Dostupni linkovi

'Južni tok': Kako je posao veka postao propali projekat


Piše: Irena Stević, Insajder

Od posla veka koji je počeo 2008. godine do propalog projekta 2014. prošlo je samo šest godina.

Činjenicu da je NIS 2008. godine prodat ispod svake cene predstavnici vlasti pravdali su budućom dobiti od tranzitnih taksi kada Južni tok bude izgrađen. Kako se ispostavilo međutim predstavnici države Srbije pristali su na aranžman iako nije bilo nikakvih garancija da će Južni tok zaista biti izgrađen. To znači da Rusija nije u obavezi da Srbiji nadoknadi štetu.

Od kada je ruska strana u decembru 2014. godine saopštila da odustaje od Južnog toka do danas niko nije postavio pitanje eventualne revizije Sporazuma.

Šta je prodato zajedno sa NIS-om

NIS je prodat zajedno sa ekskluzivnim pravom eksploatacije prirodnih rezervi nafte i gasa na teritoriji Srbije. Rezerve nafte i gasa se vode kao državna tajna.

NIS je tokom pet godina, od 2010. do kraja 2015, ostvario čistu dobit u ukupnom iznosu od oko 1.7 milijardi evra
NIS je tokom pet godina, od 2010. do kraja 2015, ostvario čistu dobit u ukupnom iznosu od oko 1.7 milijardi evra

Prema dostupnim analizama do kojih je došao "Insajder bez ograničenja", zajednički projekat produkcije Insajder i Radija Slobodna Evropa došao, vrednost utvrđenih rezervi je u trenutku prodaje NIS-a bila najmanje sedam milijardi evra. Ruski Gaspromnjeft je većinski udeo u NIS-u, 51 odsto, platio 400 miliona evra, uz obavezu da investira još 500 miliona evra. Ispostavilo se da je investicija zapravo kredit koji NIS i danas vraća ruskom Gaspromu do 2023. godine.

Odmah nakon što je ruski Gaspronjeft preuzeo upravljanje NIS-om, to postaje uspešna kompanija i to zahvaljujući tržišnom poslovanju, otpuštanju radnika, modernizaciji, ali i ubrzanoj eksploataciji domaćih rezervi nafte i gasa.

O tome na šta su pristali predstavnici države Srbije jasno govori podatak da su Energetskim sporazumom ruski partneri zaštićeni od negativnih promena u poreskom sistemu Srbije.

NIS je tako između ostalog zaštićen i od povećanja rudne rente, odnosno procenta koji je dužan da uplati u budžet Srbije iz prihoda od eksploatacije domaće nafte i gasa. U trenutku potpisivanja Sporazuma rudna renta je iznosila tri odsto. U međuvremenu je povećana na sedam, ali za NIS i dalje važi stara rudna retna od tri odsto. Za sva druga preduzeća u Srbiji - poput RTB Bora, Resavice, Kolubare – važi stopa od sedam odsto.

NIS je tokom pet godina, od 2010. do kraja 2015, ostvario čistu dobit u ukupnom iznosu od oko 1.7 milijardi evra. Iako je svakako korist od ove dobiti, kroz porez i rudnu rentu, i kroz dividende, imala i država, upravo je ovolika dobit jedan od najboljih pokazatelja koliko je NIS prodat ispod cene.

Činjenicu da je NIS 2008. godine prodat ispod svake cene predstavnici vlasti pravdali su budućom dobiti od tranzitnih taksi kada Južni tok bude izgrađen
Činjenicu da je NIS 2008. godine prodat ispod svake cene predstavnici vlasti pravdali su budućom dobiti od tranzitnih taksi kada Južni tok bude izgrađen

Ekipa emisije Insajder prikupila je brojna dokumenta, od kojih mnoga nose oznaku tajnosti, a zapravo pokazuju da je NIS po svemu sudeći prodat ispod realne vrednosti. Naime, Vlada je pre prodaje paketa od 51 odsto akcija NIS-a, naručila i platila dve procene vrednosti NIS-a prema kojima je većinski paket procenjivan na 600 miliona i to bez naftnih i gasnih rezervi i na milijardu i sto miliona evra.

Spisak imovine NIS-a do danas nije utvrđen

Prema istraživanju "Insajdera bez ograničenja", predstavnici države Srbije nisu zapravo ni znali šta su prodali 2008. godine. Prema Ugovoru o prodaji 51 odsto akcija u NIS-u ruskom Gaspromnjeftu, Vlada Srbije bila je u obavezi da novom većinskom vlasniku dostavi detaljan spisak imovine nacionalne naftne kompanije. Ispostavilo se taj spisak još uvek ne postoji jer popis i dalje traje.

Naime, novinari Insajdera od Vlade Srbije su tražili spisak imovine koja je prodata sa NIS-om, a umesto toga smo dobili 43 zaključka kojima je Vlada postepeno utvrđivala šta je zapravo prodato 2008. godine. Ovim zaključcima Vlada je u vlasništvo većinski ruskog NIS-a prenela oko 3.000 objekata. Spisak nije konačan.

Politički a ne ekonomski sporazum

Energetski sporazum potpisan je u vreme Vlade DS-a, DSS-a i G17 plus. Potpisivanju su prisustvovali tadašnji predsednik i premijer Srbije, Boris Tadić i Vojislav Koštunica, kao i ruski predsednik Vladimir Putin.

Potpisan je između dva kruga tada istorijski predsedničkih izbora u Srbiji u januaru 2008. godine u kojem su građani birali između dotadašnjeg predsednika Borisa Tadića i tadašnjeg visokog funkcionera Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića.

Sporazum je nekoliko meseci kasnije, u septembru 2008. godine usvojen i u Skupštini Srbije. Za Sporazum su glasali poslanici Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, Srpskog pokreta obnove, članovi današnje Srpske napredne stranke i Ujedinjenih regiona Srbije. Protiv su biliposlanici LDP-a, SVM-a i LSV-a.

Energetski sporazum potpisan je u vreme Vlade DS-a, DSS-a i G17 plus. Potpisivanju su prisustvovali Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Vladimir Putin
Energetski sporazum potpisan je u vreme Vlade DS-a, DSS-a i G17 plus. Potpisivanju su prisustvovali Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Vladimir Putin

Iako je bio jedan od promotera tog sporazuma, Boris Tadić je, na pitanje novinara Insajdera da li se oseća odgovornim zbog ustupaka koje je Srbija učinila ruskoj strani, nedavno rekao da taj sporazum nije njegova odgovornost.

„Prvo nisam ja priznao, to bi morali da znate, nego Vlada Republike Srbije koja je potpisivala i pregovarala, ja to nisam uradio, prethodna Koštunicina, a nakon toga i Vlada Mirka Cvetkovića, koja je samo finalizirala prethodni sporazum. Ali me nećete držati u toj temi ovog trenutka. Najvažnije za Srbiju je da ima diverzifikaciju gasnog snabdevanja i diverzifikaciju gasnih izvora. I sve što je rađeno rađeno je u skladu sa tim problemima. A to što vi olako optužujete ljude da su dali nešto ispod cene to je prosto vaš novinarski stil“, rekao je bivši predsednik a sada lider SDS-a Boris Tadić.

U decembru 2013. tadašnji premijer Ivica Dačić izjavio je odgovarajući na pitanje poslanika da je energetski sporazum napravljen iz marketinških i političkih razloga, iako je i stranka na čijem je čelu Sporazum podržala u Skupštini:

„Mislim da je zaista krajnje vreme da oni koji su potpisali taj sporazum kažu nešto o tome. Dokle će više da brani ova koalicija taj sporazum, koji nije uopšte ni videla, ni potpisala? To je potpisano u vreme vlade Vojislava Koštunice, kada je predsednik Republike bio Boris Tadić. To je bila koalicija koju je vodila DS i DSS. Otvorite usta, kažite nešto o tome. Što ste potpisali to?“

Za sporazum u skušptini Srbije glasali su i poslanici današnjeg SNS-a koji su 2008. godine bili poslanici tada novoformirane poslaničke grupe Napred Srbijo.

Šest godina kasnije, u avgustu 2014. godine, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i premijer Aleksandar Vučić najavili su istragu o načinu prodaje NIS-a. Insajder je nedavno tražio informaciju od MUP-a i tužilaštva o tome šta se desilo sa istragom.

U avgustu 2014. godine, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i premijer Aleksandar Vučić najavili su istragu o načinu prodaje NIS-a
U avgustu 2014. godine, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i premijer Aleksandar Vučić najavili su istragu o načinu prodaje NIS-a

Dok smo iz MUP-a dobili odgovor da je izveštaj završen i dostavljen tužilaštvu uz prateću dokumentaciju, iz Višeg javnog tužilaštva nsimo dobili jasan odgovor. Kako su naveli „doneta je odluka da nema mesta pokretanju krivičnog postupka jer nije utvrđeno da je izvršeno ijedno krivično delo iz nadležnosti Višeg javnog tužilaštva”.

Iz ovakvog odgovora nije jasno kakva je sudbina ovog izveštaja, da li istragu vodi bilo koje drugo tužilaštvo.

Prema saznanjima Insajdera, izveštaj koji je MUP dostavio Višem Tužilaštvu je obiman i detaljan.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG