici (EZ), regulatornom telu EU, na drugoj.

Ko gradi gasovod u Srbiji?

Srpsku deonicu gasovoda gradi mešovito rusko-srpsko preduzeće "Gastrans", u kome većinski udeo u vlasništvu od 51 odsto ima ruski državni gigant "Gasprom", dok 49 odsto ima javno preduzeće "Srbijagas".

Srbija projekat nije usaglasila sa zahtevima koje je Energetska zajednica formulisala u mišljenju od februara 2019. dok je Agencija za energetiku Srbije u odluci od marta iste godine izuzela novi gasovod od primene pravila Trećeg energetskog paketa.

Reč je o regulativi EU koja, između ostalog, propisuje da jedna kompanija ne može biti vlasnik i gasa i gasovoda, što je u ovom slučaju ruski "Gasprom", kao i da se na novom gasovodu mora omogućiti konkurencija.

Gasovod na evropskom tlu van pravila EU

EZ je u više navrata izrazila zabrinutost zbog toga što novi gasovod nije usaglašen sa pravilima EU i zahtevima EZ da se na njemu omogući konkurencija, odnosno da njim ne teče isključivo ruski gas, već i gas drugih zainteresovanih proizvođača. Zbog svega toga i pregovori između nadležnih institucija Srbije i EZ oko usaglašavanja projekta sa pravilima EU u zastoju su od aprila 2019.

"Glavni nesporazum između Srbije i Energetske zajednice odnosi se na to na koji način će treća lica imati pravo pristupa onim neizuzetim kapacitetima Turskog toka. Dok EZ insistira na tome da na tim kapacitetima mogu učestvovati sve firme koje imaju gas za prodaju, 'Srbijagas' i Agencija za energetiku Srbije (regulatorno telo u Srbiji, prim. aut.) stali su na stanovište da u Turskom toku mogu transportovati gas samo one firme koje su učestvovale u market testu 2018. godine, a to je svega šest firmi", kaže Medović i dodaje da se sa novim gasovodom dodatno učvršćuje monopol koji ruski "Gasprom" ima na tržištu Srbije.

Vladimir Medović: Pitanje monopola u središtu problema između Srbije i Energetske zajednice
Vladimir Medović: Pitanje monopola u središtu problema između Srbije i Energetske zajednice

"I dalje će ostati zacementiran monopol 'Srbijagasa' i 'Gasproma' na tržištu Srbije što svakako nije dobro za potrošače. U interesu potrošača jeste da Srbija ima više dobavljača, da ima sigurno snabdevanje, kontinuirano snabdevanje gasom koji će odgovarati visokom kvalitetu", navodi Medović.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije i javno preduzeće "Srbijagas" do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa pregovorima sa Energetskom zajednicom oko usaglašavanja novog gasovoda sa pravilima EU, kao i u vezi sa tim na koji način će Srbija omogućiti konkurenciju na tržištu gasa.

Koje uslove Rusija nije ispunila?

Uslove zacrtane Trećim energetskim paketom EU da jedna kompanija ne može biti istovremeno vlasnik i gasa i gasovoda, kao i da se na magistralnim gasovodima kojima se gas doprema u EU iz trećih zemalja mora omogućiti konkurencija, Rusija nije bila u stanju da ispuni ni sa gasovodom "Južni tok" od čije je izgradnje odustala 2014. godine.

Gasovod "Turski tok", koji je praktično zamenio taj neuspeli, za razliku od "Južnog toka" koji je bio jedinstven projekat, podrazumeva izgradnju gasovoda od Rusije do Turske, dok države zainteresovane da se na njega priključe grade deonice na svojoj teritoriji. Izgradnja bugarske deonice do granice sa Srbijom u Bugarskoj počela je u septembru 2019.

U međuvremenu, u Srbiji je u decembru 2019. završeno polaganje cevi novog gasovoda u dužini od 403 kilometra, kako je saopštio Dušan Bajatović, direktor "Srbijagasa".

Gradnja bez medijske pažnje

Deonica gasovoda kroz Srbiju izgrađena je bez medijske pompe, svečanog presecanja vrpce i daleko od očiju javnosti. Medović smatra da razlog za to leži u pokušajima Srbije da balansira između želje za unapređenjem saradnje sa Rusijom u oblasti energetike i njenih obaveza prema Energetskoj zajednici, kao regulatornom telu EU.

"I svi ovi projekti prolaze prilično, rekao bih 'ispod žita', prosto Srbija ne želi u javnosti da pravi previše buke oko toga ne bi li time iritirala ili rusku stranu ili EU, odnosno EZ. Ako udovoljimo ruskom zahtevu (da se gasovodom transportuje isključivo ruski gas, prim. aut.) mi smo u prekršaju prema pravilima EZ čiji smo član. Sa druge strane, mi kupujemo ruski gas i želimo da držimo određene privilegovane odnose sa Rusijom u tom pogledu", objašnjava Medović.

Tihi hod 'Turskog toka' kroz Srbiju
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:05 0:00

U kojoj meri Rusija ima dominantan položaj na tržištu Srbije, pokazuju podaci Agencije za energetiku – sopstvenom proizvodnjom Srbija je 2018. uspela da podmiri 13,5 odsto neophodnih količina gasa, dok sav ostali gas za nesmetano funkcionisanje domaćinstava i privrede Srbija uvozi isključivo iz Rusije.

Zašto Srbija produbljuje saradnju sa Rusijom?

Produbljivanje saradnje Srbije sa Rusijom u oblasti energetike se odvija uprkos činjenici da je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU i da će samim tim jednog dana morati da uskladi svoju regulativu sa evropskom. Poglavlje 15 u pregovaračkom procesu između Srbije i EU još nije otvoreno, ali će pre nego što ono bude zatvoreno i pre članstva u EU Srbija morati da ispuni sve zahteve Energetske zajednice.

To stoji i u Godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2019. godinu u kome se navodi da bi Srbija u 2020. godini "trebalo da razvije konkurenciju na tržištu gasa, kao i da primeni sve uslove koje je tražio Sekretarijat Energetske zajednice u vezi sa izuzećem 'Gastransa' (iz Trećeg energetskog paketa, prim. aut) naročito one mere koje će povećati likvidnost na tržištu gasa i omogućiti pristup trećoj strani na delovima novih gasovodnih kapaciteta".

"Ukoliko bi se ispoštovali propisi EU i EZ, Severnim tokom i Turskim tokom ne mora biti transportovan samo ruski gas. Ovi gasovodi moraju biti otvoreni za sve one koji imaju gas na raspolaganju i koji žele da prodaju gas na tržištu EU", navodi Medović i dodaje da bi se time umanjila "moguća strahovanja koja postoje u EU i van EU o tome da će EU ili ovaj deo Evrope postati prekomerno zavistan od gasa koji dolazi iz Rusije".

Čiji će gas doći do Srbije?

I pored toga što do sada nije odgovorila na uslove Energetske zajednice u vezi sa omogućavanjem konkurencije, do Srbije bi ipak i Turskim tokom mogao stići gas koji nije iz Rusije.

"Pitanje je čiji gas će se moći transportovati Turskim tokom. To neće moći biti isključivo ruski gas. Bugarska će morati da zadrži određene kapacitete i za ostale proizvođače gasa, tako da ne verujem da će se Turskim tokom u Srbiju u budućnosti transportovati samo ruski gas", smatra Medović i to argumentuje direktivom Evropske komisije iz jula 2019. koju je Bugarska kao članica EU u obavezi da poštuje.

"Postoji direktiva EU od 26. jula 2019. godine i praktično tom direktivom zabranjeno je davanje izuzeća od primene Trećeg energetskog paketa za projekte koji nisu bili dovršeni do stupanja na snagu te direktive, što znači da Turski tok, kao i Severni tok 2 ne mogu dobiti izuzeće od primene Trećeg energetskog paketa, tako da imate problem sada da Bugarska, čak i da želi, ne može dati izuzeće od primene Trećeg energetskog paketa za Turski tok", pojašnjava Medović.

Razdvajanje transporta i distribucije

Jedan od ključnih uslova koje Srbija takođe mora da ispuni jeste restrukturiranje javnog preduzeća "Srbijagas" u smislu razdvajanja delatnosti transporta i distribucije gasa i ograničavanja monopola. Prema podacima iz poslednjeg dostupnog Godišnjeg izveštaja o radu Agencije za energetiku Srbije, "Srbijagas" upravlja sa 95 odsto transportne gasovodne mreže u Srbiji.

"Pitanje monopola je u središtu problema između Srbije i Energetske zajednice. Srbija je bila obavezna da izvrši pravno i funkcionalno razdvajanje delatnosti 'Srbijagasa' još 2007. godine. Ministarski savet Energetske zajednice je 2014. godine doneo odluku kojom je praktično proglasio da Srbija nije ispoštovala propise EZ kada je reč o razdvajanju delatnosti Srbijagasa. Od tada se praktično ništa nije dogodilo", navodi Medović i dodaje:

"U čitavoj ovoj priči je to osnovni problem. Srbija prosto, imam utisak, da li pod uticajem 'Gasproma' ne želi da reši problem monopola 'Srbijagasa' i 'Gasproma' na srpskom tržištu."

Kopač: Gas i kao oružje u političkim pritiscima
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:08 0:00

Poslednji put reformu "Srbijagasa" najavila je premijerka Srbije Ana Brnabić krajem decembra 2019. Ona je tada izjavila da javna preduzeća "moraju biti efikasnija" i da će se prilikom reformi javnih preduzeća krenuti prvo od rukovodstva. Reforme će se, kako je navela, sprovoditi u okviru plana za razvoj Srbije do 2025. godine, koji je Brnabić javnosti predstavila zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

"Srbijagas" će proteklu godinu pamtiti i po opraštanju celokupnog duga prema državi u iznosu od 1,2 milijarde evra. Tu odluku donela je u martu 2019. Vlada Srbije, na čijem je čelu upravo premijerka Ana Brnabić.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG