Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kulturni život sa pogonom na entuzijazam


Srednjoškolci na festivalu "Na pola puta" u Užicu

Kada je 2006. godine odlučila da sa grupom kolega u Užičku gimnaziju dovede savremene pisce iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, Ružica Marjanović, profesorka srpskog jezika i književnosti, nije ni slutila da pokreće festival Na pola puta koji će deceniju i po kasnije postati jedna od najznačajnijih kulturno-edukativnih manifestacija u užičkom kraju.

"Hteli smo da dovedemo pisce, prvenstveno iz Sarajeva, a onda su došli i ljudi iz Zagreba, da bi srednjoškolci iz Užica, najpre gimnazijalci sa kojima uglavnom radimo, sreli zanimljive pisce, prijemčive njihovoj generaciji, a za koje neće čuti u školi, čije knjige u tom trenutku nije bilo moguće naći u knjižarama i oni nisu znali da taj svet postoji. Bilo nam je važno da đacima pokažemo šta se dešava sa druge strane Drine. Šezdeset kilometara od njihove kuće počinje to govorno područje od kojeg su oni polako već počeli da se odmiču", kaže Marjanović.

Osamdesetak kilometara južno od Užica, u Priboju, pojedini stanovnici ovog grada na tromeđi Srbije, BiH i Crne Gore priželjkuju slične inicijative profesora.

Pribojčanka Ljiljana Petrić kaže da se kulturna ponuda u njenom gradu uglavnom svodi na Dane Danila Lazovića i Limske večeri poezije.

"Što se tiče ostalih dana, ne bih rekla ima neke kulturne ponude. Fali nam malo više pozorišnih predstava, književnih večeri, promocija knjiga. Mogli bi tu možda da se uključe i profesori srednjih škola sa đacima, da organizuju dešavanja za srednjoškolce", dodaje Ljiljana Petrić.

Lokalna vlast u Čačku, gradu u centralnoj Srbiji, oko 150 km od Beograda, od Čačanina Ivana Glišovića dobija prelaznu ocenu za kulturnu ponudu.

"Pohvalio bih rad Doma kulture koji ima šaroliku ponudu, od likovnih i književnih sadržaja, preko predstava i filmova. Fali nam malo više koncerata i svi čekamo otvaranje bioskopa. Sve u svemu, od jedan do pet, moja ocena je tri plus."

Prema podacima Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka iz 2015. godine, svega 6,5 posto građana u Srbiji ističe da im je poseta kulturnih programa jedna od tri omilјene aktivnosti u slobodno vreme, a za samo 6,1 posto kulturnog stvaralaštvo je jedna od omilјenih aktivnosti.

Kao glavne razloge za retko posećivanje kulturnih sadržaja građani navode nedostatak vremena i interesovanja, dok za koncerte, pozorišne i bioskopske sadržaje ističu i slabu zastuplјenost takvih programa u mestu u kojem žive.

Takvu statistiku festival Na pola puta nastoji da poboljša, te da probudi i neguje radoznalost srednjoškolaca ka istraživanju savremene književnosti. Od nastanka do danas održava se prvenstveno zaslugom dela nastavnika i gimnazijalaca.

Ružica Marjanović
Ružica Marjanović

Što se tiče zvanične podrške, prema rečima Ružice Marjanović, festival od 2007. godine do danas ima potporu grada, što se ne može reći i za Ministarstvo kulture koje poslednje dve godine ne izdvaja sredstva za ovu manifestaciju, uz neobično obrazloženje.

"Njihov komentar je prošle godine bio beskrajno zanimljiv: 'Festival se uspešno realizuje i bez podrške Ministarstva. Nije prioritet'", priča nam Ružica Marjanović.

Kada govore o kulturi, predstavnici vlasti uglavnom naglašavaju da Vlada Srbije poslednjih godina izdvaja sve više sredstava za tu oblast. Tako budžet za 2019. godinu, usvojen 20. novembra, predviđa da Ministarstvo kulture i informisanja dobije 14.404.509.000 dinara. Poređenja radi, u prethodnom budžetu je za taj resor odvojeno 13.170.547.000.

Međutim, i sa tim povećanjem Srbija je daleko od cifre od jedan posto od ukupnog budžeta izdvajanja za kulturu, što je minimum koji propisuje UNESCO. Ovo izdvajanje je nedovoljno, ali u trenutnim okolnostima jedino moguće, kaže Mirko Krlić, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i predsednik Odbora za kulturu i informisanje u Narodnoj skupštini.

"Na nedavnom sastanku sa predsednikom odbora za kulturu iz Irana, za koji znamo kakva naftna bogatstva poseduje, prvo žaljenje sa njegove strane bilo je što ima nedovoljno ulaganja u kulturu, što je ispod jedan posto. Kad se jedan tako moćni Iran, sa moćnom tradicijom persijske kulture, žali na budžet, šta da vam kažem u kakvoj je situaciji Srbija. No, ohrabrujuće je što ova Vlada ima osećaj za kulturu i što je budžet značajno uvećan", kaže Krlić.

No, u Asocijaciji Nezavisna kulturna scena Srbije smatraju da su budžetska izdvajanja, iako generalno viša, ostala ista ili manja u segmentima koji se tiču dodele sredstava na konkursima za savremeno stvaralaštvo. Za Luku Kneževića Striku, predsednika upravnog odbora ove asocijacije, novi budžet nagoveštava da će naredna godina biti još gora po kulturu od ove.

"Za nezavisnu kulturu u Srbiji to, plašim se, znači da će čitav niz projekata ostati nepodržan. Čak i ako se nastavi trend koji je prošle godine bio primetan, da se konkursi za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture odvijaju blizu zakonskih normi i uz poštovanje bazične transparentnosti, kada pogledamo listu nepodržanih projekata shvatimo da su tu brojne kolege koji rade i želeli bi da rade važne stvari u svojim poljima, ali to nema dovoljno podrške", kaže on.

Luka Knežević Strika napominje da se najveći deo sredstava odvaja za finansiranje nacionalnih ustanova kulture, ali da ni to nije dovoljno da bi te institucije funkcionisale dobro. Kao primer navodi Narodno pozorište u Beogradu, gde je ansambl Drame u novembru štrajkovao zbog smene direktora Željka Hubača, koji je uklonjen sa te pozicije nakon što je javno govorio o lošim uslovima u kojima rade glumci.

Situacija unutar kuće se slegla nakon ostavke koju je podneo upravnik teatra Dejan Savić, a novo rukovodstvo je na Hubačevo mesto u decembru 2018. godine imenovalo nagrađivanu dramsku spisateljicu Tanju Šljivar.

Šljivar, koja je do sada radila na relaciji BiH – Srbija – Nemačka, ocenjuje da je jedan od osnovnih nedostataka kulturne politike na području bivše Jugoslavije – nedostatak kontinuiteta i dijaloga.

Nemogućnost komunikacije najveći problem: Tanja Šljivar
Nemogućnost komunikacije najveći problem: Tanja Šljivar

"Najveći problem su konsolidacija, saradnja i razgovor, ne samo unutar velikih kuća, nego unutar cijelog polja scene. Govorim i o nezavisnoj i o institucionalnoj sceni. Tu postoji ogroman jaz, nerazumijevanje i nemogućnost komunikacije. U tom smislu, načini finansiranja, konkursi i sve što bi trebalo da tvori neki kontinuitet se kod nas započne, pa se onda prekine. To je zapravo jedan od najvećih problema", kaže Šljivar.

Uprkos brojnim problemima, entuzijasti poput Ružice Marjanović, sagovornice RSE sa početka priče, nastavljaju da šire "virus" kulture među mladima.

"Mi ćemo to praviti bez obzira na uslove. Nama je do toga stalo i dok god budemo mogli, nas pet-šest koleginica, profesorki književnosti, zajedno sa Nenadom Veličkovićem (piscem iz Sarajeva, prim. RSE), Dejanom Ilićem (književnim izdavačem iz Beograda, prim RSE) i još nekim pomagačima i prijateljima iz zajedničkog kulturnog prostora ćemo to nekako gurati", zaključuje Ružica Marjanović.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

  • 16x9 Image

    Vladimir Nikitović

    U novinarstvu kao izveštač i reporter od 1994. Informativno-političkim novinarstvom bavi se od 1996. u redakciji čačanskog Ozon radija. Dopisnik Radija Slobodna Evropa od maja 2001. godine.

  • 16x9 Image

    Danica Gudurić

    Novinarstvom počela da se bavi slučajno, u RTB Boru i ostala verna novinarskoj profesiji više od dve decenije. Od 2003. godine dopisnica RSE. Dobitnica više nagrada za reportažu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG