Dostupni linkovi

Petrovci: Narod pametniji nego što nam političari govore jedni o drugima


Predstava "Smrt fašizmu" Reflektor teatra, Beograd

Zamiranje važnosti teatra, umetnosti i kulture je nešto što se prepoznaje na čitavom balkanskom kulturnom području, smatra pozorišni kritičar iz Zagreba Bojan Munjin.

Njegova razmišljanja o ulozi teatra u balkanskim prilikama Radio Slobodna Evropa (RSE) beleži ovog 27. marta, na Međunarodni dan pozorišta.

Munjin veruje da je "kulturno odumiranje" izraz nastojanja te umetnosti, pa i pozorišta, da se kritički izrazi o vremenu i svetu, te u nastojanju da bude "ogledalo društva i čoveka".

"Nikada se u ljudskoj civilizaciji, sve do danas, uz sve lomove i ratove, nije postavljalo pitanje da li je umetnost važna ili je treba staviti na neko sporedno, beznačajno mesto. Danas se upravo to dešava pred našim očima i ako to sebi priznamo, funkciju povezivanja pozorišta shvatićemo u zaista presudnoj borbi za odbranu pozorišta samog i njegovih temeljnih vrednosti", istakao je Munjin.

On je bio samo jedan od učesnika tek uspostavljeno festivala održanog od 11. do 19. marta u Nišu, 250 kilometara južno od glavnog grada Beograda, koji važi i za prestonicu kulturnih dešavanja u Srbiji. Naziv festivala simbolično je skovan upravo u duhu dilema koje se otvaraju pred pozorišnim umetnicima – "Teatar na raskršću".

Na raskršću

U takmičarskom programu prikazano je osam predstava koje su žanrovski i izborom tema različite, ali na svoj način prikazuju kulturno područje Balkana. Okupljeno je sedam pozorišta sa tog prostora, opterećenog političkim krizama i nasleđem prošlosti.

Ideja koju organizatori "Teatra na raskršću" propisuju kao recept za uspeh jeste afirmacija sličnosti, ali i razlika kulturnih identiteta država i naroda koji dele isti prostor Balkana, a koji se pak često tretira i kao mesto raskršća evropskih i svetskih puteva.

Pozorišni kritičar Milivoje Mlađenović smatra da ovakve ideje imaju perspektivu i u umetničkom, ali u sociološkom smislu i da postoji mnoštvo tema koje Balkan otvara. To su, po njegovom mišljenju, pre svega postratna stanja koje se može elaborirati u temama i podtemama festivala, što bitno može uticati na selekciju predstava.

"U svemu tome trebalo bi da najvažniji cilj bude da se ponude kreativne snage mladih pozorišnih umetnika, koje će u krajnjem ishodi prekinuti sa pežorativnim smislom koji na polju kulture često prati Balkan", tvrdi Mlađenović.

Promovisanje sličnosti i razlika podržava i Vasilka Bumbarova iz pozorišta u Sofiji (Bugarska). Međutim, ona smatra da su teme kojima pozorište treba da se bavi u osnovi univerzalne.

"Pozorište ne treba da se bavi ratovima niti pak politikama. Pozorište treba da se bavi ljudskom dušom. Ovaj festival je važan zato što pokazuje put kojim idu različiti narodi. Bol koji je ostao posle minulih ratova je veoma dubok i ne može da se zanemari ni u pozorištu", kaže za RSE Vasilka Bumbarova.

"U programu ovog festivala", dodaje Bumbarova, "vidimo težnju da izborom tema pokuša da definiše i da izleči taj bol nastao podelama i ratovima na Balkanu gde je sve i inače veoma pomešano".

"Tu pomešanost slikovito prikazuje pesma 'Ruse kose curo imaš', koju svi narodi na Balkanu nazivaju svojom i pevaju je kao svoju i ona zaista podjednako pripada svima. Pozorište treba na neki način da leči bol, da čuva različitosti naroda ali i da izborom predstava doprinese upoznavanju različitih naroda", zaključuje Vasilka Bumbarova.

Da se zna: Više manipulacije nego kulture
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:10 0:00

Gost iz Rusije, reditelj Vladimir Gursinkel smatra da je dobro da postoji ideja o okupljanju različitih naroda zajedničkog kulturnog područja, ali da je na početku neizvesno da li će od te ideje zaista nastati festival.

"Festivali nastaju kao proizvod praktikovanja a ne namere i volje čoveka da napravi neki festival, bez obzira na njegovu stručnost i sposobnosti. Tako je sa svakim festivalom, nakon dve do tri godine on ili umire zato što nije uspeo da postane bitan u datoj društvenoj situaciji ili opstaje uspevajući da uklopi ljude, novac i situacije", navodi Gursinkel.

"Prvi festival", reči su Gursinkela, "pokazuje samo pravac u kom organizator želi da se bavi pozorištem u budućnosti".

"Može da se bavi pozorištem kao izražavanjem socijalnih ideja, može da upotrebi pozorište kao institut političkog delovanja ili da se kroz pozorište bavi komunikacijom ljudi sa sobom i sa drugima. Ako izabere treći način uspeće. Rukovodstva se menjaju, ratovi otpočinju i završavaju se, a ljudi uvek ostaju zapitani kako voleti, kako živeti, kao se boriti i zbog čeka živeti. Ako pozorište pokreće bitna pitanja privući će ljude koji će ga podržati. Pozorište život čini boljim, zato ono postoji samo radi onih koji su okrenuti budućnosti a ne prošlosti", ističe Gursinkel.

Umetnost prevelikih očekivanja

Upravnik Narodnog pozorišta u Nišu, koje je organizator festivala "Teatar na raskršću", Spasoje Ž. Milovanović istakao je da je festival organizovan sa namerom da njegovo polje delovanja ostane u okvirima pozorišnog.

"Pretpostavke da će bilo koji festival, pa i ovaj, da učini da se narodi pomire je na dugom štapu. Ono što je dobro kod festivala jeste susret ljudi. Uspešno je to što su se, na primer, danas susreli upravnici pozorišta u Nišu i Plenevu (Bugarska) i dogovorili saradnju. Uspešno je to što su se upoznali pozorište iz Varaždina (Hrvatska) i pozorište iz Skoplja (Makedonija) i dogovorili saradnju. Uspešno je što je Vasilka (Bumbarova) dogovorila sa (Ivanom) Medenicom (direktor beogradskog pozorišnog festivala BITEF prim.red.) nastup na sledećem teatrološkom skupu. To su benefiti ovog festivala", kaže za RSE Milovanović.

"Balkan je uistinu mali prostor sa mnogo naroda, koji u osnovi dele isti mentalitet sa malim razlikama", objašnjava Enver Petrovci, glumac iz Prištine (Kosovo).

Enver Petrovci smatra da upravo u tome leži kapacitet za kreativnost i da razlike, ma koliko male, treba negovati i ne dozvoliti političarima da zbog njih svađaju narode.

"Na ovakvim balkanskim festivalima se jasno vidi da je narod mnogo mudriji, mirniji i pametniji, nego što nam političari govore jedni o drugima", veruje Petrovci.

Važan momenat u organizovanju, ne samo festivala već i samog pozorišta, je finansiranje. Balkan je područje različitih kulturnih politika i različitih modela organizovanja i mehanizama finansiranja u oblasti kulture i umetnosti, ali problem nedostatka novca je univerzalan.

Finansije zajednički problem

U zavisnosti od ekonomskog standarda države razlikuje se odnos nedostajućeg i potrebnog, kao i načini da se nedostatak finansija dopuni.

Pozorišni kritičar Aleksandar Milosavljević ukazao je na činjenicu da su festivali odraz onoga što nastaje u sferi savremenog stvaralaštva i ukoliko se država nastavi da se izvlači iz poslova vezanih za finansiranje savremenog stvaralaštva to će festivali biti više ugroženi.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG