Dostupni linkovi

Proveravamo: Šta je Srbija ispunila iz Strategije o ratnim zločinima?


Praćenje izricanja presude Ratku Mladiću u Memorijalnom centru Potočari, 8. jun 2021.
Ministarstvo pravde Srbije

Ministarstvo pravde Srbije

Puna saradnja sa sudom u Hagu, efikasna regionalna saradnja, podizanje svesti društva o značaju kažnjavanja ratnih zločinaca.

Izvor: Strategija Srbije za procesuiranje ratnih zločina do 2020.
NEISPUNJENO

Ministarstvo pravde Srbije predstavilo je 7. septembra predlog nove petogodišnje Strategije za procesuiranje ratnih zločina. Reč je o dokumentu koji usvaja Vlada Srbije, a čiji je cilj suzbijanje nekažnjivosti ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije tokom ratova devedesetih.

Prethodna Strategija važila je do 2020. godine, a neki od ciljeva do danas nisu ispunjeni.

Članovi Šešeljevih radikala na slobodi

Strategija je predviđala obavezu potpune saradnje sa Haškim tribunalom i njegovim naslednikom Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove.

Srbija i dalje odbija da izruči Hagu članove Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjericu Radetu. Haški tribunal ih je oktobra 2012. godine optužio da su uticali na svedoke u procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja.

Prvi nalog za hapšenje Jojića i Radete Haški sud je Srbiji uputio 2015. godine, a Beograd od tada odbija da ih izruči, uz obrazloženje da za to nisu ispunjeni uslovi.

Srbija kao utočište

Strategija predviđa i efikasnu regionalnu saradnju u procesuiranju ratnih zločina i razvoj dobrosusedskih odnosa.

Bivši vojni policajac Mirko Vrućinić, kojem se u Bosni i Hercegovini sudi za ratne zločine, dobio je u junu 2020. godine državljanstvo Srbije, dva meseca pre nego što je pobegao iz BiH, objavila 22. aprila Balkanska istraživačka mreža (BIRN).

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, koje je nadležno za državljanstva, nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je i kada Mirko Vrućinić dobio srpsko državljanstvo.

U Srbiji se nalazi i nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Novak Đukić, kojeg je sud BiH osudio Đukića na 25 godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Državljanstvo i prebivalište u Novom Sadu u Srbiji ima i Duško Kornjača protiv kojeg je u BiH 2015. godine podignuta optužnica za zločine protiv čovečnosti.

Pripadnik bivše Vojske Jugoslavije Rajko Kozlina nije se pojavio na izdržavanju zatvorske kazne zbog zločina nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu, a Prvi osnovni sud u Beogradu je 9. septembra 2021. za njim raspisao poternicu.

Kako je utvrdio RSE, Kozlina je bio aktivni pripadnik Vojske Srbije i nakon što mu je izrečena presuda.

U Srbiji je nastavljen negativan trend dugog trajanja postupaka za ratne zločine i podizanja malog broja optužnica, ocenila je u poslednjem izveštaju o suđenjima za ratne zločine nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo.

Optužnice su uglavnom rezultat ustupanja predmeta iz BiH, a ne istrage Tužilaštva u Srbiji.

Tužilaštvo je poslednju optužnicu za zločin koji je počinjen na Kosovu podiglo 2014. godine.

Tretman ratnih zločinaca

Strategija Srbija za procesuiranje ratnih zločina zalaže se za "podizanje nivoa opšte društvene svesti" o značaju kažnjavanja počinilaca.

Evropska komisija i u poslednjem izveštaju o napretku Srbije ukazuje na tretman i promovisanje osuđenih za ratne zločine.

Među poslednjim primerima je jedna od opština u Nišu, gradu na jugu Srbije gde je na vlasti Srpska napredna stranka (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koja je za počasnog građanina proglasila haškog osuđenika Vladimira Lazarevića.

Lazarević je osuđen zbog zločina nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu.

Veselin Šljivančanin, koji je u Hagu osuđen zbog pomaganja i podržavanja mučenja hrvatskih zarobljenika na Ovčari kod Vukovara, po povratku u Srbiju je govorio na više javnih tribina, a neke od njih organizovala je vladajuća SNS.

Vojislav Šešelj, osuđen za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, bio je poslanik u Skupštini Srbije i posle izricanja presude (od 2016. do 2020. godine).

Promoviše knjige kojima negira genocid u Srebrenici i gost je televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Hag nakon kraja
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:21:11 0:00

Uoči i nakon izricanja pravosnažne presude Ratku Mladiću, bivšem generalnu Vojske Republike Srpske, koji je osuđen na doživotnu robiju za genocid i ratne zločine u BiH, pojedini parlamentarci vladajuće stranke pružili su mu podršku.

Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović je na društvenim mrežama ocenio da je presuda "generalova pobeda", te da će "večno ognjište velikog generala biti u srcima njegovog naroda".

Mural u centru Beograda posvećen bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću koji je u Hagu osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja tokom rata u BiH, jul 2021.
Mural u centru Beograda posvećen bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću koji je u Hagu osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja tokom rata u BiH, jul 2021.

Zvaničnici Srbije odbijaju da prizanju da su srpske snage jula 1995. godine izvršile genocid na bošnjačkim stanovništvom u enklavi Srebrenica.

Ubijeno je više od 8.000 mahom muškaraca i mladića.

Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine kojom je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske.

Na najveću kaznu, doživotni zatvor, uz Ratka Mladića osuđen je i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.

XS
SM
MD
LG