Dostupni linkovi

Vučić: I dalje čekamo Putinov odgovor o poseti


Sa dočeka Vladimiru Putinu koji je organizovan ispred hrama Svetog Save, prilikom njegove posete Beogradu, tokom koje je obišao i uvu crkvu, 17. januara 2019.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se i dalje čeka odgovor predsednika Rusije Vladimira Putina o tome hoće li posetiti Beograd u oktobru kako je ranije najavljivao Vučić.

On je rekao da Putin "jedva čeka da dođe u Srbiju" i da se "raduje" tome.

"Ali kada ima 15 hiljada obolelih od korone i 300 mrtvih, a nisam video da je u bilo koju drugu zemlju otišao u poslednje vreme. Nisam siguran da li će ili neće (doći), mi i dalje čekamo njegov odgovor da vidimo", rekao je Vučić u četvrtak uveče, 15. oktobra, na konferenciji za medije u Beogradu sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, upitan zašto Putin ne dolazi u Srbiju.

U Beogradu je zvanično najavljivano da Putin dolazi 20. oktobra na otvaranje Hrama Svetog Save. Inače, 20. oktobra je i proslava Dana oslobđenja u Drugom svetskom ratu.

Vučić je dodao da, osim situacije izazvane pandemijom korona virusa, dvadesetak dana kasni završetak radova na postavljanju centralnog poda na Hramu Svetog Save.

Predsednik Srbije je rekao i da ruski šef diplomatije Sergej Lavrov verovatno neće zaobići Beograd na balkanskoj turneji krajem meseca.

"Lavrov će, kako stvari stoje, svakako doći u Beograd", naveo je Vučić odgovarajući na pitanja novinara.

Vučić je poručio da Srbija ima dobre, odlične odnose sa Ruskom federacijom, ali je dodao da je Srbija na evropskom putu i da je nazvisna, slobodna i samostalna država.

Prethodno tokom dana su pojedini domaći mediji objavili da je ruski predsednik Vladimir Putin otkazao posetu Beogradu, koju je Vučić najavljivao za 20. oktobar, kao i da ruski šef diplomatije Sergej Lavrov zaobilazi Beograd na balkanskoj turneji krajem meseca kada će posetiti Zagreb, Atinu i Sarajevo.

Kako se tumači neizvesnost?

Da Putin neće doći u Srbiju u oktobru nije još zvanično potvrđeno, ali takođe nema ni najave njegovog dolaska niti je Kremlj zvanično potvrdio njegov dolazak.

Mogući izostanak se u medijima i javnosti u Srbiji tumačio nezadovoljstvom zbog približavanja Srbije Sjedinjenim Američkim Državama sa jedne strane, a sa druge ograničenjima izazvanim pandemijom korona virusa.

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko napisao je na Tviteru da će sve biti zvanično obelodanjeno „čim dođe vreme“.

„To nema nikakve veze sa stvarnošću i jeste potpuna i neodgovorna izmišljotina (da je Putin otkazao posetu)“, naveo je ruski ambasador na svom profilu na Tviteru 15. oktobra.

Bocan-Harčenko je dodao da su predsednici Rusije i Srbije u stalnom i sadržajnom kontaktu i da uvek međusobno koordinišu svoje poteze.

Prethodno je beogradski dnevni list „Danas“, pozivajući se na diplomatske izvore, objavio 14. oktobra da Kremlj nije otkrio zbog čega je Putin odustao od najavljivanog dolaska u Beograd, "ali da Rusima svakako nije po volji nedavno srpsko približavanje američkim pozicijama". Prema tom izvoru „sporazum iz Bele kuće Srbije i Kosova označava još jednu prekretnicu u ‘postojanom’ trendu gubljenja uticaja Rusije na Balkanu, što nervira Kremlj“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti potpisali su početkom septembra u Beloj kući u Vašingtonu, uz prisustvo američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa.

Sporazum, koji predstavlja nov pomak u odnosima Srbije i Kosova, sadrži i niz tačaka koje se odnose na spoljnu politiku, na koje su se obavezale potpisnice.

Te tačke reflektuju stavove SAD u najvažnijim pitanjima, a neke od njih su premeštanje ambasada u Izrealu iz Tel Aviva u Jerusalim, dekriminalizacija homoseksualnosti i abraniti upotrebu 5G mreže u okviru svoje mrežne infrastrukture, koja je nabavljena od nepouzdanih kupaca“

I portal Nova.rs objavio je 14. oktobra, pozivajući se na izvor iz Srpske pravoslavne crkve, (SPC) da Putin „gotovo sigurno“ neće biti u Beogradu 20. oktobra što se ranije pominjao kao datum posete.

S druge strane, postoje tumačenja da se od posete u ovom trenutku odustalo zbog epidemioloških mera usled korona virusa. Tako bivši ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac navodi da je cela ideja bila grandiozna predstava otvaranja oslikanog Hrama Svetog Save sa uvaženim gostima i desetinama hiljada vernika.

„Korona ne dozvoljava tako nešto i sve su pomerili jer ne žele da propuste takav PR“, napisao je Šutanovac na Tviteru 15. oktobra.

Ruski izvori navode da je Vladimir Putin u samoizolaciji zbog korona virusa i da bi se neko sreo sa njim mora prethodno da provede u samoizolaciji dve nedelje.

Šta je do sada najavljivano?

Prilikom susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka pre dva dana(13. oktobra) nije bilo reči o mogućoj poseti ruskog predsednika.

Prema saopštenju iz Predsedništva Srbije razgovaralo se o aktuelnim pitanjima srpsko-ruskih odnosa i bilateralne saradnje, posebno o realizaciji konkretnih dogovora i zajedničkih projekata u oblasti energetike.

Međutim, takođe je navedeno i da su Vučić i Bocan-Harčenko razgovarali o pregovorima koje je delegacija Srbije vodila u Vašingtonu i Briselu sa delegacijom Kosova.

Ipak, o pripremama za Putinovu posetu razgovaralo se tokom susreta Vučića i Bocan-Harčenka 1. septembra.

Da će Vladimir Putin doći u Srbiju u oktobru kako bi prisustvovao centralnoj državnoj svečanosti osvećenja Hrama Svetog Save prvo je objavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić 15. juna nakon telefonskog razgovora sa Putinom.

Nekoliko dana kasnije, 23. juna Vučić je tu informaciju potvrdio nakon sastanka sa Putinom u Moskvi.

Vučić je tada boravio u službenoj poseti Moskvi tokom koje je prisustvovao vojnoj paradi povodom obeležavanja 75. godišnjice pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.

Patrijarh srpski Irinej je u avgustu rekao da je određen datum za ponovno otvaranje Hrama Svetog Save, najveće pravoslavne crkve na Balkanu, ali da je pitanje da li će biti moguće to organizovati u drugoj polovini oktobra.

„To zavisi od mnogih faktora i činjenica. Mi imamo nade da će tom činu prisustvovati predsednik Rusije Vladimir Putin i od te ideje nismo odustali. Ponavljam, to će se dogoditi ako uslovi dozvole", rekao je Irinej za Nova.rs u avgustu.

Rusija je, kako je nedavno rekao predsednik Vučić, "neprocenjivo doprinela završetku najvećeg pravoslavnog hrama u Srbiji, učinivši ga jednim od simbola bliskosti dveju država i dvaju naroda".

Kada je bio u poseti Srbiji u januaru 2019. godine Putin je obišao i na radove na Hramu Svetog Save.

Tada je na platou Hrama, prema procenama policije, bilo okupljeno je više od 100.000 gradjana u znak podrške ruskom predsedniku. Oni su se okupili na poziv Srpske napredne stranke, partije predsednika države Aleksandra Vučića.

Šta se dešava na relaciji Beograd - Moskva?

Tokom dana se spekulisalo i da li to što u agendi Lavrova nije i Beograd ima veze sa tim što je ruski šef diplomatije bio u Srbiji 18. juna ili bi pak, taj eventualni izostanak mogao da znači promenu odnosa Rusije prema zvaničnom Beogradu.


Sve ovo se dešava mesec i po dana nakon što je u Beloj kući između Beograda i Prištine potpisan Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa. Tada je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova na Tviteru objavila uvredljivu poruku o stolici i načinu na koji je Vučić sedeo tokom susreta sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, uporedivši to sa scenom iz filma „Niske strasti“.

Zaharova se izvinila nakon oštrih reakcija zvaničnog Beograda, rekavši da je pogrešno shvaćena i da se njen komentar odnosio na američke domaćine. Vučić je potom izjavio kako su mu se zbog komentara Zaharove izvinili i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov i sam predsednik Rusije Vladimir Putin.

Odnosi Srbije i Rusije se tradicionalno opisuju kao „bratski“ u izjavama zvaničnika dveju država.

Srbija ne usklađuje svoju spoljnu politiku prema Rusiji sa Evropskom unijom sa kojom pregovora o pridruživanju. Tako da se Beograd ne pridružuje sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog aneksije ukrajinskog poluostvra Krima 2014. godine. Brisel je i u ovogodišnjem izveštaju o napretku u pregovorima Srbije i EU, objavljenom 6. oktobra, podsetio da se u procesu pridruživanja od Srbije očekuje i usklađivanje spoljne politike.

XS
SM
MD
LG