Dostupni linkovi

Erdoan preko Kosova testira odnos Srbije i Turske


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdoan pozdravljaju okupljene u Sremskoj Rači povodom početka radova na izgradnji autoputa između Sarajeva i Beograda čiju izgradnju finansira Turska (8. oktobar 2019.)

"Ukoliko bilo ko donese odluku o priznanju Kosova kao nezavisnog, istog trenutka krećemo u kampanju povlačenja priznanja", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 22. jula.

Vučić je tako odgovorio na najavu predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayyip Erdogan) da će raditi na novim priznanjima Kosova.

"Veoma poštujem turskog predsednika i želimo najbolje odnose s Turskom, ali imamo svoju zemlju i interese i u skladu sa njima ćemo se ponašati", rekao je Vučić tokom posete Kragujevcu.

Dan ranije, predsednik Srbije se pozvao na Vašingtonski sporazum, koji je u septembru 2020. potpisao sa tadašnjim premijerom Kosova Avdulahom (Avdullah) Hotijem pod pokroviteljstvom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).

"Beograd i Priština imaju obavezu da se uzdrže od kampanje povlačenja i lobiranja za priznanje nezavisnosti Kosova", rekao je Vučić 21. jula i dodao da će povodom Erdoanove najave "pokušati da razgovara" sa turskim kolegom.

"Ovo nije tursko", dodao je Vučić tokom posete manastiru Manasija u istočnoj Srbiji.

Šta je rekao Erdoan?

Kako je 19. jula prenela agencija Reuters, Erdoan je izjavio da "se nada da će na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija imati prilike da govori sa predsednikom Sjedinjenih Država Džoom Bajdenom (Joe Biden) o međunarodnom priznanju Kosova, a kako bi zajedno radili na tome da još država prizna Kosovo".

"Nastojimo da što više zemalja u svetu prizna Kosovo", poručio je turski predsednik uoči posete turskom delu Kipra.

Kosovo je do sada priznalo 117 zemalja, a jedno od poslednjih je došlo od strane Izraela početkom februara 2021. godine.

Da li će Erdoanova najava kampanje za dalja priznanja poljuljati odnose Srbije i Turske, koji su u proteklih nekoliko godina intenzivirani i na političkom i na ekonomskom planu?

"Ne verujem", odgovara politički analitičar iz think-tank organizacije FeniksPolitik, Firat Hamdi Buyuk.

"Vučić će reći da bi tako nešto bilo loše, Erdoan će reći da će podržati nezavisnost Kosova, ali to neće promeniti situaciju na terenu njihove saradnje. Turska je uvek podržavala nezavisnost Kosova i nisam siguran da je ovo velika stvar“, ocenio je Buyuk za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Turska je priznala Kosovo 18. februara 2008. godine, dan pošto je Priština proglasila nezavisnost.

Buyuk navodi da su i Erdoan i Vučić "pragmatični lideri" koji se fokusiraju na oblasti u kojima mogu da sarađuju.

"Oni ignorišu teme na kojima ne mogu da rade zajedno. Kosovo je jedna od njih", rekao je Buyuk ocenjujući da su Vučić i Erdoan "dobri partneri".

"Oni su takođe odlučili da se ne fokusiraju na istorijske probleme, na turski i srpski nacionalizam, podršku (Turske) Bošnjacima ili srpsku podršku Republici Srpskoj (bosanskohercegovački entitet)", dodao je Buyuk.

Zašto je Erdoan govorio o Kosovu?

Izvršni direktor nevladine Fondacije BFPE za odgovorno društvo Marko Savković ocenjuje da će se pitanje priznanja Kosova na jesen ponovo naći na dnevnom redu.

"Pritom, svaka od zemalja ima neke svoje unutrašnje razloge zbog kojih priznaje ili ne priznaje Kosovo", navodi Savković i ukazuje na mesto na kojem je Erdoan poslao poruku o Kosovu.

"On je to rekao na Kipru i on tu stavlja Kosovo i severni Kipar u istu ravan kao države, odnosno entitete koji se bore za priznanje državnosti. Videćemo da li je to bilo samo za unutrašnju upotrebu da bi se obodrili Turci koji žive na severnom Kipru i koji podržavaju Erdoana ili ima neke šire implikacije", rekao je Savković.

Erdoan je tokom dvodnevne posete Kipru izjavio da je jedini put ka trajnom miru na tom etnički podeljenom istočnomediteranskom ostrvu prihvatanje rešenja sa dve države, te najavio veće prisustvo Turske u severnom delu Kipra.

Ovo je, kako su preneli svetski mediji, umanjilo nadu za ujedinjenje podeljenog ostrva.

U vreme Erdoanove posete severnom Kipru, vlasti kiparskih Turaka najavile su ponovno otvaranje dela napuštenog grada Varoša za potencijalno preseljenje, izazivajući protivljenje Zapada, ali i snažan prekor kiparskih Grka koji tvrde da je u pitanju organizovano otimanje zemlje, prenela je agencija Reuters.

Američki državni sekretar Antoni Blinken (Antony) najavu je nazvao "provokativnom" i "neprihvatljivom", a zabrinutost je izrazio i šef spoljne politike EU Žozep Borelj (Josep Borrell).

'Popravljanje' odnosa sa Zapadom

Kao jedan od razloga Erdoanove najave kampanje za priznanje Kosova, politički analitičar Firat Hamdi Buyuk navodi i njegov pokušaj da "zaleči poljuljane odnose sa Zapadom".

Evropska unija je posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, u kojem kao krajnji cilj evropski zvaničnici navode postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa i međusobno priznanje Srbije i Kosova.

Erdoan je u poslednjih nekoliko godina po pitanju Kosova bio "tih", ocenjuje Buyuk.

"To je bilo zbog odnosa između Beograda i Ankare, ali je Erdoan takođe želeo da intenzivira svoje odnose sa Moskvom. Turska je kupila raketni sistem S-400 od Rusije", podseća Buyuk.

Zbog ovog poteza Vašington je Ankari uveo sankcije, a američka državna podsekretarka Viktorija Nuland (Victoria) izjavila je 21. jula da je predsednik SAD Bajden rešen da ih ne ukida.

Nuland je rekla da bi Bajden uveo i nove sankcije ukoliko Turska nastavi sa kupovinom naoružanja od Rusije.

Spor o kupovini ruskog odbrambenog sistema S-400, kritike iz Bele kuće zbog kršenja ljudskih prava u Turskoj i situacija u Siriji, samo su neke od tačaka sporenja Vašingtona i Ankare.

Šta je Erdoan govorio o Kosovu?

Uoči dolaska u Beograd u oktobru 2019, predsednik Turske je za list Politika izjavio da je postizanje dogovora o kosovskom pitanju, koji zadovoljava sve zainteresovane strane, od vitalnog značaja za dugoročnu stabilnost i mir na Balkanu u čiji sastav, kako je dodao, ulazi i Turska.

"Stoga podržavamo nastavak procesa dijaloga Beograda i Prištine i postizanje trajnog i sveobuhvatnog sporazuma zasnovanog na slobodnoj volji i konsenzusu obe strane", rekao je Erdoan za list Politika.

Tokom posete Prizrenu u oktobru 2013. Erdoan je, tada kao premijer, rekao na skupu pred nekoliko desetina hiljada građana da je Kosovo njegova druga zemlja.

"Draga braćo i prijatelji, imamo zajedničku istoriju kulture i civilizacije. Nemojte zaboraviti, Turska je Kosovo i Kosovo je Turska, mi smo toliko bliski tako da je i autor turske himne, Mehmet Akif Ersoj sa Kosova, iz Peći", rekao je Erdoan na skupu sa premijerom Albanije Edijem Ramom i tadašnjim premijerom Kosova Hašimom Tačijem (Hashim Thaci).

Rama, Erdoan i Tači u Prizrenu (23. oktobar 2013.)
Rama, Erdoan i Tači u Prizrenu (23. oktobar 2013.)

Tada je Vlada Srbije saopštila da Erdoanovi komentari predstavljaju "teško kršenje međunarodnog prava i mešanje u unutrašnje stvari Srbije".

Aleksandar Vučić, tada kao prvi potpredsednik Vlade Srbije poručio je da Kosovo nije Turska i tražio hitno izvinjenje premijera Erdoana.

Kakvi su danas odnosi sa Srbijom?

Predsednik Srbije u poslednjih nekoliko godina odnose između Srbije i Turske označava kao "veoma dobre".

"Zahvaljujući zalaganju Erdoana, uspostavljeno je veliko poverenje između Srbije i Turske i zahvaljujući njemu gradimo najbolje odnose u savremenoj istoriji između Srbije i Turske. To se radi u interesu oba naroda, obe zemlje", poručio je Vučić tokom Erdoanove posete Srbiji 2019. godine.

Erdoan je u Srbiji bio dva puta, 2017. i 2019, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je u poseti Turskoj u septembru 2020.

Erdoan: Želimo pomoći zemljama Balkana da ostave probleme iza sebe
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:04 0:00

"Čuvaćemo naše prijateljstvo", poručio je Erdoan 2017. u Novom Pazaru, gradu na jugozapadu Srbije u regionu Sandžaka.

Erdogan u Novom Pazaru: 'Moj zavičaj, moj najmiliji grad'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:56 0:00

Turski predsednik je naveo da je taj region, koji čini većinsko bošnjačko stanovništvo, jedan od najbitnijih mostova koji povezuju Srbiju i Tursku i da se ta jaka veza najbolje odrazila i na razvoj bilateralnih odnosa dve zemlje.

Na konstataciju novinara da je Turska priznala Kosovo, predsednik Srbije je tokom Erdoanove posete 2019. izjavio da se Ankara rukovodila svojim interesima.

"Ne delimo packe Turskoj, od toga nema koristi. Naši interesi su po tom pitanju i dalje različiti. Hvala Erdoanu što je prihvatio da rešenje koje postignemo sa Albancima bude prihvatljivo za Tursku", naveo je tada Vučić.

Erdoan je uzvratio da je Vučić dao najprikladniji odgovor.

"Turska gleda na ovaj prostor i ima svoju meku moć koju ostvaruje bez ikakvih konfrontacija. Ono što su oni ovde uspeli na neki način je mnogo više od onoga što je uspela Rusija", ocenio je Marko Savković.

U decembru 2017. Srbija je Turskoj izručila Kurda Dževdeta Ajaza i pored preporuke Komiteta UN protiv torture da se Srbija uzdrži od izručenja jer postoji rizik da bi mogao biti izložen torturi u matičnoj zemlji.

Turski državljanin, Kurd Dževdet Ajaz u Turskoj je osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka.

Ešref Ajaz: Moj brat nevin leži u zatvoru
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:17 0:00

Tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović je odluku Srbije pravdala time da je preporuka Komiteta UN stigla nakon donošenja odluke o izručenju.

Ekonomski interesi

Turska je od dolaska Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića na vlast povećala investicije, kao i prisustvo svojih kompanija u Srbiji.

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije navodi se da zemlji posluje više od 800 turskih kompanija koje zapošljavaju oko 10.000 ljudi.

Srbija i Turska potpisale su 76 bilateralnih ugovora među kojima su Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2009. godine, Sporazum o ekonomskoj saradnji iz iste godine, Sporazum između Vlada o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata, Zajednička politička Deklaracija za uspostavljanje Visokog saveta za saradnju iz 2017. godine.

Tokom posete Ergodana 2019. potpisan je Sporazum o razumevanju o zajedničkim policijskim patrolama srpske i turske policije.

Predsednici Srbije i Turske i članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine - Željko Komšić, Milorad Dodik i Šefik Džaferović prisustvovali su te godine otvaranju radova na izgradnji dela autoputa Beograd-Sarajevo.

Erdoan i Vučić su tada bili domaćini Trilateralnog samita Srbije, Turske i BiH, na kojem su prisustvovala tri člana Predsedništva BiH.

Američko-turski konzorcijum učestvuje i u izgradnji dela autoputa u Srbiji.

U aprilu 2018. Erdoan je postao počasni građanin Novog Pazara. Turska u tom gradu finansira obnove i izgradnju infrastrukture. Erdoan je ujedno i prvi predsednik Turske koji je posetio Sandžak.

U aprilu ove godine otvoren je i turski konzulat u Novom Pazaru.

* Saradnja na tekstu: Ljudmila Cvetković

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG