Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Crkvene note Putinove posete


Hram svetog Save (na fotografiji) biće centralna tačka Putinovog obilaska glavnog grada Srbije

Pravoslavne Crkve Rusije i Srbije deluju u skladu sa političkim odnosima ovih zemalja i ne čudi da je u planu dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina u Beograd i poseta Hramu svetog Save, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Slobodan Sadžakov, profesor Univerziteta u Novom Sadu.

Hram svetog Save na Vračaru biće jedna od centralnih tačaka Putinovog obilaska glavnog grada Srbije. Zvanične potvrde da će se sa tog mesta Putin sa domaćinom, predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, obratiti građanima nema.

„U Rusiji i Srbiji imamo malo modernizovanu verziju vizantijske simfonije, odnosno jednog sklada države i crkve, gde je crkva jedan od stubova koji podržavaju vlast, a vlast podržava Crkvu“, kaže za RSE etičar Slobodan Sadžakov, objašnjavajući crkvenu notu ove posete.

Da će Putin 17. januara obići Hram ukazuje ubrzana obnova okoline i platoa ovog objekta za koji je Rusija dala 10 miliona evra, a čija bi izgradnja, započeta krajem 19. veka, ove godine konačno trebalo da bude završena.

Za dolazak ruskog lidera priprema se i Banstol, mestašce od nekoliko stotina stanovnika u Sremu šezdesetak kilometara od Beograda, gde su meštani podigli crkvu u ruskom stilu i nazvali je Putinka, pa su zvanično uputili poziv da ih ovog puta Putin obiđe.

Branko Simonović, jedan od inicijatora za gradnju ove crkve, kaže za RSE da je ona i simbol istorijskih odnosa Rusije i Srbije.

„Pošto je Putin predsednik nove Rusije, ove sadašnje, onda i ova naša nova crkva, koja se zove Hram blage Marije, ima metaforičko ime Putinova crkva. Nema tu politike. Na kraju krajeva, i život je politika. Samo je pitanje ko tu šta hoće da vidi“, navodi Simonović.

Druga strana Putinova, bez puta
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:07 0:00

Vladimir Putin u Srbiji, na jugu zemlje u bivšim Adžincima nadomak Medveđe od pre godinu dana ima selo po njegovom prezimenu - Putinovo, voštanu figuru u muzeju u Jagodini, rakiju pod imenom Putinka, kao i nekoliko kafića koji se pozivaju na njegovo ime, lik i delo.

Sociolog Ratko Božović kaže da fascinacija Vladimirom Putinom u Srbiji nije novost.

„To je po malo deo naše konfuzije u kojoj živimo. Hteli bismo da budemo istovremeno na više mesta, a to nije moguće. To više liči na nešto što je fantastika nego realnost i govori o tome dokle smo stigli sa stanovišta političke emancipacije i realnosti.“

Kao verni politički saveznik Rusije, vojnoneutralna Srbija, čija strateška orjentacija je članstvo u Evropskoj uniji, važi za zemlju Zapadnog Balkana koja pokušava da drži poziciju između Zapada i Istoka. Interesi Kremlja, kako smatra etičar Slobodan Sadžakov, prepliću se i kroz crkveni uticaj.

“Crkva je veoma uticajna u obe zemlje pa su političari zainteresovani da sa njom imaju dobar odnos. Samim tim bivaju popularniji. U Srbiji je bilo nekih šumova na vezama povodom Kosova. Međutim, sada se to vraća u normalu i trvenja nema.”

Poštovaoci Rusije u Srbiji, kako su pokazala brojna lokalna istraživanja, Kremlj i Vladimira Putina prvenstveno vide kao zaštitnika srpskih interesa po pitanju Kosova, posebno jer je ruski predsednik više puta rekao da će podržati stav srpskog rukovodstva u vezi sa kosovskim problemom. Harmonija Srpske pravoslavne crkve (SPC) i države Srbije, navodi sociolog Ratko Božović, koja se očitava i u političkim pitanjima, očigledna je.

“Mislim da je to stara priča za nova vremena. Ta starovremenska priča ne pripada modernim vremenima, naročito tamo gde je državni rezon jedno a crkveni drugo, odnosno u društvima u kojima su Crkva i država odvojeni.”

Ruska pravoslavna crkva koja je na liniji sa ruskom državnom politikom smatra se bratskom Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Profesor Slobodan Sadžakov zaključuje da snažne veze između srpske i ruske crkve imaju ulogu i u jačanju ruskog uticaja u Srbiji, i podseća da su nedavno iskazale istovetan stav.

“Povodom davanja autokefalnosti Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi Ruska pravoslavna crkva i Srpska pravoslavna Crkva su na istoj strani. Postoji čitav niz stvari koje čine koherentna stanovišta ove dve crkve,” navodi Sadžakov.

Srpska pravoslavna crkva obznanila je da Srbija želi dobre odnose sa Evropom, Sjedinjenim Američkim Državama, sa Rusijom pre svega, ali da, kako je u januaru 2016. rekao patrijarh SPC Irinej, “ukoliko se ti interesi suprotstavljaju i dovode u pitanje, za nas nema dvoumljenja - da ili ne - Rusija je na prvom mestu".

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG