Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija (Albin) ubedljivo je pobedio na prevremenim parlamentarnim izborima na Kosovu održanim u nedelju, 14. februara.
Iako sam Kurti nije bio kandidat za poslanika u Skupštini Kosova, prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije (CIK), na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, njegova partija je dobila skoro 47 odsto, odnosno ukupno 376.933 birača su glasala za Samoopredeljenje.
U tu brojku nisu uračunati glasovi dijaspore. U Centralnu izbornu komisiju je stiglo preko 43 hiljade paketa sa glasovima dijaspore, a postoji mogućnost da je broj veći jer je moguće da se u jednoj koverti nalazi više glasova.
Na listi Samoopredeljenja ovog puta bila je i Vjosa Osmani, nekadašnja funkcionerka Demokratskog saveza Kosova (DSK) koju je ta partija isključila sa rukovodećih pozicija jer se protivila njihovoj inicijativi da sruše Kurtijevu vladu u martu 2020. Osmani je u prošlom mandatu bila predsednica Skupštine i aktuelna je vršiteljka dužnosti predsednika, pozicija na koju je stupila novembra 2020. nakon odlaska Hašima Tačija za Hag, gde treba da se suoči optužnicom za ratne zločine.
Kurtijeva partija je na izborima održanim oktobra 2019. osvojila 26 odsto glasova, odnosno 220 hiljada, oko 150.000 manje nego u nedelju.
Kako su se plasirale ostale stranke?
Na drugom mestu po osvojenim glasovima na izborima u nedelju je Demokratska partija Kosova (DPK) sa 17, a na trećem Demokratski savez Kosova (DSK) sa 13 odsto glasova. Kandidat za premijera Demokratske partije bio je Enver Hodžaj (Hoxhaj), koji vodi stranku nakon što je protiv Kadrija Veseljija (Veseli) podignuta optužnica za ratne zločine u Hagu, gde trenutno i čeka suđenje.
Kandidat za premijera Demokratskog saveza bio je aktuelni premijer na dužnosti Avdulah (Avdullah) Hoti. Alijansa za budućnost Kosova Ramuša (Ramush) Haradinaja osvojila je tek sedam odsto glasova, dok Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja (Limaj) samo 2,5 odsto. Za ulazak u Skupštinu potrebno je preko pet odsto glasova.
Trijumf Samoopredeljenja na izborima na Kosovu
Da li Samoopredeljenje može samo da formira vladu?
Vlada Kosova bira se 61 glasom poslanika u Skupštini Kosova.
Na osnovu aktuelnih rezultata, Aljbert Krasnići (Albert Krasniqi) iz nevladine organizacije Demokratija plus kaže da pokret Samoopredeljenje može da dobije 56 glasova, Demokratska partija Kosova 20, Demokratski savez Kosova 15 i Alijansa za budućnost Kosova devet.
Dvadeset poslanička mesta je rezervisano za pripadnike manjinskih zajednica. Srpska lista osvojila je svih 10 ustavom zagarantovanih poslaničkih mesta, a ostalih deset dele bošnjačka, romska, turska, aškalijska i egipćanska partija.
Ukoliko Kurti ne osvoji 61 glas, onda zavisi od glasova drugih političkih partija ili glasova manjinskih zajednica.
Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova čestitajući Kurtiju pobedu najavili su da će biti opozicija. Na saradnju je, međutim, spreman Ramuš Haradinaj, ali on teži da postane predsednik Kosova, koji se bira u državnoj skupštini. Samoopredeljenje je, s druge strane, za poziciju predsednice kandidovalo Vjosu Osmani kojoj mandat vrišteljke dužnosti ističe u aprilu.
Saradnja sa manjinama
Saradnja Samoopredeljenja moguća je sa poslanicima iz redova manjinskih zajednica, ali ne toliko i sa Srpskom listom koja nije podržala izbor Kurtijeve vlade ni prošle godine, ali je ipak bila deo vlade jer je to zagarantovano Ustavom.
Na Kosovu postoji bojazan da Srpska lista, osim svojih 10 poslanika, pokušava da uspostavi saradnji i sa još najmanje tri druga poslanika iz redova goranske, bošnjačke i romske zajednice.
Na ovim izborima po prvi put je ispred bošnjačke zajednice nastupila Adrijana Hodžić, zamenica gradonačelnika Severne Mitrovice na čijem je čelu Srpska lista. Njeni protukandidati su rekli da Hodžićeva pokušava da uđe u parlament glasovima srpske zajednice, što je Hodžić u nekoliko navrata odbila kao neosnovano. Ona međutim za sada vodi među bošnjačkim političkim subjektima sa preko šest hiljada osvojenih glasova. Najviše glasova je odnela u opštinama sa srpskom većinom. Ova zajednica ima tri mesta u Skupštini.
Takođe, i Romska inicijativa Gazmenda Salijevića koja se po prvi put takmiči na izborima najverovatnije ulazi u Skupštinu. Najviše je glasova odnela u Gračanici, opštini sa srpskom većinom kod Prištine. Za sada je nepoznato da li će oni podržati i pod kojim uslovima Kurtija za premijera.
Kurtiju ostaje da sarađuje sa šest – sedam poslanika predstavnika ostalih zajednica, koji su ga podržali i prošle godine.
U svakom slučaju, predstoji period čekanja potvrđivanja rezultata koji može da potraje do mesec dana. Nakon toga predsednik daje mandat pobedničkoj partiji koja ima 15 dana vremena da sastav vlade predstavi Skupštini na glasanje. Ukoliko poslanici ne izglasaju Vladu, predsednik daje mandat drugom kandidatu koji dokaže da ima potrebne glasove.
Zašto Kurti nije potvrđen za kandidata poslanika?
Kurti nije potvrđen za kandidata za poslanika jer je Ustavni sud utvrdio u decembru 2020. da osobe koje su bile osuđivane za krivično delo u zadnje tri godine ne mogu da se kandiduju. Kurti je bio osuđen na uslovnu kaznu zbog bacanja suzavca u Skupštini.
Sada se, međutim, dovodi u pitanje i njegova eventualna pozicija premijera, koja takođe može da se pokrene pred Ustavnim sudom. Stručnjaci smatraju da trogodišnja zabrana važi i za kandidate za poslanike i za kandidate za premijere.
