„Krajem februara zapazili smo na Fejsbuku post jednog zaljubljenika u Košutnjak koji je snimio bager koji je razrovao najlepši deo Košutnjaka pored atletskog stadiona. Ja sam istog trenutka seo u kola i otišao tamo. Nije bilo nikakve građevinske table na tom mestu.“
Ovako Dejan Jovanović, nezavisni odbornik beogradske opštine Rakovica i član neformalne grupe građana „Stop uništavanju Košutnjaka“ za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje početak pripremnih radova za gradnju nove sportske hale u najvećoj beogradskoj park-šumi.
Posle majske seče drveća u park-šumi "Borići" u beogradskom neselju Petlovo brdo, kao i nezakonito posečenih stabala na Kalemegdanu i parku „Ušće“ zbog planirane izgradnje žičare na Kalemegdanu, što je, bar privremeno, obustavljeno odlukom Upravnog suda, na red su došla stabla u Košutnjaku.
Tamo je u junu počela seča borova radi izgradnje sportske dvorane za borilačke veštine - džudo, tekvondo, karate, streljaštvo i sportsko penjanje.
"Neko je privatizovao najlepši deo Košutnjaka i sada gradi nešto što je za jednu malu grupu ljudi", ističe Dejan Jovanović.
Investitor je Zavod za sport Republike Srbije, a 12 miliona evra za halu izdvojila je Vlada Srbije iz budžeta.
Građani su protestovali kako bi sprečili seču stabala koja je počela, kako naglašava Jovanović, i pre dobijanja građevinske dozvole za halu.
„Mi smo zatekli misteriozni kamion (u koji su stavljana posečena stabla) 18. juna, a pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (Zorane) Mihajlović, gospođa Aleksandra Damnjanović, izjavila nam je da je građevinska dozvola ishodovana 20. juna, što znači da su stabla bila posečena dva dana pre dobijanja građevinske dozvole“, ističe Jovanović.
Na pritisak građana došlo je konačno do razgovora sa državnom sekretarkom Damnjanović, ali Jovanović za RSE kaže da je ona samo konstatovala da postoje sve dozvole, da su građani zakasnili i da ne postoje zakonske mogućnosti da se gradnja obustavi.
Seča drveća u Beogradu poslednjih godina kao da je gradskim vlastima postala rutina. Još nije izbrisana iz memorije građana seča platana duž najduže ulice u Beogradu – Bulevara kralja Aleksandra, u mandatu prethodnog gradskog oca Dragana Đilasa, danas opozicionog čelnika.
Odbrani stotina platana pridružili su se tada i nedavno preminula dramaturškinja Borka Pavićević i njen kolega, u međuvremenu takođe preminuli, kultni selektor BITEF-a Jovan Ćirilov. Dato im je objašnjenje da je drveće obolelo, ali ne i to kako je u isto vreme istrulilo svih 400 platana.
Iako su na mesta posečenih stabala zasađene nove mladice, desetine godina će im trebati da dostignu bogate krošnje uklonjenih platana.
Povodom seče stabala u Košutnjaku, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je da ne treba praviti toliku dramu jer je drvo obnovljivi izvor.
Drvo jeste resurs, ali teško i sporo obnovljiv, treba mu nekoliko decenija da poraste.
U široj slici stanja o tome koliko je planeta ugrožena nedostatkom zelenih šuma najbolje svedoče razultati studije Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), da ekstremne klimatske promene mogu biti sprečene sadnjom milijardu hektara šuma, čime bi količina ugljendioksida u atmosferi bila smanjena za 25 odsto.
Zbog mogućnosti da apsorbuje ugljendioksid, drveće je važno oružje u borbi protiv sve viših temperatura.
Uprkos tome, seča gradskih drvoreda i šuma u Srbiji teče bez ikakvih sankcija.
Aleksinačko glavno gradsko šetalište je, primerice, do maja meseca krasilo 48 visokih lipovih stabala. Ali, onda je vlast rešila da rekonstruiše centar, proširi trotoare i počela da seče lipe, da bi posadila nove sadnice.
Zakon o zaštiti životne sredine nalaže lokalnim samoupravama obavezu da usvoje odluku o upravljanju zelenim površinama. Većina opština u Srbiji, a među njima i Aleksinac, takvu odluku nema, kaže za RSE Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Otuda i postavlja pitanje:
„Na osnovu čega su onda oni posekli stabla u pešačkoj zoni u Aleksincu? Na osnovu elaborata Instuta za šumarstvo ne možete da donesete odluku da nešto posečete jer je to samo tehnički eleborat“, predočava Popović.
Bez drveća je poslednjih godina ostala i Smederevska Palanka kada je posečena šuma Mikulja zbog toga što niko o njoj nije vodio računa.
Mediji su u poslednjih nekoliko meseci javljali da se nekontrolisano seče drveće u „Nacionalnom parku Fruška gora".
Na upit o tome Radio Slobodna Evropa do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovore od nadležnih u Javnom preduzeću „Nacionalni park Fruška gora“, niti iz Ministarstva zaštite životne sredine.
Zaštita životne sredine svakako je jedna od ključnih stvari za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Poglavlje 27 se bavi time - kvalitetom vode, vazduha i tla. Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, izjavio je pre nekoliko dana da je u paketu pretpristupne pomoći EU od 179 miliona evra, koji je nedavno potpisan, veliki deo predviđen za zaštitu životne sredine. 0d 2001. godine EU je donirala Srbiji 402 miliona evra za zaštitu životne sredine.
Facebook Forum