Dvostranački predlog zakona o Srbiji, koji je upućen Senatu Sjedinjenih Američkih Država, značajan je osim zbog toga što su iza njega stali republikanski i demokratski senator, i zato što "pokazuje da obe stranke prate dešavanja u Srbiji nezavisno od stava Bele kuće", komentariše Olivia Olson, saradnica Evropskog centra Atlantskog saveta.
Zakonski predlog podneli su Čak Grejsli (Chuch Grassely), republikanski senatori, i demokrate Ričard Blumental (Richard Blumental).
Zvanični Beograd do ovog trenutka nije komentarisao inicijativu predatu Senatu SAD.
Šta se predlaže zakonom o Srbiji?
U predlog zakona predviđa se, između ostalog, uvođenje finansijskih i viznih sankcija pojedincima koji opstruriraju međunarodne sporazume značajne za stabilnost regiona Zapadnog Balkana, usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom EU i NATO, distanciranje od uticaja Rusije, Kine i Irana.
Srbija se poziva na jačanje pravne države, istragu dela korupcije, kao i punu istragu o okolnostima novosadske tragedije, pada nadstrešnice na železničkoj stanici i pogibije šesnaestoro ljudi, kao i istraga o, kako se navodi, prekomernoj upotrebi sile nad demonstrantima u Srbiji.
Da bi zakon stupio na snagu potrebno je da bude usvojen u oba doma Kongresa, Senatu i Predstavničkom domu.
Pre dva meseca predlog zakona je skoro identičan ovom koji je podnet Senatu na usvajanje, krajem avgusta su Predstavničko domu Kongresa podneli kongresmeni, republikanac Džo Vislon (Joe Wilson) i demokrata Bil Kiting (Bill Keating).
Predlog zakona u Senatu SAD i izbori u Srbiji
S obzirom na intenzivna dešavanja u nedeljama pred izbore, Vučić, koji je 27. septembra, mesec dana pre dana glasanja, podneo ostavku na mesto predsednika Srbije, prevashodno je usmeren na pitanja unutrašnje prilike, dodaje Oslon.
"Njegovi odnosi sa SAD istorijski su bili najbliži sa izvršnom granom vlasti. Novi strateški dijalog SAD i Srbije i interesovanje administracije za EXPO 2027 u Srbiji smatraju se vrhuncem odnosa između njegove vlade i Trampove administracije", kaže on.
Zakonski predlog, inače, podrazumeva i obustavu strateškog dijaloga koji je posle više odlaganja i godinu i po dana nakon što je otvoren, strateški dijalog Srbije i SAD obnovljen je potpisivanjem Memoranduma o saradnji u oblastima energetike i infrastrukture jula ove godine.
Zašto je predlog Senatu 'presuda'?
Presudan je trenutak u kome je dvopartijski predlog zakona o Srbiji upućen u proceduru Senata SAD, ocenjuje Ilva Tare, saradnica Evropskog centra Atlantskog saveta za RSE.
"Sam zakon predstavlja retku dvostranačku poruku oba doma Kongresa, upućenu svega tri nedelje pre izbora 25. oktobra", navodi ova sagovornica.
"I sam Stejt department, u izveštaju o Zapadnom Balkanu, navodi da slabo upravljanje u Srbiji otvara prostor za ruski i kineski uticaj. Međutim, jezik ovog zakona bliži je nastojanjima Brisela da unapredi vladavinu prava i ojača institucije, naročito kada se govori o demokratskom uslovljavanju", podvlači Tare.
"Da li će ovaj zakon promeniti Vučićevo ponašanje? Verujem da se to neće dogoditi preko noći, niti bez unutrašnjeg i spoljnog pritiska. Takođe ćemo morati da vidimo ishod izbora i da li će rezultati biti prihvaćeni", kaže Tare.
Dodajući da bi usvajanjem zakonskog predloga Kongres zauzeo važan stav, Tare podvlači, da inicijativa dolazi u značajnom momentu s obzirom da se u Srbiji 25. oktobra održavaju vanredni parlamentarni izbori.
Na njima učestvuje Studentska lista, kao predstavnik studentskog pokreta, izraslog na talasima demonstracija protiv korupcije koje su trajale duže od godinu dana.
U predlogu zakona posebno se insistira na održavanju poštenih i fer izbora, garantovanju slobode govora i okupljanja.
"Ovi izbori bi takođe mogli da okončaju Vučićevu višegodišnju spoljnu politiku sedenja na više stolica, a ovaj proces ima potencijal da predstavlja trenutak istine", naglašava sagovornica ukazujući na decenijsku politiku Srbije koncentrisane oko strategije istovremene saradnje sa Rusijom, Kinom i SAD, te istovremenim zagovaranjem evrointegracijskih procesa.
Da li će Vučić promeniti pristup?
"Vučić neće promeniti ponašanje, bez obzira na sve. Nastaviće da sprovodi sopstvenu politiku, koja se u suštini svodi na to da ostane na vlasti što je duže moguće", uverena je Ivana Strander, iz Fondacije za odbranu demokratije.
"Ali ovo je izuzetno važno jer šalje veoma jasan signal opoziciji da Amerika prati Vučićeve poteze", navodi Strander u izjavi za RSE, dodajući da je "Vučić je prijatelj sa Kinom, Rusijom i Iranom, a sa prijateljima poput Vučića, Vašingtonu neprijatelji nisu potrebni."
Dodaje da se Vučić predstavlja kao stub stabilnosti što po njenom mišljenju nije.
"On je taj koji uvek voli da podiže tenzije, pa da ih spušta, a zatim da sebe predstavlja kao stub stabilnosti", zaključuje.
Strander nema dileme po pitanja pravca iz kog dolazi spoljna podrška aktuelnoj vlasti u Srbiji.
"Zapravo, Putin je taj koji je otvoreno rekao da se nada da će Vučić postati premijer. To, zapravo, znači da je Moskva spremna da destabilizuje Srbiju i Vučiću obezbedi paket mera za očuvanje režima", navodi ona.
Vladimir Putin, predsednik Rusije, izjavio je na jednom forumu u Moskvi pre dva dana da se nada da će Vučić biti budući srpski premijer. Ta izjava do sada je jedini signal u kom pravcu Kremlj gleda uoči predstojećih izbora.