Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kupuje li država lojalnost Srpske pravoslavne crkve?


Vrh SPC na inauguraciji Aleksandra Vučića, predsednika Srbije (jun 2017)

„Zašto bi neko jednoj instituciji koja nema završni račun ulivao tolike pare u trenutku kada nemamo obdaništa, u trenutku kada smo ponovo u situaciji da nemamo ni lekove ni toalet papir u bolnicama“, pita novinarka Sandra Petrušić nakon što je Vlаdа Srbije odobrila pomoć Srpskoj prаvoslаvnoj crkvi (SPC) od 1,18 milijardi dinara ili oko 10 miliona evra za nastavak radova na uređenju Hrama Svetog Save u Beogradu.

Ovo je drugi put u poslednjih pet meseci da Vlada Srbije dodeljuje novac Sprskoj pravoslavnoj crkvi. Vlada Republike Srbije odobrila je 21. marta pomoć Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj na ime obezbeđivanja pomoći za nastavak radova na izgradnji i uređenju Spomen-hrama Svetog Save u Beogradu.

Na Hramu Svetog Save, najvećoj pravoslavnoj crkvi na Balkanu, u toku su radovi na unutrašnjoj dekoraciji
Na Hramu Svetog Save, najvećoj pravoslavnoj crkvi na Balkanu, u toku su radovi na unutrašnjoj dekoraciji

„Pravni osnov za dodelu navedene pomoći sadržan je u Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Navedena finansijska sredstva predstavljaju rashod budžeta, tako da se izdvajanja vrše na isti način kao i svi ostali rashodi budžeta, a u skladu sa navedenim Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o budžetu za 2019. godinu“, navedeno je u odgovoru Generalnog sekretarijata Vlade Srbije na upit RSE na osnovu čega je i iz kojih izvora dodeljena ova pomoć SPC.

Samo nekoliko meseci ranije, u novembru prošle godine, Vlada Srbije dodelila je milion evra Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve u Beogradu kao dotaciju za izmirenje prispelih zakonskih obaveza.

Prethodno je, kako je bilo navedeno u obrazloženju ove odluke koja je tada dostavljena RSE iz Generalnog sekretarijata Vlade, patrijaršijska Upravna kancelarija SPC od predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić zahtevala da joj se taj iznos odobri zbog teške finansijske situacije. Uplaćeni novac se, kako je navedeno u tom dopisu, vodio kao dotacija nevladinim organizacijama.

„Meni to izgleda kao kupovanje lojalnosti jer partijarh itekako ume da se oduži za investicije koje dobija“, ocenjuje novinarka NIN-a Sandra Petrušić navodeći njegove stavove o građanskim protestima u Republici Srpskoj i Srbiji.

Patrijarh Irinej je u januaru u intervjuu Politici, povodom protesta u Banjaluci „Pravda za Davida“, na kojima su građani zahtevali pronalaženje odgovornih za smrt mladića Davida Dragičevića, i građanskim protestima „1 od 5 miliona“ protiv aktuelne vlasti u Srbiji, rekao da je sa velikom brigom pratio demonstracije na ulicama Banjaluke, jer su oni koji "ne žele dobro Republici Srpskoj i srpskom narodu tada bili zadovoljni". Takođe, dodao je da ne vidi ni da će biti koristi za narod od podsticanja na takve proteste u Beogradu.

„Kada je u novembru dobio milion evra bio je malo suptilniji. Pare su stigle u novembru a on se zahvalio u januaru kada je izjavio da socijalni problemi i nezadovoljstvo koje postoji kod nekih slojeva društva ne treba da cepaju narodno biće. Ovoga puta je svota bila deset puta veća, pa je suptilnost bila daleko manja. Samo nekoliko dana posle toga (dodeljivanja donacije) on je izašao i ponovo osudio demonstrante i stao na stranu aktuelne vlasti“, kaže Petrušić.

Patrijarh Irinej je u nedelju u Nišu, na državnoj ceremoniji obeležavanja 20. godišnjice početka NATO intervencije na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, poručio da „ono što danas vidimo na ulicama nije dobro. To daje snagu našim neprijateljima". Dok je to govorio iza njega je stajao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nije tajna da državni vrh računa i na podršku Srpske pravoslavne crkve oko Kosova. To dokazuje i nedavna poseta državnog vrha Patrijaršiji kada je Vučić u pratnji premijerke Ane Brnabić i šefa diplomatije Ivice Dačića išao da obavesti partrijarha o toku dijaloga sa Prištinom. Iako se stavovi SPC i državnog vrha o Kosovu razilaze u poslednje vreme, javno nije došlo do nesuglasica između Irineja i Vučića. Nasuprot Vučićevoj ideji o razgraničenju Srba i Albanaca, koju predsednik Srbije zastupa od nedavno, SPC insistira na tome da ne sme da se dovede pod znak pitanja puni suverenitet i integritet Srbije na Kosovu.

Na upit RSE upućen informativnoj službi Hrama Svetog Save za koje će radove na uređenju hrama biti upotrebljena pomoć Vlade Srbije u iznosu od 1,18 milijardi dinara do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

U odgovoru iz Generalnog sekretarijata Vlade Srbije na naše pitanje koliko je sredstava Vlada do sada izdvojila za Hram Svetog Save stoji da je „na ime obezbeđivanja pomoći za nastavak radova na izgradnji i uređenju Spomen-hrama Svetog Save u Beogradu Vlada Republike Srbije odobrila pomoć Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj u ukupnoj visini od 2 milijarde i 383 miliona dinara“, što je preko 20 miliona evra.

Na Hramu Svetog Save, najvećoj pravoslavnoj crkvi na Balkanu, u toku su radovi na unutrašnjoj dekoraciji dok je gradnja eksterijera završena 2004. godine, nevedeno je na sajtu ovog hrama.

„Sedam metara ispod nivoa Hrama Svetog Save, mermernim stepenicama dolazi se do kripte u kojoj se dovršava izgradnja crkve vizantijskog stila, posvećene Svetom Velikomučeniku Knezu Lazaru i isto tako impozantne kripte u kojoj će se sahranjivati srpski patrijarsi“, stoji na sajtu hrama.

Takođe piše da „velelepna crkva već ima podno grejanje, a poseduje i savremeni sistem ventilacije gde se kroz estetski izvajane venčiće na zidu izbacuje topao vazduh, pa unutra nikada nije hladno“.

Patrijarh SPC Irinej i predsednik Rusije Vladimir Putin tokom Putinove posete Beogradu i Hramu Svetog Save, 17. januar 2019.
Patrijarh SPC Irinej i predsednik Rusije Vladimir Putin tokom Putinove posete Beogradu i Hramu Svetog Save, 17. januar 2019.

​Kada je u januaru bio u Beogradu, ruski predsednik Vladimir Putin je posetio Hram Svetog Save gde je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i srpskim partijarhom Irinejem simbolično utisnuo komadiće u jedan od mozaika u hramu.

„Nama su mozaik i završetak Hrama Svetog Save u ovom trenutku potrebni baš koliko i novogodišnji ukrasi, jarbol, panoramski točak“, kaže novinarka Sandra Petrušić.

Završetak radova na Hramu Svetog Save, čija je izgradnja započeta još 1935. godine, planira se ove godine, a građani Srbije su novac za gradnju ovog pravoslavnog hrama izdvajali od 2012. godine od obaveznih doplatnih poštanskih markica.

Izgradnji Hrama Svetog Save bile su posvećene i prethodne vlasti. Tako je na primer, u septembru 2001. godine formiran Konzorcijum za finansiranje izgradnje hrama na inicijativu tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića.

Ministarstvo kulture Vlade Srbije je 2003. godine proglasilo je Hram sa Svetosavskim platoom kulturnim dobrom od nacionalnog značaja.

Izgradnju ovog hrama pomaže i Rusija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, tokom nedavne Putinove posete Srbiji, da mu je ruski predsednik obećao da će Rusija donirati još pet miliona dolara za Hram Svetog Save na Vračaru.

Treba reći i da je Srpska pravoslavna crkva oslobođenja plaćanja poreza na svoju delatnost a takva mogućnost dozvoljena je Zakonom o crkvama i verskim zajednicma gde je predviđeno da crkve i verske zajednice mogu biti potpuno ili delimično oslobođene poreskih i drugih obaveza, u skladu sa zakonima kojima se uvodi odgovarajući javni prihod. Isti zakon predivđa da se sredstva za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje sveštenika odnosno verskih službenika mogu obezbediti u budžetu Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

Sa druge strane, crkve i verske zajednice završni račun o svom poslovanju podnose samo u okviru same crkve dok ih država ne obavezuje na to.

Patrijarh Irinej je početkom 2017. godine u jednom intervjuu izjavio da će crkva plaćati porez kada država vrati crkvi njenu celokupnu imovinu u procesu restitucije.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG