Dostupni linkovi

Slučaj Štrpci: Ratni zločini 'izgubljeni u proceduri'


„Ko u ovoj zemlji zaboravi stanicu Štrpci i 27. februar 1993. odustao je od budućnosti'

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu potvrdilo je optužnicu protiv pet osoba osumnjičenih za mučenje i ubistvo 20 putnika voza koji je zaustavljen na stanici u Štrpcima 1993. godine, saopšteno je iz suda.

Optužnica, prvi put podignuta još marta 2015. godine, više puta je vraćana na dopunu ili ispravku, a i protiv poslednjeg rešenja okrivljeni imaju pravo žalbe pa oni koji ovaj 24 godine star slučaj prate od samog početka, ne gaje mnogo nade da će konačno i dobiti epilog, a žrtve pravdu.

Tako duže od dve decenije pravdu čeka Selma Memović Čolović. Njen otac Fikret bio je među putnicima koji su 27. februara 1993. godine na železničkoj stanici Štrpci u BiH, mestu na granici sa Srbijom, nasilno izvučeni iz brzog voza na liniji Beograd – Bar.

Žrtve, civili, mahom građani tadašnje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije bošnjačke nacionalnosti, od kojih je najstarija imala 59, a najmlađa 16 godina, prema optužnici su odvedene u okolinu Višegrada. Prvo su opljačkane i pretučene, a zatim hladnokrvno pobijene.

„Teško je... Jednom rečju, teško. Preživaljam... Svi smo potrešeni jer se opet načinju stare rane koje nisu ni zarasle“, priča Selma.

Niazim Kajević iz Prijepolja imao je 30 godina kada su ga naoružani muškarci izvukli iz voza broj 671. Od tada o njemu nema nikakvog traga. Njegov brat Nail kaže da je tuga svakim danom sve veća, jer nalogodavci i izvršioci ovog zločina nisu kažnjeni.

„Četvrt vijeka je prošlo za ono što se moglo uraditi odmah... Znalo se odmah prvih dana sve, detalji te otmice. Ali se išlo na to da se zaboravi. Da se ne pronađu leševi, da se zločin nije dogodio“.

Optužnicom koju je u slučaju Štrpci sada potvrdilo Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Gojku Lukiću, Ljubiši Vasiljeviću, Dušku Vasiljeviću, Jovanu Lipovcu i Dragani Đekić, na teret se stavlja ratni zločin protiv civilnog stanovništva, potvrdila je za Radio Slobodna Evropa portparolka Višeg suda, Bojana Stanković.

„Rešenje o potvrđivanju optužnice, doneto je nakon što je Apelacioni sud u Beogradu 24. jula ukinuo prethodno rešenje ovog suda (Višeg suda u Beogradu) kojim je potvrđena optužnica Tužilaštva za ratne zločine“, rekla nam je portparolka Višeg suda u Beogradu.

Prethodno rešenje, doneto u maju ove godine, bilo je ukinuto po žalbi odbrane i vraćeno na ponovno odlučivanje.

Dodajmo takođe i da je ta optužnica zapravo bila izmenjena optužnica koju je Tužilaštvo podnelo po zahtevu Više suda u Beogradu o dopuni istrage.

I na poslednje, uopravo doneto rešenje, postoji mogućnost žalbe, ukazuje predstavnica Suda, Bojana Stanković.

„Protiv ovog rešenja, okrivljeni i njihovi branioci mogu izjaviti žalbu u Apelacionom sudu u Beogradu u roku od tri dana od dana prijema rešenja“.

Optužnica je, podsetimo, protiv petoro osumnjičenih prvi put podignuta u martu 2015. godine, nakon što su 5. decembra 2014., zajedno sa još deset lica kojima se sudi u BiH, uhapšeni u koordinisanoj akciji pravosudnih i policijskih organa Srbije i BiH.

Takva istorija slučaja Štrpci pred srpskim pravosuđem ne uliva poverenje Milici Kostić iz Fonda za humanitarno pravo, organizacije koja će zastupati porodice žrtava kada suđenje jednom počne.

„Dakle, postoji opet mogućnost da se branioci žale i da opet idemo na Apelacioni sud i tako u nedogled... Znači, tome ne mora postojati kraj, proceduralno gledajući. Tako da mi zapravo nemamo nikakva očekivanja u odnosu na ovo potvrđivanje jer mislimo da ovo sada stajanje u mestu je samo zapravo igranje ping-ponga sa proceduralnim problemima i da to može da traje jako dugo“, kaže Milica Kostić.

Upravo i odlaganja iz proceduralnih razloga najviše i bole porodice onih koji su 27. februara 1993. oteti i ubijeni, kaže Selma Memović Čolović koja je imala osam godina kada joj je ubijen otac.

„Optužnica je bila potvrđena i pre nekoliko meseci pa je opet vraćena žalbenom vijeću. Tako da mogu da kažem samo da vjerujem u pravdu, da će počinioci i nalogodavci biti kažnjeni i da će odgovarati za svoja dela, odnosno nedela i zlodela koja su uradili“.

Milica Kostić iz Fonda za humanitano pravo podseća i da slučaj Štrpci nije i jedini čije se dugo trajanje objašnjava proceduralnim problemima, a za Štrpce kaže da je „slika suđenja za ratne zločine u Srbiji danas".

"Mi se neprestano bavimo nekakvim proceduralnim problemima koji zapravo predstavljaju samo prašinu u oči svim zainteresovanim stranama, ali i javnosti koja je toliko dezorjentisana da više uopšte ne može da prati šta se u tim postupcima dešava. Štrpci su još jedan pokazatelj tog stanja... Svi se krijemo iza nekakve procedure, jer ti proceduralni problemi su, prosto, savršen izgovor za sve“.

U BiH, suđenje je počelo oktobra 2015. godine, po optužnici koja je mesec dana ranije podignuta protiv Luke Dragičevića (Višegrad), Bobana Inđića (Višegrad), Obrada Poluge (Višegrad), Novaka Poluge (Višegrad), Dragana Šekarića (Goražde), Olivera Krsmanovića (Višegrad), Petka Inđića (Višegrad), Radojice Ristića (Višegrad), Vuka Ratkovića (Višegrad) i Miće Jovičića (Višegrad).

Jedan od optuženih, Mićo Jovičić, sporazumno je priznao krivicu i osuđen je na pet godina zatvora, a sporazumnim priznanjem se obvezao na svedočenje u predmetu protiv ostalih optuženih.

Prethodno je za zločin u Štrpcima procesuiran i Nebojša Ranisavljević iz Despotovca. Uhapšen je u oktobru 1996. godine, a pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) je septembra 2002. osuđen je na 15 godina zatvora. 2011. je pušten na slobodu.

Milan Lukić koji je po optužnici predvodio grupu koja je počinila zločin, 2009. godine je u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu za ratne zločine počinjene u Višegradu, gde su ljudi živi spaljivani.

Za masakr u Štrpcima mu nije suđeno, a na optužnici se nalazi njegov brat Gojko Lukić.

​Podsetimo da su u okolini jezera Perućac 2010. godine pronađeni i identifikovani posmrtni ostaci četiri žrtve zločina u Štrpcima - Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera, Halila Zupčevića i Ilijaza Ličine.

Za telima ostalih, i dalje se traga.

Dok ne budu pronađeni, njihovim porodicama ostaje samo spomen obeležje podignuto u Prijepolju, a na kome je ispisano - „Ko u ovoj zemlji zaboravi stanicu Štrpci i 27. februar 1993. odustao je od budućnosti'.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Danica Gudurić

    Novinarstvom počela da se bavi slučajno, u RTB Boru i ostala verna novinarskoj profesiji više od dve decenije. Od 2003. godine dopisnica RSE. Dobitnica više nagrada za reportažu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG