Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nema odgovora na ključna pitanja o gondoli


Sa javne rasprave

Projekat izgradnje žičare između beogradskog parka-tvrđave Kalemegdana i parka Ušće u Novom Beogradu treba pod hitno obustaviti, poručili su predstavnici struke na javnoj raspravi o ovom projektu u utorak u Beogradu. Predstavnici kompanije “Elkoms”, koja je izabrana za sprovođenje izgradnje žičare predstavila je Studiju o proceni uticaja projekta na životnu sredinu, a prisutni članovi stručne javnosti ocenili su da studija nije uspela niti da opravda projekat, niti da odgovori na pitanja javnosti.

“Meni se čini da je kristalno jasno da ova studija ne zadovoljava ni elementarne zahteve Zakona o proceni uticaja i Pravilnika o sadržini studije o proceni uticaja i da Ministarstvo za zaštitu životne sredine prosto nema izbor do da ovu studiju odbaci u potpunosti”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Mirko Popović, iz nevladinog Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI), nakon završene javne rasprave u Gradskoj upravi Beograda.

Pred brojnim predstavnicima stručne javnosti Studiju o proceni uticaja izgradnje žičare, odnosno gondole, na životnu sredinu branio je stručni tim kompanije “Elkoms”, koji je, prema rečima njenog predstavnika Slobodana Tošovića, pet meseci radio na izradi ovog dokumenta.

Prema rečima projektanata, žičara čiju izgradnju je inicirala gradska vlast u Beogradu, trebalo bi da ima dve stanice – u Novom Beogradu stanicu “Ušće”, u neposrednoj blizini Bulevara Nikole Tesle i Bulevara Mihaila Pupina, i stanicu “Kalemegdan”, na savskoj padini ovog parka-tvrđave, rekao je Petar Stanojević, inženjer tehnologije, koji je radio na izradi studije.

“Pristupne staze su projektovane tako da objekat po svojoj visini ne konkuriše postojećim zidovima i drugim elementima tvrđave, kao što je to zadato u uslovima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Na krovu stanice ‘Kalemegdan’, uz samu ivicu objekta, sa tri strane planirana je izgradnja krovnog vrta poluintenzivnog karaktera, koji je istovremeno i ograda platoa, odnosno vidikovca”, rekao je Stanojević.

Međutim, Maja Đorđević, arheološkinja zaposlena u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, rekla je da nije učestvovala u izradi rešenja koje je omogućilo izradu ovog projekta, te dodala da su stručnjaci u toj instituciji bili “obmanuti i nisu bili svesni kakav se proces odvija iza njihovih leđa”.

“Sve ovo što se dešava na prostoru beogradske tvrđave je pod zaštitom i od izuzetnog je značaja. Studija nije dokazala, a trebalo je, da se, nezavisno od arheološkog iskopavanja na predmetnoj lokaciji, priprema gradilište za buduću izgradnju na pravcu pružanja jugozapadnog bedema rimskog logora Singidunum, u kojem je bilo sedište četvrte flavije Feliks. Najvažnije osobine koje mogu istinito i verodnostojno da prenesu vrednost kulturnog dobra, a sada se nalaze u arheološkim ostacima i slojevima ispod Savskog šetališta i dokazane su u publikovanim izveštajima sa ranijih iskopavanja i istraživanja, nesporno će biti uništene. To vašom studijom niste uspeli da dokažete”, objasnila je Maja Đorđević.

Neotkriveni Kalemegdan
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:02:53 0:00

Marija Zdravković, master ekologije i članica tima koji je učestvovao u izradi studije, rekla je da će biti učinjeno sve da se sačuva kulturno-istorijsko nasleđe Kalemegdana.

“Arheološki institut Srbije, po rešenju izdatom od strane Sektora za kulturno nasleđe Ministarstva kulture i informisanja, obaviće arheološka istraživanja na beogradskoj tvrđavi, u cilju prikupljanja i prezervacije svih relevantnih arheoloških podataka i nalaza, i potpunog definisanja svih kulturnih slojeva i zidanih struktura”, rekla je Zdravković.

Višnja Kisić, doktor nauka muzeologije i zaštite kulturnog nasleđa, ispred organizacije Europa nostra, zatražila je od prisutnih članova tima da objasne kako će se arheološkim istraživanjima preduprediti uništavanje kulturno-istorijskog nasleđa.

“Zato što je to u potpunoj koliziji sa Zakonom o kulturnim dobrima i Evropskom konvencijom o arheološkom nasleđu koje predstavljaju zakonski okvir u Srbiji. Zanima me i kojim metodama se rade ti radovi, koliko traju arheološka istraživanja i kakav je uticaj tih istraživanja na predmetnu lokaciju? Da li imate elaborat Arheološkog instituta?”, pitala je Kisić.

Višnja Kisić postavlja pitanje na javnoj raspravi o gondoli
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:49 0:00

Arhitekta Dragoljub Bakić postavio je sledeće pitanje:

“Rekli ste da ćete kao projektanti voditi računa da uspinjaču sa svim tim stubovima inkorporirate integralno u kulturno zaleđe. Kako ćete to da ostvarite?”

Na to mu je Zorica Isoski, vođa projekta, odgovorila:

“Kao što sam rekla, studiju nije radio jedan stručnjak, već je tu učestvovalo sedam, osam različitih profila. Meni je stvarno žao, ja nisam pejzažni arhitekta da bih o tome govorila. Mi koji smo prezentovali, prezentovali smo studiju koju smo svi pisali.”

U timu koji je izradio studiju procene kažu da bi negativne posledice po životnu sredinu mogle nastati tokom izvođenja radova na izgradnji gondole, ali da su one privremenog karaktera.

“Te negativne posledice mogu se manifestovati povećanim nivoom buke, emisijom izduvnih gasova koji potiče od rada mehanizacije sa gradilišta, kao i raznošenjem čestica prašine. Što se tiče zemljišta, površinskih i podzemnih voda, u toku izgradnje objekta može doći do zagađivanja tla i podzemnih voda u pojasu oko gradilišta usled isticanja nafte, benzina, raznih ulja i maziva iz građevinskih mašina. Kada je reč o otpadu, očekivane vrste su građevinski, komunalni i opasan otpad, što predstavlja uticaj privremenog karaktera, s obzirom na to da će se tokom izgradnje žičare primenjivati mere zaštite životne sredine i ne očekuje se značajan uticaj na životnu sredinu generisanog otpada”, kazala je Marija Zdravković.

Predstavnici kompanije “Elkoms” kažu i da od februara ove godine rade monitoring ptica koje žive na području predviđenom za izgradnju žičare. Predviđeno je da monitoring traje godinu dana, na šta je Nikola Stanojević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ušao u polemiku sa Zoricom Isoski:

“Da li vi shvatate da treba da ovde date nulto stanje svih aspekata – dakle, seoba, razmnožavanje, i tako dalje? To je moralo da traje godinu dana. Vi posle monitoringa možete da radite i pet godina, ali vi ste ovde radili monitoring od februara do maja”, rekao je Stanojević.

Zorica Isoski: Ne, radi se i dalje.

Nikola Stanojević: Kome ćete vi da predate posle rezultate monitoringa? Koji je to postupak i koji je to organ kome vi podnosite te rezultate? Na osnovu čega se piše studija ako vi niste uradili godinu dana monitoringa?

Predstavljena studija nije odgovorila ni na jedno pitanje struke, ali je kvalitet ove javne rasprave to što se moglo čuti mišljenje stručnjaka, ocenjuje Mirko Popović iz RERI.

“Ja se iskreno nadam da je ovom javnom raspravom stavljena tačka na ovaj besmisleni, štetni projekat. Ovde više ne govorimo samo o uništavanju zaštićenog kulturnog dobra, nego i o narušavanju elementarnog dostojanstva građana Srbije i Beograda”, zaključuje Mirko Popović.

Tenzije i incident

Inače, početak javne rasprave obeležili su tenzije i manji incidenti, pošto su predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, koje je organizovalo prezentaciju, najpre odbili sugestiju dela prisutnih da se rasprava premesti iz male u veliku salu Gradske uprave, zbog velikog broja zainteresovanih učesnika.

U salu u kojoj se odvijala prezentacija aktivisti organizacije "Ne(da)vimo Beograd" uneli su transparent sa porukom "Posle vas će ostati samo ruševine i pepeo". Jedan od prisutnih neuspešno je pokušao je da pocepa transparent, da bi posle toga napustio salu.

Incident tokom javne rasprave o gondoli
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:42 0:00

Nakon polučasovne pauze skup je premešten u adekvatniju veliku salu.

Obustavljanje izgradnje žičare na Kalemegdanu zatražio je veliki broj strukovnih udruženja, među kojima su Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Srpsko arheološko društvo, Društvo konzervatora Srbije, Akademija arhitekture Srbije, Muzeološko društvo, Nacionalni komitet IKOM, Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nacionalni komitet IKOMOS.

Polovinom marta ove godine na Kalemegdanu i Ušću posečena su stabla kako bi se raščistio prostor za izgradnju gondole, što je izazvalo nezadovoljstvo u delu stručne javnosti.

Gondola seče drveće u centru Beograda
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:39 0:00

Regulatorni institut za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI) saopštio je 23. aprila da je Upravni sud u Beogradu doneo rešenje kojim se na zahtev RERI nalaže zaustavljanje radova na izgradnji gondole na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koju je za pripremne radove izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Javno preduzeće Skijališta Srbije, međutim, tvrdi da se rešenje Upravnog suda ne odnosi na izgradnju gondole, već na građevinsku dozvolu za pripremne radove u svrhu zaštite arheoloških istraživanja na lokaciji polazne stanice “Kalemegdan” i obezbeđenja i očuvanja stabilnosti terena i same kalemegdanske padine u okviru tih istraživanja.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG