Komisija Vlade Srbije za nestala lica saopštila je da su u petak, 24. septembra, na prelazu Merdare između Srbije i Kosova, preuzeti identifikovani posmrtni ostaci tri lica srpske nacionalnosti, koja su stradala tokom ratnih sukoba na Kosovu krajem devedesetih godina.
Kako se navodi, posmrtne ostatke stradalih lica su u ime porodica preuzeli predstavnici beogradske delegacije Radne grupe za nestala lica od prištinske delegacije.
Sahrana ovih lica obaviće se u skladu sa iskazanim željama porodica.
Kako se navodi u saopštenju, ovim je nastavljen proces identifikacije i rešavanja sudbine stradalih i nestalih lica srpske nacionalnosti na Kosovu, što je posebno značajno za članove njihovih porodica.
Delegacije Beograda i Prištine usvojile su 26. oktobra 2018. godine procedure o primopredaji posmrtnih ostataka stradalih, što bi prema očekivanjima trebalo da pomogne potragu za licima nestalim tokom ratnih sukoba na Kosovu.
Dogovor je postignut na sednici Radne grupe za osobe koje se vode kao nestale, saopšteno je posle sastanka delegacija Srbije, Kosova i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu.
Šefovi delegacija učesnika, koje su predvodili Veljko Odalović, Ibrahim Makoli i Fabijen Burdije, saopštili su da očekuju da bi usvojene procedure trebalo da pomognu procesu pronalaženja nestalih.
Masovne grobnice sa telima Albanaca u Srbiji
Prema podacima koje je na osnovu izveštaja UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu objavila nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo, od 2001. godine na teritoriji Srbije na četiri lokacije otkrivene su masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999.
Kako navodi Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) na svom sajtu ratusrbiji.rs, u policijskoj bazi u naselju 13. maj u Batajnici nadomak Beograda od 2001. otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu na severoistoku Srbije najmanje 61 telo, kod jezera Perućac na zapadu Srbije masovna grobnica sa 84 tela, dok su prvi posmrtni ostaci u masovnoj grobnici Rudnica na jugozapadu Srbije pronađeni 13. decembra 2013. godine.
Za ratne zločine na Kosovu, među kojima je i prebacivanje leševa ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice, u Haškom Tribunalu 2011. godine osuđen je bivši pomoćnik ministra policije i načelnik Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Vlastimir Đorđević na ukupno 27 godina zatvora. Ta kazna kasnije mu je smanjena na 18 godina.
Dron otkriva potencijalne nove lokacije masovnih grobnica
Srbija bi nestale u sukobu na Kosovu, za koje se sumnja da su pokopani u masovnim grobnicama, ubuduće mogla tražiti i bespilotnom letelicom koju je finansirala Velika Britanija, a koja je Srbiji donirana posredstvom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) 31. avgusta 2020. godine.
Prve će biti istražene tri lokacije po zahtevu zvanične Prištine, izjavio je u Beogradu prilikom primopredaje opreme Veljko Odalović, predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale.
„Jedna je lokacija koja je vezana za Kiževak, u neposrednoj blizini Rudnice. Sledeća je Kozarevo, koja se nalazi između Raške i Novog Pazara, a treća je lokacija u okolini Sjenice u neposrednoj blizini rudnika Štavalj. To su informacije koje smo dobili od Prištine i prihvatili da ih proverimo“, rekao je tada Odalović.
Kako je objašnjeno prilikom primopredaje, oprema koja je donirana Srbiji detektuje promene u tlu do deset metara dubine čime će provera biti znatno brža i efikasnija.
Čelnik Komisije Vlade Srbije za nestale Veljko Odalović saopštio je početkom septembra prošle godine da Beograd poseduje informacije o lokacijama na kojima bi se na Kosovu mogli nalaziti ostaci ubijenih Srba koji se vode kao nestali i precizirao da se radi o Košarama, Livačkom jezeru, Dojnicama i rejonu nekadašnjeg logora Lapušnik.
Podaci nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo pokazuju da se od sukoba na Kosovu 1998-1999. godine, 1.658 osoba vode kao nestale. Od tog broja, više od 1.000 lica je albanske nacionalnosti, oko 540 su Srbi i nealbanci.
Prema podacima Međunarodnog crvenog krsta i komisija za nestala lica zemalja Zapadnog Balkana, do danas je pronađeno više od 70 odsto od oko 40.000 osoba nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije. Sudbina 10.250 ljudi još nije poznata.
