Dostupni linkovi

Sud u Srbiji i dalje poziva građane Kosova na odsluženje kazne


Ilustrativna fotografija

Tokom prošle i ove godine sudovi iz Srbije nastavili su da upućuju osuđenim licima čije je prebivalište na Kosovu pozive da se jave na izdržavanje kazne zatvora u kazneno-popravnim zavodima u Srbiji.

Samo iz Osnovnog suda u Leskovcu, gradu na jugu Srbije, upućeno je na desetine poziva građanima Kosova, među kojima su, kako se navodi u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Albanci, ali i Srbi i druge nacionalnosti, sa zahtevom da se jave na izdržavanje zatvorske kazne u kazneno-popravnim zavodima u Nišu i Ćupriji.

Iz Suda u Leskovcu navode da se na pozive niko nije odazvao.

Iz Suda kažu: Zakon jednak za sve

Novica Dimitrijević, zamenik predsednika Osnovnog suda u Leskovcu u pisanom odgovoru za RSE ističe da je u delu javnosti stvorena slika da sud postupa selektivno i na izdržavanje kazne zatvora poziva samo osuđenike albanske nacionalnosti, što, kako je rekao, nije tačno.

"Zakon je jednak za sve, imamo pravosnažne i izvršne presude donete od strane sudova Republike Srbije i postupamo shodno Sporazumu o privremenom prenošenju nadležnosti, u okviru kojeg se nalaze i postupci izvršenja kazne zatvora. Sve se radi po zakonu i potpuno transparentno, bez namere da se bilo ko lično uznemirava", naveo je Dimitrijević.

Osnovni sud u Leskovcu, međutim, nije u odgovoru za RSE naveo koji broj poziva je upućen građanima Kosova albanske nacionalnosti, u odnosu na druge.

Među slučajevima, međutim, ima i građana koji su osuđeni po Krivičnom zakonu za krivična dela napad na ustavno uređenje iz člana 114 Krivičnog zakona Jugoslavije (KZJ), terorizam iz člana 125 KZJ ili udruživanje radi neprijateljske delatnosti iz člana 136 KZJ.

Za ova dela uglavnom je suđeno Albancima sa Kosova.

Kosovo vraća pozive, kaže ministar Seljimi

Ministar pravde na Kosovu Seljim Seljimi izjavio je za RSE da se pozivi srpskih sudova vraćaju nazad kao neizvršeni, “jer su u suprotnosti sa pravnim sistemom Republike Kosova".

“Samo danas smo vratili dva takva", kazao je Seljimi.

Po njegovim rečima, u kosovsko Ministarstvo pravde stižu pozivi za izdržavanje kazne, uglavnom iz Leskovca, i uglavnom se ne odnosi na ratne zločine, već na krivična dela počinjena ili za koja se sumnja da su počinjena tokom devedesetih.

Seljimi dodaje da Kosovo i Srbija nastavljaju da pravno sarađuju na osnovu sporazuma iz 2013, koji je dopunjen 2015. Međutim, u nedostatku direktne saradnje sa srpskim vlastima, komunikacija se odvaja preko Kancelarije specijalnog predstavnika EU na Kosovu i Kancelarije EU u Srbiji.

“Nažalost, postoje prepreke koje nam se stalno javljaju", naveo je on, ne precizirajući o kakvim se preprekama radi.

Inače, jedan takav nalog Osnovnog suda u Leskovcu prošle godine dobio je bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova, ratni invalid iz Gornje Kline kod Skenderaja (Srbice), Hašim Mecinaj (64).

Njemu je tada bilo naloženo da se javi Kazneno-popravnom zavodu u Nišu 1. jula 2019. radi, kako je navedeno, izdržavanja kazne zatvora u trajanju od 13 godina, a na osnovu presude Apelacionog suda u Kragujevcu iz 2013. Ukoliko se ne javi, u nalogu piše da će se sprovesti prinudno. Iz Apelacionog suda u Kragujevcu potvrdili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Mecinaj osuđen za dva dela terorizma. Njemu je poziv dostavilo kosovsko Ministarstvo pravde, a preko Osnovnog suda u Mitrovici. Iz Ministarstva pravde Kosova, međutim, tada su objasnili da je Mecinaj samo upozoren na ono šta bi moglo da mu se desi u slučaju da putuje van Kosova.

Ministar Seljimi navodi da je Ministarstvo obaveštavalo građane, budući da uopšte nisu imali saznanja da se protiv njih vode sudski procesi a ni da su osuđivani u odsustvu, što je, kako je dodao, predstavlja flagrantno kršenje ljudskih prava.

Komitet pravnika za ljudska prava: Pozivi sporni

Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, ocenjuje da su pozivi sudova u Srbiji upućeni na adrese osuđenih lica na Kosovu sporni.

Ona u prvi plan ističe presude za krivična dela doneta znatno pre primene Briselskog sporazuma iz 2013. godine i Sporazuma o pravosuđu koji su 2015. parafirali tadašnji premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa, a kojim se omogućila integracija pravosuđa na Kosovu.

"To su ona dela koja su po svojoj suštini politička dela i sudovi ne treba njima da se bave, jer je to politička igra", objašnjava Golubović.

Ona potvrđuje da su Albanci u tom periodu uglavnom osuđivani za krivična dela napad na ustavno uređenje i udruživanja radi vršenja neprijateljske delatnosti.

“Po Sporazumu o uzajamnoj pomoći ne postoje uslovi da se sprovedu ovakve presude“, kaže Golubović.

Mišljenje advokata

Mihailo Pavlović, advokat iz Beograda, podseća da je u drugoj polovini devedesetih godina vođen veliki broj postupaka protiv Albanaca koji, po njegovom mišljenju, nisu imali minimum uslova za pravično suđenje.

"Ti ljudi su bukvalno bili podvrgnuti prekim sudovima, njima se sudilo preko noći", rekao je Pavlović.

Postupci su, prema njegovim rečima, završavani bez ikakvih dokaza, presude su bile na višegodišnje kazne zatvora i uglavnom za dva krivična dela – terorizam i udruživanje radi vršenja neprijateljske delatnosti.

“Nisu imali prevodioca, neki nisu ni znali za šta im se sudi. Uglavnom su se optužbe zasnivale na njihovim priznanjima datim u policiji za koje su na suđenju tvrdili da su iznuđena jer su bili podvrgnuti torturi, maltretiranju, zlostavljanju“, kaže Pavlović.

Za njega su presude donete u takvim okolnostima upitne.

"Kada se otvori pitanje da li bi ti ljudi, osuđeni na višegodišnje kazne zatvora, trebalo da se odazovu i jave na odsluženje kazne, odgovor je – ne, dok im se ne omogući neka vrsta pravičnog suđenja, dok se te presude ne razmotre na pravi način na osnovu čega se može reći da su ti ljudi imali fer i pravično suđenje“, kaže Pavlović.

Suđenja u odsustvu

Dejan A. Vasić, advokat iz Mitrovice, napominje da su predmeti o kojima je reč presuđivani nakon rata na Kosovu, u vreme kada su sudovi iz kosovskih gradova izmešteni u centralnu Srbiju.

Naime, nakon što su institucije države Srbije izgubile kontrolu nad Kosovom, administraciju pojedinih kosovskih opština rasporedili su po opštinama u Srbiji. Tako su i predmeti pred srpskim Osnovnim sudom u Mitrovici ustupljeni sudu u Leskovcu.

“Optuženim Albancima kojima je presuđeno u tim sudovima, na osnovu mog iskustva, bilo je nemoguće uručiti presude, jer nije radila pošta između Srbije i Kosova. Za licima koja su bila osuđena na zatvorske kazne sudovi su raspisivali poternice, pa su mnogi od njih uhapšeni prilikom putovanja u inostranstva i odatle upućivani na izdržavanje kazne“, objašnjava Vasić.

Prema njegovim rečima, većini je suđeno u odsustvu.

Svi pozivi uručeni

Novica Dimitrijević, zamenik predsednika Osnovnog suda u Leskovcu napominje da sva lica imaju istovetan tretman i kada su u pitanju pozivi za izdržavanje zatvorske kazne, donošenje naredbi za izdavanje poternica ili kada se postupak obustavlja zbog zastarelosti.

Prema njegovim rečima, Osnovni sud u Leskovcu je, radeći na ustupljenim predmetima iz drugih sudova, utvrdio da je u brojnim slučajevima već nastupila relativna ili apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora.

"I u tim slučajevima predmete smo dostavljali prvostepenim sudovima koji su donosili takve presude, kako bi oni doneli i rešenja kojima se obustavlja postupak izvršenja kazne zatvora prema tim licima“.

Novica Dimitrijević, zamenik predsednika Osnovnog suda u Leskovcu ističe da u tom sudu više nema neuručenih poziva za izdržavanje kazne i da je za osuđenika kome je poziv uredno uručen, a on se nije javio u ustanovu u kojoj bi tu kaznu izdržao "sledeća mera izdavanje poternice“.

"Upravo po poternici je pronađeno jedno lice spske nacionalnosti i upućeno na izdržavanje kazne zatvora u KPZ Ćuprija. Takođe, jedno osuđeno lice nam se javilo sa molbom za odlaganje izdržavanja kazne zatvora za tri meseca koja mu je usvojena, a kada mu je uručen sledeći poziv, nije se javilo zbog čega je izdata poternica za njim“, naveo je Dimitrijević, dodajući da je i tom slučaju u pitanju lice srpske nacionalnosti.

Dimitrijević je pojasnio i da kada kaže da nema neuručenih poziva to je “u smislu da makar nismo pokušali uručenje".

"Albancima, ali i licima srpske i drugih nacionalnosti sa Kosova, pozivi da se jave na izdržavanje kazne zatvora, uglavnom se upućuju preko pošte, tamo gde ona funkcioniše, dok se jedan manji deo upućuje preko Ministarstva pravde, na osnovu Sporazuma o uzejamnoj pravnoj pomoći koji je postignu na pregovorima između Beograda i Prištine u Briselu", dodaje Dimitrijević.

Kako je rekao, pozivi upućeni preko Ministarstva pravde stižu u institucije Međunarodnih snaga na Kosovu, koje ih "verovatno uručuju licima kojima su namenjene".

Zbog neodazivanja na pozive osuđeni sa Kosova rizikuju da se nađu na poternicama i da bilo gde van Kosova budu uhapšeni i zadržani u ekstradicionom pritvoru, eventualno budu izručeni pravosudnim organima Srbije i sprovedeni na izdržavanje zatvorske kazne.

Na osnovu poternica iz Srbije zbog navodnih ratnih zločina, širom Evrope hapšeni su brojni građani Kosova, kao i bivši premijeri koji su bili članovi Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Ramuš Haradinaj i Agim Čeku, kao i aktuelni predsednik Kosova Hašim Tači.

Ekstradicioni postupci protiv bivših i sadašnjih kosovskih funkcionera završeni su njihovim puštanjem na slobodu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG