Vizne i finansijske sankcije za zvaničnike u Srbiji, traže se u dvostranačkom predlogu zakona koji su Čak Grejsli (Chuch Grassely), republikanski senator, i njegov kolega iz redova demokrata Ričard Blumental (Richard Blumental), podneli Senatu SAD.
Primena mera koje se protiv Srbije predlažu, precizira se, mogu biti zaustavljene, tojest odnosi sa Srbijom se mogu dalje unapređivati, ukoliko se u određenim rokovima ostvari napredak.
Napredak podrazumeva usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije i NATO-a.
To se pre svega odnosi na usklađivanje politike prema Rusiji, Kini i Iranu. Podvlači se da su politička i ekonomska bliskost koju Srbija ostvaruje sa Rusijom i Kinom rizik pa interese SAD.
Od Beograda se, kako stoji u tekstu koji je jedan od predlagača objavio u petak, traži jačanje vladavine prava, puna istraga o tragediji u Novom Sadu, kao i o prekomernoj upotrebi sile protiv mirnih demonstranata na protestima koji su usledili posle tragedije.
Takođe, sugeriše se i zaustavljanje nedavno obnovljenog strateškog dijaloga Srbije i SAD.
Da bi neki zakon bio usvojen u Kongresu potrebno je da prethodno prođe i Senat i Predstavnički dom.
Predlog zakona je skoro identičan predlogu koji su krajem avgusta Predstavničkom domu Kongresa podneli kongresmeni, republikanac Džo Vislon (Joe Wilson) i demokrata Bil Kiting (Bill Keating).
Kome se predviđaju sankcije?
Vizne i finansijske sankcije se predviđaju za pojedince koji doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkan, odnosno "podržavaju štetne aktivnosti Rusije širom sveta".
"Vlada Srbije vodi spoljnu politiku usmerenu na produbljivanje političkih, ekonomskih i bezbednosnih veza sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, iako Srbija i dalje ima formalni status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji", stoji u objašnjenju predloga.
Konstatuje se i saradnja koju je Srbija ostvarila sa Iranom:
"Srbija i Iran produbili su tehnološke i političke veze uprkos opsežnim sankcijama koje su SAD i međunarodna zajednica uvele Iranu, potpisavši u februaru 2025. godine memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija i veštačke inteligencije, kao i održavši bilateralne političke konsultacije u aprilu 2025. godine."
Mere bi se odnosile, precizira se, na one aktere koji svojim činjenjem opstruiraju međunarodne sporazume koji garantuju stabilnost Zapadnog Balkana, kao što su Dejtonski mirovni sporazum o BiH iz 1995. godine i Ohridski sporazum Kosova i Srbije iz 2023. godine.
Takođe, sankcije bi se mogle primeniti i na one koji opsturiraju rad Rezidualnog mehanizma, naslednika Haškog tribunala za procesuiranje ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji.
Sankcije su predviđene i za pojedince u Srbiji koji učestvuju u korupciji, teškim kršenjima ljudskih prava ili podrivaju demokratske institucije.
Naglašavaju se okolnosti tragedije prilikom rušenja nadstrešice na nešto ranije rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu.
"Urušavanje renovirane nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi i koje mnogi građani Srbije pripisuju nemaru povezanom sa korupcijom prilikom ugovaranja državnih infrastrukturnih projekata, zahteva potpuno, transparentno i nezavisno utvrđivanje činjenica", navedeno je u zakonskom predlogu.
Strateški dijalog pod znakom pitanja
Po zakonskom predlogu državni sekretar bi trebalo da obustavi Strateški dijalog SAD – Srbija, ukoliko Srbija nastavi sa istim trendom odnosa sa Rusijom, Kinom i Iranom, ne obezbedi slobodne i poštene izbore, borbu protiv korupcije i vladavinu prava, kao i ne garantuje slobodu štampe i okupljanja.
Posle više odlaganja i godinu i po dana nakon što je otvoren, strateški dijalog Srbije i SAD obnovljen je potpisivanjem Memoranduma o saradnji u oblastima energetike i infrastrukture jula ove godine.
Ko bi kontrolisao primenu zakona?
Predviđa se da će najkasnije u roku od 180 dana od dana stupanja zakona na snagu američki državni sekretar, u koordinaciji sa direktorom Nacionalne obaveštajne službe i sekretarom za odbranu, podneti nadležnim odborima Kongresa izveštaj o koracima koje je Beograd preduzeo.
U njemu će biti razmotreni "obim ruskog političkog, ekonomskog, energetskog i bezbednosnog uticaja u Srbiji; obim investicija, infrastrukturnih projekata, kao i političkih veza i veza u sektoru bezbednosti između Srbije i Kine, uključujući sve moguće posledice po interese NATO-a i Evropske unije na Zapadnom Balkanu".
Takođe, očekuje se i procena u kojoj meri bliske ekonomske, političke i druge veze Srbije sa Rusijom i Kinom predstavljaju rizik po interese SAD.
Šta su izjavili predlagači?
Kako je na svom zvaničnom sajtu objavio predlagač, republikanski senator Čak Grejsli, predlog sadrži jasne i proverljive zahteve.
"Srbija igra ključnu ulogu u očuvanju mira i bezbednosti na Zapadnom Balkanu. Od presudnog je značaja sprečiti Rusiju, Kinu ili Iran da utiču na Srbiju i destabilizuju region. Naš dvostranački predlog zakona pomogao bi u jačanju demokratskih institucija Srbije, a sadrži i ključne mere odgovornosti, poput sankcija, kako bi se podstakao povratak zemlje snažnoj demokratiji", izjavio je Grejsli.
Njegov kolega i predlagač iz redova demokrata Ričard Blumental podvlači da odnosi SAD i Srbije moraju da budu zasnovani posvećnosti borbi protiv autokratije.
"Od dolaska na vlast, aktuelna vlast u Srbiji produbila je veze sa Vladimirom Putinom i Xi Jinpingom. Ovaj zakon će administraciji dati nove instrumente za uvođenje sankcija pojedincima koji omogućavaju nazadovanje demokratije i pokazati da Sjedinjene Države ostaju zaštitnik demokratije. Ponosan sam što učestvujem u predvođenju ove inicijative u Senatu", saopštio je Blumental.
Šta je prethodilo?
Krajem avgusta, predlog zakona u Zastupničkom domu Kongresa podnijeli su kongresmeni, republikanac Džo Vilson i demokrata Bil Kiting.
"Zahvalan sam senatorima Grejsliju i Blumentalu što su podneli predlog zakona 'Srbija' u Senatu. Vučićev režim se grčevito bori da ostane na vlasti. Izbori u Srbiji moraju biti slobodni i pošteni", napisao je Vilson na mreži X.