Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Brat Kurda isporučenog Turskoj: Tužiću Srbiju


Ešref Ajaz: Moj brat nevin leži u zatvoru
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:17 0:00

Ešref Ajaz: Moj brat nevin leži u zatvoru

Dva meseca nakon što je Kurd Dževdet Ajaz (44) iz Srbije izručen Turskoj, gde odslužuje petnaestogodišnju kaznu zatvora, njegov brat Ešref Ajaz (50) kaže da je rešen da pred međunarodnim institucijama pokrene pitanje odgovornosti za potez koji je učinilo srpsko Ministarstvo pravde.

Srbija je 23. decembra prošle godine sprovela ekstradiciju uprkos zahtevu Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija da to u slučaju Dževdeta Ajaza ne čini, s obzirom da je Sud u Strazburu za ljudska prava ustvrdio da je Ajaz prilikom ranijeg pritvora u svojoj domovini, bio izložen torturi.

„Ja sam kao njegov stariji brat apsolutno spreman da preduzmem sve da tužim i državu Srbiju i Ministarstvo pravde države Srbije, kao i ministra unutrašnjih poslova Srbije, zato što su ga potpuno bespravno isporučili. Po meni, isporučen je iz političkih razloga“, kaže Ešref Ajaz, pre svega ukazujući na ocene Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija (UN) iz decembra prošle godine.

Dževdet Ajaz se trenutno nalazi u zatvoru Silivri u Istanbulu. U prvim danima posle ekstradicije iz Srbije porodici nije bilo dozvoljeno da ga poseti, navodi njegov stariji brat:

„Međutim, sada imam pravo svake nedelje da se sa viđam sa njim. To je zatvoreno viđanje. Jedanput u dva meseca ima pravo na otvoreno viđanje. Zatvoreno viđanje – odem ujutro i ceo dan ga čekam do uveče i onda nas puste da razgovaramo. Između nas je staklo i razgovaramo preko telefonskih slušalica.“

Dževdet Ajaz se trenutno nalazi u zatvoru Silivri u Istanbulu
Dževdet Ajaz se trenutno nalazi u zatvoru Silivri u Istanbulu

Jelena Sesar, saradnica Amnesti internešnala u Londonu, kaže za Radio Slobodna Evropa da predstavnici ove globalne organizacije aktivista za ljudska prava nemaju nikakav pristup osoba izručenim Turskoj.

„Od propalog pokušaja državnog udara u julu 2016. godine čak i organizacije koje još uvek funkcionišu u Turskoj nemaju pristup ni pritvorskim ni zatvorskim jedinicama i mislim da im je generalno ograničena sloboda kretanja. Međutim, Turska istorijski ima problem. Ona podvrgava političke zatvorenike, pogotovu one kurdske nacionalnosti, tretmanu koji se smatra ozbiljnim narušavanjem temeljnih ljudskih prava. Tokom prethodnih godina Amnesti internešnal i druge organizacije su dokumentovale sistemska kršenja ljudskih prava. To uključuje i neosnovan pritvor, mučenje, kao i sudske procese koji nisu bili u skladu sa principima poštenog i nepristrasnog suđenja“, kaže Saser.

Prema podacima nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava Dževdet Ajaz je uhapšen 2001. godine, kod mesta Elazig (na istoku turske regije Anatolija), tokom odsustva iz kasarne u kojoj je služio vojni rok. U ovoj organizaciji navode da Ajaz nikada nije bio u Partiji slobode Kurdistana (militantna grupa koja se bori za nezavisnu kurdsku državu u istočnim i jugoistočnim delovima Turske, gde je proglašena za terorističku organizaciju), kako su pisali mnogi mediji.

Posle hapšenja odveden je u odeljenje za antiterorizam u Dijarbakiru (jutoistok Turske), gde je dao izjavu, bez prisustva advokata, koja je kasnije protiv njega korišćena i vodila ga ka iziracanju zatvorske kazne.

Njegov brat navodi da je Dževdet Ajaz tokom pritvora bio izložen torturi:

„Bio sam prisutan kada je bio prvi put uhapšen. Potvrđujem da je on bio izložen strašnoj torturi, uključujući i njegove polne organe. Kada sam ga tada obišao, on nije bio u stanju da ustane, da hoda, bio je u zaista jako lošem stanju.“

Da je Dževdet Ajaz bio izložen mučenju nisu samo tvrdnje njegovog brata. Po odluci Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz 2006. godine, Turska je Ajazovim boravkom u pritvoru „povredila njegovo pravo na slobodu i bezbednost“.

Odlukom da ga isporuči Turskoj jedanaest godina kasnije, Srbija je Ajaza, naveli su i u Komitetu protiv torture UN, izručila samom „izvoru torture“.

Opisujući uslove u kojima se trenutno nalazi Dževdet njegov brat Ešref kaže da nije izložen torturi.

„Njegova cela porodica, on ima ženu, ima dvoje dece, ima mene starijeg brata, ima porodicu, ja živim u Jalovi (grad na obali Mramornog mora prim.aut), njegova porodica u jednom drugom gradu, mi smo u stalnom stresu. To je jedna vrsta torture za našu celu porodicu“, kaže sagovornik RSE.

Nela Kuborović potpisala odluku o ekstradiciji, uz objašnjenje da je zahtev iz UN stigao kasno
Nela Kuborović potpisala odluku o ekstradiciji, uz objašnjenje da je zahtev iz UN stigao kasno

Takođe, treba podsetiti da je Ajaz pre izricanja kazne pred turskim sudom, posle pritvora, u periodu odbrane sa slobode, sa regularnim dokumentima legalno izašao iz zemlje. Put ga je vodio do Srbije, gde je Viši sud u Šapcu 1. decembra prošle godine utvrdio da su ispunjene pretpostavke za njegovo izručenje, dok je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu, trinaest dana kasnije, odbijena njegova žalba.

Srpskoj ministarki pravde Neli Kuborović je ostalo samo da potpiše odluku o ekstradiciji, što je, uz objašnjenje da je zahtev iz Ujedinjenih nacija stigao kasno, i učinila.

Iz UN-ovog komiteta demantovali su tvrdnje o kašnjenju, predsednik tog tela Jens Modvig u intervjuu za RSE uoči Nove godine potez Beograda označio kao vrlo zabrinjavajući:

"Najvažniji član Konvencije je pod brojem 3. Tu stoji da nijedna potpisnica neće izbaciti, vratiti ili isporučiti osobu drugoj državi za koju se osnovano sumnja da će biti izložena torturi. To je osnovni član Konvencije i mi imamo razloga da verujemo da je gospodin Ajaz pod rizikom od ponovnog izlaganja torturi po povratku u Tursku”.

„Srbija je po međunarodnom pravu obavezna da ispoštuje zabranu proterivanja ili izručivanja osobe drugoj državi ukoliko postoje ozbiljni razlozi za sumnju da bi ta osoba bila podvrgnuta torturi ili drugim oblicima ozbiljnih kršenja prava nakon izručenja“, kaže Jelena Sesar, Amnesty international – London

„Taj princip je sastavni deo Evropske povelje o ljudskim pravima, Međunarodne povelje o građanskim i političkim pravima i Konvencije Ujedinjenih nacija protiv torture“, ističe naša sagovornica.

Ona podseća da je u sličnim okolnostima u Zapadnoj Evropi donet niz „privremenih mera“ koje su stopirale ekstradiciju, te da se u sličnoj poziciji trenutno nalazi Hrvatska po pitanju Kurda Nuretina Orala, čije izručenje takođe traži Turska. Ustavni sud Hrvatske doneo je odluku o privremenom odlaganju izručenja.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG