Dostupni linkovi

Srbija sa dva paralelna stručna tela za suzbijanje pandemije


Članovi i konsultanti Kriznog štaba svakodnevno su prisutni u javnosti, u okviru redovnih konferencija za medije

U Srbiji trenutno postoje dva stručna tela koja se bave epidemijom COVID-19 na teritoriji Srbije.

Jedno je sada već vrlo dobro javnosti poznat Krizni štab, koji je osnovala Vlada Srbije, kao privremeno telo, a drugo je Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti formirana pri Ministarstvu zdravlja po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Javnost, međutim, ne zna mnogo o radu te Komisije, uprkos tome što bi upravo ona trebalo da bude glavno telo prilikom donošenja odluka.

Da u Srbiji postoje i Štab i Komisija potvrdila je zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević na konferenciji za medije 30. jula ispred Kriznog štaba Vlade Srbije.

"Što se tiče Republičke stručne komisije, da, naravno da ona postoji. To su uglavnom sva ova ista imena koja i sada viđate. Predsednik Republičke stručne komisije za zarazne bolesti je dr Goran Stevanović (infektolog, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti)", navela je Kisić Tepavčević u odgovoru na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE).

I dok su članovi i konsultanti Kriznog štaba, osnovanog zaključkom Vlade Srbije 13. marta 2020. svakodnevno prisutni u javnosti, u okviru redovnih konferencija za medije, javnost do danas nije upoznata sa aktivnostima Republičke stručne komisije koja po zakonu ima mandat da"razmatra aktuelnu epidemiološku situaciju zaraznih bolesti u Srbiji na osnovu izveštaja Zavoda za javno zdravlje i daje zaključke i preporuke za unapređenje zaštite stanovništva od zaraznih bolesti".

Prema rečima Kisić Tepavčević, predsednik te komisije je Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti.

Na pitanje šta radi Republička stručna komisija, Kisić Tepavčević odgovara:

"To je komisija koja regularno radi i koja je uvek radila sve iz oblasti prevencije i suzbijanja zaraznih bolesti".

Darija Kisić Tepavčević
Darija Kisić Tepavčević

Krizni štab kao ad hoc radno telo

Upravo taj isti posao, koji podrazumeva praćenje epidemiološke situacije i predlaganje mera sa ciljem suzbijanja zaraze u Srbiji radi i Krizni štab Vlade Srbije za suzbijanje COVID-19, kako su članovi Kriznog štaba više puta na redovnim konferencijama sami ponavljali.

Pravni osnov po kom je formirano ovo telo javnosti je, međutim, predočen tek posle više od četiri meseca od njegovog osnivanja.

Nakon kritika dela stručne javnosti, Vlada Srbije je u saopštenju od 27. jula na zvaničnom sajtu, objavila da je Krizni štab formiran kao "povremeno radno telo" na osnovu Zakona o Vladi, kojim je u članu 33 utvrđeno da "Vlada može da obrazuje povremena radna tela radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja".

"Nije problem u pravnom osnovu, kada jedno telo nije osnovano zakonom neposrednom, onda onaj ko ga imenuje mora da mu odredi mandat, mora da odredi šta su njegovi zadaci. Taj zaključak Vlade mi ne možemo uopšte nigde da nađemo", navodi u razgovoru za RSE Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka u penziji Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Ostaje nejasno, smatra Rakić Vodinelić zbog čega se Vlada Srbije odlučila na formiranje Kriznog štaba za suzbijanje COVID-19 kad postoji stručna komisija koja je nadležna za pitanja epidemije u Srbiji.

"Ja mislim da nema potrebe za dupliranjem raznih tela. Trebalo je primeniti Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, jer postojanje te komisije koja se bavi zaraznim bolestima je predviđeno zakonom, delokrug posla te komisije određen je zakonom, tako da tu nema mnogo prostora za nagađanje da li je učinjeno nešto što je trebalo ili nije", smatra Vodinelić.

Kada je reč o odgovornosti Kriznog štaba, koji je osnovala Vlada, Rakić Vodinelić smatra da se on ne razlikuje od odgovornosti koju nosi Republička stručna komisija osnovana zakonom.

"Mislim da nema nikakve razlike u pogledu odgovornosti između tela koje je osnovano zakonom i tela koje je osnovano odlukom ili zaključkom Vlade zato što se radi o stručnim telima i čitava odgovornost se kreće u okviru pravila te profesije – da li su predložili sve ono što je trebalo predložiti, da li su pokušali da spreče labavljenje nekakvih mera koje su sami bili predložili koje je Vlada bila prihvatila", navodi Rakić Vodinelić.

Kriznim štabom, kako se navodi u saopštenju Vlade rukovode premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, sekretar za zdravstvo Autonomne pokrajine Vojvodine Zoran Gojković i vršilac dužnosti direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić.

Vlada je objavila spisak članova Kriznog štaba, ali na tom spisku nije bilo pojedinih lekara koji su mesecima unazad istupali u javnost kao članovi kriznog štaba, poput zamenice direktora Instituta "Batut" Darije Kisić Tepavčević ili imunologa Srđe Jankovića.

Vlada Srbije je 29. jula 2020. u odgovoru na pitanja portal nova.rs zašto na spisku članova Kriznog štaba nema lekara koji su mesecima istupali u javnost kao članovi Kriznog štaba, poput Darije Kisić Tepavčević i imunologa Srđe Jankovića, navela da su oni angažovani kao stručna lica koja pomažu Kriznom štabu.

"Svi dajemo svoj doprinos koliko maksimalno možemo sa istim ciljem, tako da bez obzira kakav je formalno pravni status, naša reč se podjednako čuje", izjavila je Kisić Tepavčević na konferenciji za medije 30. jula.

Problem u pristupu informacijama od javnog značaja

Međutim, sam dokument - zaključak Vlade kojim se osniva Krizni štab - do danas nije objavljen. Na to upozorava pravnik Rodoljub Šabić koji je od 2011. do 2018. godine bio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

"Jesmo videli spisak, ali ne sećam se da smo ga videli u Službenom listu. Mi sad saznajemo ne samo to da je uloga Kriznog štaba prilično fluidna, neprecizna, nejasna, nego da čak neke ličnosti koje su snažno eksponirane za koje smo svi živeli u uverenju da su istaknuti članovi Kriznog štaba uopšte nisu članovi Kriznog štaba, nego su nekakvi konsultanti što je opet prilično nejasno u statusu", navodi Šabić za RSE.

Ono što takođe može predstavljati problem kod Kriznog štaba, kao radnog tela Vlade, jeste i pristup informacijama od javnog značaja, navodi Šabić.

"Sada je reč o radnom telu Vlade, odnosno o Vladi, a to isključuje mogućnost žalbe Povereniku (ukoliko Vlada ne odgovori na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja) i upućuje vas na tužbu sudu, što je daleko teži i sporiji put da dođete do informacija od javnog značaja", navodi Šabić.

Po članu 22 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je usvojen 2004. protiv rešenja Vlade Srbije ne može se izjaviti žalba Povereniku, ukoliko ovaj organ vlasti odbije da dostavi tražene informacije. Moguće je samo pokrenuti uspravni spor pred sudom.

To znači da Vlada može da ignoriše zahteve upućene po tom osnovu, čemu se najčešće i pribegava, zbog čega su novinari neretko bili prinuđeni da pokreću sudske procese protiv Vlade.

Šabić ističe da se po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja informacije koje se tiču javnog zdravlja ne bi smele uskraćivati, a državni organi za njihovo dostavljanje imaju kraći rok, u odnosu na druge.

"Mi govorimo o informacijama koje su od značaja za ugrožavanje i zaštitu zdravlja stanovništva. To su informacije za čije dobijanje je predviđen kraći rok od opšteg, nije rok od 15 dana koliko je za opšte informacije, već 48 sati", navodi Šabić.

Upravo nedostatak zvaničnih dokumenata o radu Kriznog štaba kao jedan od problema prepoznaje programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić.

Kako kaže u razgovoru za RSE, Transparentnost Srbija je još u aprilu uputila zahtev Vladi Srbije za pristup informaciji od javnog značaja tražeći kopiju dokumenta o formiranju Kriznog štaba, ali Vlada po tom zahtevu nije postupila.

RSE je takođe 24. jula uputila zahtev Vladi Srbije, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao. Umesto toga, Vlada je dala saopštenje o pravnom osnovu za formiranje Kriznog štaba 27. jula kada je objavila i spisak članova tog tela.

"Transparentnost je sa jedne strane prisutna i ogleda se u tome što se neki članovi Kriznog štaba pojavljuju gotovo svakodnevno na konferencijama za štampu i u raznim medijima. Međutim, potpuno je nemoguće proveriti bilo šta od toga što se odnosi na podatke o njihovom radu, argumentima koje su uzimali u obzir, preporukama koje su davali. Dakle, sve je po sistemu da se veruje na reč", navodi Nenadić.

Nepoverenje dela lekara i javnosti u Krizni štab

Više od 2.800 lekara okupljenih u neformalnoj inicijativi "Ujedinjeni protiv kovida" od 21. jula potpisalo je peticiju kojim traže smenu Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19.

Takođe, jedan od zahteva je i da se"organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od COVID-19 u opštoj populaciji i među zdravstvenim radnicima".

Prve sumnje dela građana u zvaničan broj preminulih i zaraženih koronom u Srbiji, pobudio je tekst Balkanske istraživačke mreže (BIRN).

Prema istraživanju BIRN-a, podaci iz baze Instituta za javno zdravlje "Batut" u koju su novinari imali uvid, pokazuju da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period.

Na zvanične podatke Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", objavljene na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs su se tokom prethodnih meseci na konferencijama za medije pozivali članovi Kriznog štaba i na osnovu njih predlagali epidemiološke mere.

Međutim, nakon pisanja BIRN-a, u izjavi od 14. jula član Kriznog štaba Predrag Kon izjavio je da je činjenica da je bilo grešaka u bazi statističkih podataka o epidemiji korona virusa u Srbiji i najavio njihovu reviziju.

"Ovo bi mogla da bude i gora stvar od netransparentnosti, zato što su objavljeni neki podaci, ali postoji sumnja da oni nisu tačni ili da nisu potpuni", navodi Nenadić.

Transparentnost Srbija je među 90 nevladinih organizacija koje su tražile pristup podacima iz baze o broju zaraženih i umrlih od COVID-19 uz zaštitu osetljivih podataka o ličnosti. Međutim, prema rečima Nenadića, od nadležnog Instituta za javno zdravlje"Dr Milan Jovanović Batut", ispred kog je članica Kriznog štaba v.d. direktora Verica Jovanović, dobili su odgovor koji upućuje na već objavljene podatke, upravo one za koje su iznete argumentovane sumnje da su nepotpuni.

"To je neka vrsta ping-ponga, gde se samo pothranjuju sumnje da se nešto krije, a na kraju krajeva čak ni na tom sajtu Vlade na koji se građani upućuju nema negde još od 10. juna podatka o zaraženima i preminulima po pojedinim lokalnim samoupravama, a bilo ih je ranije, tako da to je još jedna stvar koja pothranjuje sumnju da se tu nešto krije", navodi Nenadić smatrajući da upravo ovakvi potezi bude nepoverenje u Krizni štab i Vladu Srbije:

"Da bi se sprečavala epidemija, neophodno je da građani i vlasti sarađuju. Sve drugo je mnogo teže obezbediti, a dobrovoljna saradnja između vlasti i građana se može zasnovati samo na jednom poverenju koje bi između njih vladalo".

Građani bi, prema njegovim rečima, trebalo da znaju da Krizni štab, sve i da se u potpunosti promeni, nije telo koje donosi odluke.

"Telo koje donosi je Vlada i prvenstvena odgovornost svakako i u ovom slučaju leži na Vladi", zaključuje Nenadić.

Prvi slučaj obolelog od korona virusa u Srbiji je registrovan 6. marta.

Sedam dana kasnije, 13. marta Vlada je formirala Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Vanredno stanje u Srbiji je proglašeno 15. marta a tek četiri dana kasnije ministar zdravlja Zlatibor Lončar doneo je naredbu o proglašenju epidemije u Srbiji izazvanu korona virusom.

Republička stručna komisija za zaštitu od zaraznih bolesti do objavljivanja ovog teksta se nije oglašavala u javnosti po pitanju epidemije COVID-19 u Srbiji.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG