Republikanski i demokratski članovi Predstavničkog doma američkog Kongresa podneli su predlog zakona kojim se od SAD traže mere u vezi sa Srbijom zbog "ozbiljnog nazadovanja" u demokratiji i vladavini prava u zemlji, kao i saradnje s Rusijom, Kinom i Iranom.
SAD bi trebalo da uvedu finansijske i vizne sankcije štetnim akterima koji doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkana, kao i osobama koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo koje oblasti ili države u regionu, navodi se u predlogu zakona – u koji je RSE imao uvid – koji su podneli republikanac Džo Vilson (Joe Wilson) i demokrata Bil Kiting (Bill Keating).
Prema predlogu, zakon će se zvati "Zakon o podršci vladavini prava, izgradnji institucionalne pravde i odgovornosti", odnosno "SRBIJA Act" (Supporting the Rule of law, Building Institutional Justice, and Accountability Act).
U predlogu zakona sankcije se traže i za ljude koji na Zapadnom Balkanu učestvuju u podrivanju demokratskih procesa i institucija, korupciji, ozbiljnim kršenjima ljudskih prava ili radnjama koje opstruiraju regionalne sporazume i okvire za bezbednost, mir, saradnju ili međusobno priznavanje.
Republikanc Vilson je povodom predlaganja zakona naveo da se "pod predsednikom (Aleksandrom) Vučićem, Srbija namerno sve više udaljavala od vladavine prava i približavala neprijateljima slobode poput ratnog zločinca (ruskog predsednika Vladimira) Putina, Komunističke partije Kine i terorističkog režima u Teheranu".
"Uprkos široko rasprostranjenim protestima protiv korupcije, Vučićeva vlada preti da destabilizuje region i šire. Narod Srbije zaslužuje bolje", naveo je Vilson.
Uslovljavanje Strateškog dijaloga SAD i Srbije
Državni sekretar SAD, prema predlogu koji su podneli Vilson i Kiting, treba da obustavi učešće u Strateškom dijalogu između SAD i Srbije, osim ako tokom susreta u okviru tog procesa ne pokrene pitanja odnosa Srbije s Rusijom, Kinom i Iranom; obezbeđivanja slobodnih i poštenih izbora; borbe protiv korupcije, javne nabavke i reforme vladavine prava i jačanje demokratskog upravljanja, slobode štampe i slobode okupljanja.
Najkasnije 10 dana pre nekog susreta u okviru Strateškog dijaloga između SAD i Srbije, državni sekretar je dužan da Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma i Odboru za spoljne poslove Senata u pismenoj formi podnese potvrdu da će ta pitanja biti pokrenuta, kao i detaljan pregled načina na koji državni sekretar ili odgovarajući predstavnik Stejt departmenta planira da pokrene ta pitanja tokom tog susreta u okviru Dijaloga.
U slučaju da državni sekretar ne dostavi potvrdu o tim zahtevima, prema predlogu zakona, nijedan zvaničnik Stejt departmenta nema ovlašćenje da učestvuje u Strateškom dijalogu između SAD i Srbije niti da u tu svrhu troši odobrena budžetska sredstva.
Šta kaže predlog o stanju u Srbiji?
Prema predlogu zakona, Srbija beleži ozbiljno nazadovanje u oblasti demokratije, što je odraženo u Izveštaju o ljudskim pravima za 2024. i Izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji za 2025, u kojima se navode značajni problemi sa vladavinom prava, nezavisnošću pravosuđa, slobodom medija i korupcijom;
"Vlada Srbije, pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića i vladajuće koalicije, odgovorila je na kontinuirane proteste predvođene studentima i građanima merama koje su međunarodni posmatrači, Evropski parlament i eksperti Ujedinjenih nacija okarakterisali kao mere koje uključuju prekomernu upotrebu sile, hapšenja demonstranata i pritisak na nezavisne medije", navodi se u tekstu predloga.
Istovremeno, dodaje se, Vlada Srbije vodi spoljnu politiku produbljivanja političkih, ekonomskih i bezbednosnih veza s Rusijom i Kinom, iako formalno ima status kandidata za članstvo u EU.
U predlogu se ukazuje da pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, u kojem je poginulo 16 ljudi, a koji mnogi građani Srbije pripisuju nemaru povezanom s korupcijom u ugovaranju državne infrastrukture, zahteva potpunu, transparentnu i nezavisnu istragu.
Navodeći da SAD imaju trajni interes za stabilnu, demokratsku i suverenu Srbiju posvećenu regionalnom miru i bezbednosti, kao i čvrsto usidrenu u evroatlantskim institucijama i slobodna od štetnog spoljnog uticaja, predlog zakona traži da državni sekretar izvrši pritisak na Vladu Srbije kako bi omogućila nezavisne i kredibilne istrage o katastrofi u Novom Sadu i o optužbama za prekomernu upotrebu sile protiv mirnih demonstranata, kao i da pozove na odgovornost sve zvaničnike za koje se utvrdi da su odgovorni.
Pored isticanja veza Beograda s Kinom i Rusijom, u tekstu se navodi da su Srbija i Iran produbili tehnološke i političke veze uprkos sankcijama SAD i međunarodne zajednice prema Iranu, kao i da je Vlada Srbije poslala ministra u Teheran kao ličnog Vučićevog izaslanika Vučića na sahranu bivšeg iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija, pridruživši se delegacijama iz Rusije i Kine u vreme kada većina evropskih vlada nije imala svoje predstavnike.
I EXPO u predlogu zakona
Predlog zakona traži da najkasnije 180 dana od njegovog stupanja na snagu u slučaju da bude izglasan, državni sekretar, u koordinaciji s direktorom Nacionalne obaveštajne službe i ministrom odbrane, treba da podnese kongresnim odborima izveštaj o obimu ruskog političkog, ekonomskog, energetskog i bezbednosnog uticaja u Srbiji.
U izveštaju treba da obuhvati i obim investicionih, infrastrukturnih, kao i političkih i bezbednosnih veza Srbije i Kine, uključujući sve implikacije po interese NATO-a i Evropske unije na Zapadnom Balkanu, kao i meru u kojoj bliske ekonomske, političke i druge veze Srbije s Rusijom i Kinom ugrožavaju interese SAD.
Pored toga državni sekretar u koordinaciji sa šefovima drugih federalnih agencija treba da najkasnije 90 dana od stupanja na snagu zakona da odborima u Predstavničkom domu i Senatu navede specifične ciljeve za bilateralno angažovanje koji odražavaju političko okruženje u Srbiji, uključujući procenu kako će Strateški dijalog SAD i Srbije doprineti ostvarivanju tih ciljeva.
To treba da uključi procenu u kojoj meri spoljna i bezbednosna politika Vlade Srbije ostaje usklađena s politikom NATO-a i EU ili je od nje odstupila, uključujući i kroz veze s Rusijom i Kinom.
Od državnog sekretara se u tom kontekstu traži i procena resurse i sredstva stranim partnerima koja su na raspolaganju za podršku nezavisnim medijima, civilnom društvu i reformi pravosuđa u Srbiji, procenu da li je Vlada Srbije preduzela kredibilne korake u istrazi tragedije u Novom Sadu i optužbi za prekomernu upotrebu sile protiv demonstranata, kao i bilateralne konsultacije o pitanjima korupcije, javnih nabavki i vladavine prava, uključujući i u kontekstu izložbe EXPO 2027.
Državni sekretar takođe treba u izveštaju da izloži dalji put za SAD u pružanju podrške nastavku napretka u dijalogu između Srbije i Kosova pod okriljem Evropske unije.
Šta Srbija može da dobije?
Prema predlogu zakona, ako Vlada Srbije preduzme korake na jačanju evroatlantskog puta, uključujući kredibilnu i nezavisnu istragu o padu nadstrešnice u Novom Sadu i pozivanje na odgovornost za prekomernu upotrebu sile protiv mirnih demonstranata, predsednik SAD treba da preduzme korake u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, uključujući akcije za jačanje demokratskih institucija Srbije i njene otpornosti na štetne strane uticaje.
Predsednik takođe treba da održi i, po potrebi, proširi bezbednosnu i odbrambenu saradnju sa Srbijom u skladu s usklađenošću Srbije s bezbednosnim prioritetima NATO-a i EU.
Dalje, državni sekretar treba da nastoji da dodatno unapredi neposredne kontakte među građanima i akademsku razmenu između SAD i Srbije.