Dostupni linkovi

Ruske i kineske kompanije zajedno u biznisu u Srbiji


Upravo zbog saradnje sa te dve države Srbija je na meti kritika sa zapada. (TE-TO se gradi uz NIS-ovu Rafineriju nafte u Pančevu (na fotografiji) i proizvodiće električnu i toplotnu energiju od prirodnog gasa.)

Termoelektrana-toplana (TE-TO) u Pančevu pored Beograda, do početka oktobra trebalo bi da bude spremna za probni rad nakon što je projekat u Srbiji spojio dve zemlje – Rusiju i Kinu.

Investitor, ruski Gasprom (Gazprom) energoholding angažovao je kinesku Šangaj elektrik grupu (Shanghai Electric Group) za ovaj infrastrukturni projekat u Srbiji.

TE-TO će proizvoditi električnu i toplotnu energiju od prirodnog gasa.

Ujedno, to će biti redak primer da su se kompanije iz Rusije i Kine udružile na zajedničkom projektu u Srbiji.

Upravo zbog saradnje sa te dve države Srbija je na meti kritika sa zapada zbog toga što kao zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju(EU) još uvek nije uskladila svoju spoljnu politiku sa evropskom.

Direktor istraživanja nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond) Igor Novaković rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ekonomskoj saradnji Kine i Rusije u regionu, koja se već nekoliko godinama sporadično pojavljuje, ne pridaje neki politički značaj već u tome vidi komercijalni interes.

Prema njegovoj oceni kineski i ruski interes u Srbiji se nužno ne poklapaju, odnosno imaju par dodirnih tačaka.

„Mislim da Rusija apsolutno nije zainteresovana da Srbija ikad uđe u Evropsku uniju, u interesu joj je da taj put što duže traje. Što se tiče Kine, čini mi se da je njima u interesu da se ceo region što pre integriše u EU jer verovatno pretpostavljaju da će onda u institucijama EU imati više prijatelja“, smatra Novaković.

Ali, dodao je, izazov je saradnja u političkoj sferi. On ne isključuje mogućnost udruživanja Kine i Rusije po ovom pitanju u budućnosti.

Kako je objasnio, kao što trenutno Kini odgovara da se Srbija pridruži EU i omogući bolje veze Pekinga u Briselu, i Rusija je ranije podržavala članstvo Srbije u EU, dok nije shvatila da se njena komunikacija sa državama koje su se priključile EU promenila.

„Možda se to dogodi i sa Kinom“, naveo je Novaković.

Slučaj TE-TO Pančevo

Kineski industrijsko-energetski holding Šangaj elektrik dobio je posao izgradnje termoelektrane-toplane (TE-TO) u Pančevu na tenderu održanom u julu 2017. godine. Na tom tenderu učestvovale su kompanije iz Grčke, Austrije, Švajcarske i Kine, navedeno je na sajtu kompanije NIS.

Investitor Gasprom energoholding, ćerka firma Gasproma koji je u rangu Gasprom njefta, u Srbiji poznatog kao većinski vlasnik NIS-a, obezbeđuje veći deo investicije od 180 miliona evra.

Ugovor sa kineskom kompanijom je u oktobru 2017. potpisala kompanija TE-TO Pančevo. Ovu kompaniju koja će graditi termoelektranu-toplanu formirali su NIS i Centrenergoholding koji pripada Grupi Gasprom energoholding.

NIS (Naftna industrija Srbije), u većinskom vlasništvu je ruskog Gasprom njefta (56,15%) i sa udelom države Srbije od 29,87 odsto.

TE-TO se gradi uz NIS-ovu Rafineriju nafte u Pančevu i proizvodiće električnu i toplotnu energiju od prirodnog gasa.

Kako je navedeno, ta energija će biti namenjena za obezbeđenje povećanih potreba Rafinerije nafte Pančevo, a preostali deo električne energije biće usmeren u energetski sistem Srbije.

Najavljeno je da će TE-TO Pančevo biti spremna za početak probnog rada do 1. oktobra.

Gasprom: Projekat potvrđuje efikasnost rusko-kineske saradnje

Denis Fjodorov, generalni direktor Gasprom energoholdinga rekao je u oktobru 2017. godine, da su kompanije ove Grupe za poslednjih deset godina realizovale projekte izgradnje i modernizacije energetskih postrojenja i sa partnerima iz Kine.

„Siguran sam da će uspešna realizacija ovog projekta potvrditi visoku konkurentnu sposobnost i efikasnost rusko-kineske saradnje kod izvođenja projekata i na evropskim energetskim tržištima“, poručio je Fjodorov.

U Gasprom energoholdingu Srbija rečeno je za RSE da trenutno nisu u dijalogu sa kineskim kompanijama u vezi sa daljom saradnjom na projektima u regionu.

U tom odgovoru takođe stoji da su Srbija i čitav Balkan jedan od perspektivnih pravaca razvoja međunarodnog poslovanja kompanije Gasprom energoholdinga.

„Razmatramo projekte izgradnje termoelektrana u Srbiji koje bi snabdevale stanovništvo i industrijski sektor toplotnom energijom, kao i projekte u okviru saradnje sa zagarantovanim potrošačem procesne pare“, naveo je Gasprom energoholding Srbija.

Dodaje se da imajući u vidu ciljeve Srbije u pogledu smanjenja karbonskog otiska (količine emitovanih gasova staklene bašte) Gasprom energoholding razmatra mogućnost učešća u realizaciji projekata alternativne energetike.

„Pažljivo ćemo pratiti aukcije (tendere) koje najavljuje Ministarstvo rudarstva i energetike za projekte vetroelektrana“, navela je kompanija.

Pitanja o saradnji sa ruskim kompanijama u Srbiji RSE je uputio i na adresu Šangaj elektrik grupe, ali odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao.

Pre svega komercijalni interes

Ekonomista Milan Kovačević kaže za RSE da je uobičajeno da kompanije iz više zemalja nađu zajednički jezik i da zajednički realizuju jedan projekat.

„Ovde se dogodilo da je riječ o kineskoj i ruskoj kompaniji što može da zvuči da ima i politički aspekt toga. Naime, i jedna i druga zemlja se trude da otklone smetnje koje Evropska unija pravi njihovom prisustvu na našem prostoru“, rekao je Kovačević.

Milan Kovačević
Milan Kovačević

On je naveo da obično sarađuju kompanije koje mogu bolje da obave jedan deo posla sa onim kompanijama koje mogu da obave drugi deo posla.

„Pretpostavljam da je i ovde takav slučaj“, rekao je.

Kovačević je naveo da privatne kompanije razmišljaju samo o komercijalnom aspektu, odnosno o zaradi koja se može postići.

Izazovi kinesko-ruske saradnje

Saradnja Kine i Rusije jača i na globalnom nivou. Američki tink tenk Centar za novu američku bezbednost (Center for a New American Security, CNAS) je u nedavnoj analizi naveo da su veze između Kine i Rusije pojačane praktično u svim dimenzijama njihovih odnosa.

„Od diplomatskih do odbrambenih i od ekonomskih do informativnih - saradnja između Pekinga i Moskve se pojačala“, navedeno je.


CNAS je zaključio da će sinergija između Rusije i Kine biti najproblematičnija u načinu na koji povećava izazov koji Kina predstavlja za Sjedinjene Američke Države.

„Peking radi sa Moskvom, kako bi popunio praznine u svojim vojnim sposobnostima, kako bi ubrzao svoj vojni razvoj, i dopunio napore da potkopa Sjedinjene Države kao globalnog lidera. Jednostavno rečeno, Rusija pojačava pretnju koju Kina predstavlja Americi“, stoji u analizi objavljenoj u januaru.

Uporište Kine i Rusije na Zapadnom Balkanu je, pre svega, Srbija.

Novaković: Aktivnost Kine u porastu

Direktor istraživanja nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond) Igor Novaković podsetio je da je Kina sve više aktivna u regionu.

On je objasnio da je Kina uglavnom bila pasivniji igrač navodeći da se u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nije slagala sa nekim odlukama.

„Uglavnom je bila uzdržana, gledala je da se ne zameri ni Zapadu ni Rusiji ako je bilo konfliktnih pitanja. Međutim, sada mi se čini da se to menja“, rekao je Novaković.

Kao primere je naveo nedavni tvit kineske ambasade u Podgorici u kojem je američkim zvaničnicima poručeno treba da gledaju svoje poslove sa Crnom Gorom, a da se manje brinu o stvarima između Kine i Crne Gore.

Takođe i predlog rezolucije Kine i Rusije u Savetu bezbednosti od 22. jula o ukidanju Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (OHR), koja nije usvojena.

„Vidimo da Kina pokušava da zauzme jedan jači konfrontirajući stav prema Zapadu i da joj u tome koristi i saradnja sa Rusijom koja je ovde u regionu prisutna i ponaša se na taj način već duži niz godina“, rekao je Novaković.

Srbija, koja je započela pregovore o pridruživanju sa EU, već dobija upozorenja iz Brisela o važnosti usklađivanja svoje spoljne politike sa EU.

Srbija se ne pridružuje rezolucijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije u osudi Rusije i Kine i drugih autokratskih zemalja zbog represije i kršenja ljudskih prava zato što računa na njihovu podršku SB UN u nepriznavanju kosovske nezavisnosti.

Vladisavljev: U Srbiji neometana saradnja država sa Istoka

Stefan Vladisavljev, programski asistent u nevladinom Beogradskom fondu za političku izuzetnost rekao je za RSE da je u Srbiji, pored viskog prisustva država EU, prilično neometano prisustvo i saradnja država sa Istoka.

„Baštinimo ono što se proklamuje kao četiri stuba spoljne politike. Dakle, ne zanemarujemo stubove koji se odnose na Moskvu i Peking i omogućujemo im da i njihovu međusobnu saradnju razvijaju u Srbiji“, naveo je Vladisavljev.

Politiku četiri stuba srpske spoljne politike - Evropska unija, Rusija, Sjedinjene Američke Države (SAD) i Kina, ustanovio je bivši predsednik Srbije Boris Tadić, koji se nalazio na čelu zemlje od 2004. do 2012. godine.

Nakon što je njegova Srpska napredna stranka preuzela vlast 2012. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je ponovio da je Srbija na putu ka članstvu u EU, ali da gradi dobre odnose sa SAD, Rusijom i Kinom.

Projekti Srbije sa Kinom i Rusijom

Kina i Rusija su odvojeno partneri Srbiji na mnogim infrastrukturnim projektima u zemlji.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva i energetike Zorana Mihajlović tokom posete rudniku "Čukara" u Boru (250 kilometara istočno od Beograda), glavnog partnera kineske kompanije ZiJiN, 21. jula 2021.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva i energetike Zorana Mihajlović tokom posete rudniku "Čukara" u Boru (250 kilometara istočno od Beograda), glavnog partnera kineske kompanije ZiJiN, 21. jula 2021.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, koja je 22. jula u Beogradu sa predstavnicima Šangaj elektrika razgovarala i o potencijalnim projektima izgradnje gasnih elektrana u Srbiji, rekla je da je vrednost zajedničkih infrastrukturnh projekata Srbije i Kine oko 15 milijardi evra.

Neki od projekata su saobraćajni Koridor 10 i Koridor 11, most Mihajlo Pupin u Beogradu, a kineske kompanije su kupile železaru Smederevo i rudarsko-topioničarski kompleks Bor.

Srbija sa Rusijom takođe ima mnoge zajedničke infrastukturne projekte, poput železničke pruge Stara Pazova-Novi Sad, što je deonica pruge Beograd–Novi Sad, i železničkog Dispečerskog centra za upravljanje železnicom u Srbiji, kao i projekte u oblasti energetike, poput gasovoda od bugarske do mađarske granice.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG