Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zastrašivanja i ucene demonstranata?


Sa protesta 'Jedan od pet miliona' u Beogradu (6. april 2019.)

"Česte su provokacije, učesnici protesta se vređaju i psuju, a jednom su nas gađali jajima", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Jelena Vukojičić, jedna od organizatorki protesta "Jedan od pet miliona" u Rekovcu kod Jagodine, udaljenom oko 160 kilometara južno od Beograda, glavnog grada Srbije, koji je od decembra prošle godine epicentar antivladinih demonstracija.

Vukojičić tvrdi da su zastrašivanja i ucene demonstranata od strane lokalnih vlasti nešto sa čime se učesnici protesta u manjim mestima širom Srbije redovno suočavaju, te da je tako i u Rekovcu, gradiću u kom ona živi.

"Vrše pritisak na sve ljude oko nas. Ovde ljudi uglavnom rade u javnim komunalnim preduzećima ili javnim državnim institucijama ili su socijalno ugroženi, pa su većinu zaplašili ili ucenili", kaže Vukojičić.

Aleksandar Đorđević, predsednik Opštine Rekovac, odbacuje optužbe i za RSE kaže da su upravo lokalna vlast, on lično, ali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na protestima najgrublje vređani, ali da i pored toga niko iz opštine ne opstruiše proteste.

"Rekovac je slobodna sredina gde postoji sloboda govora i mišljenja, gde svako ima pravo na svoje mišljenje tako da ništa od tih priča nije tačno. Mislim da su oni pogođeni veoma slabom posećenošću tih skupova i što im lokalna vlast i narod ne posvećuju nikakvu pažnju zbog čega žele da različitim izmišljotinama privuku pažnju javnosti. Čak postoje ljudi iz lokalne uprave koji učestvuju u tome, što je najbolji dokaz da niko nikoga ne maltretira niti ucenjuje", kaže Đorđević.

Aleksandar Đorđević: 'Rekovac je slobodna sredina gde postoji sloboda govora i mišljenja'
Aleksandar Đorđević: 'Rekovac je slobodna sredina gde postoji sloboda govora i mišljenja'

Na protestima u ovoj opštini koja ima samo 12.000 stanovnika, okuplja se više desetina ljudi.

Vukojičić je uverena da je to posledica pritisaka i napada na učesnike poput slučaja gađanja građana jajima, zbog čega je intervenisala i policija, ali organizatori nisu podnosili krivičnu prijavu.

"Nismo znali protiv koga da je pišemo, jer u tom stanu niko ne živi. Jednostavno smo prešli preko toga i nastavili protest i mirno ga priveli kraju, a na njihovoj savesti je to što rade", kaže Vujičić.

Daleko od "svetala velegrada"

Građanski protesti započeli su novembra prošle godine u Kruševcu, gradu u centralnoj Srbiji, u kom je pretučen jedan od opozicionih lidera Borko Stefanović. Proces napadačima na njega traje, a protest inspirisan tim događajem najpre je nazvan "Stop krvavim košuljama".

Naziv protesta uskoro je promenjen u "Jedan od pet milona", što je inspirisano izjavom Aleksandra Vučića iz decembra 2018. godine da neće ispuniti zahteve i da demonstrira pet miliona ljudi.

Vučić je kasnije donekle revidirao svoju ocenu, ali je naziv građanskih protesta zaživeo u oko stotinak gradova Srbije, dok su se zahtevi od zaustavljanja političkog nasilja, prelili kroz "Sporazum sa narodom" opozicionog bloka Savez za Srbiju (SzS) i u zahteve za fer izborne uslove, kao i ostavke čelnih ljudi u državi.

Uporedo sa informacijama o demonstracijama koje se odvijaju jednom nedeljno, stižu i vesti o podelama koje su ovi događaji izazvali u društvu u Srbiji.

"Šetače u Rekovcu gađali jajima", "Organizatore protesta u Batočini privodila policija", "Lideri bune u Lazarevcu degradirani", "Vođa pobune u Despotovcu dobio otkaz". Sve su to naslovi kojima je ilustrovan ambijent u kome se, "daleko od svetala velegrada" odvijaju protesti u unutrašnjosti Srbije.

Zabeležen je i slučaj popisivanja demonstranata, što je praktično priznao jedan od predstavnika vladajućih naprednjaka u Subotici, na severu države, Stevan Bakić, a od čega se kasnije nikada nije ogradi.

Dragan Biočanin, jedan od vođa protesta u Batočini kod Kragujevca, u centralnoj Srbiji, kaže za RSE da je njihovo organizovanje u manjim mestima u unutrašnjosti izuzetno teško zbog brojnih opstrukcija lokalnih vlasti.

"Ono što nas motiviše da se organizujemo i protestujemo je neverovatno bahaćenje lokalnih moćnika koji su se, menjajući stranke kao čarape, vrlo brzo osilili i počeli da primenjuju političku silu. Želimo da na taj način dignemo glas, da malo oslobodimo narod i pomognemo mu da shvati da ni jedna vlast u Srbiji do sada nije mogla da opstane a da se ponašala ovako kako se ponaša ova današnja", izjavio je Biočanin.

Batočina: Demonstranti prijavljeni policiji

Za razliku od Rekovca, u opštini Batočina, udaljenoj 118 kilometara južno od Beograda, bilo je prijava policiji, ali protiv sedmorice organizatora protesta.

Dragan Biočanin kaže da je prijava usledila nakon njihovog pokušaja da predsedniku opštine Zdravku Mladenoviću lično uruče pismeni zahtev za podnošenje ostavke. Tvrdi da tom prilikom, nije bilo nikakvih incidenata ni intervencije policije, jer nije ni bilo povoda za to, a naknadna prijava usledila je, kaže Biočanin, zbog navodnog stresa predsednikove sekretarice.

"Policija je na osnovu te prijave morala da reaguje i da nas pozove na informativni razgovor, na koji smo sami otišli jer bi u suprotnom verovatno bili privedeni. S obzirom da znamo na šta su spremni, ceo događaj smo snimali i preko mog fejsbuk profila uživo prenosili. Neko iz vladajuće koalicije je pomislio da to može da zloupotrebi i naterao jednu službenicu da nas prijavi policiji da smo vršili pritisak na nju i da se zbog toga loše osećala", kaže Biočanin.

U Policijskoj upravi u Kragujevcu, u čijoj je nadležnosti Policijska stanica u Batočini, je potvrđeno da policija "nije intervenisala u zgradi Opštine, jer u trenutku kada se događaj odvijao nije bilo prijava". Međutim, dodaju da je naknadno lekar Doma zdravlja telefonom prijavio da je tamo "došla sekretarica predsednika Opštine Batočina, koja je bila vidno uznemirena" jer je, kako je rekla zdravstvenim radnicima, "doživela neprijatnost na radnom mestu od više osoba koje su došle u prostorije Opštine".

Iako su organizatori protesta tvrde da je slučaj sa navodnim incidentom insceniran i režiran u kabinetu predsednika Opštine Zdravka Mladenovića (na fotografiji), on za RSE kaže da sa tim nema nikakve veze
Iako su organizatori protesta tvrde da je slučaj sa navodnim incidentom insceniran i režiran u kabinetu predsednika Opštine Zdravka Mladenovića (na fotografiji), on za RSE kaže da sa tim nema nikakve veze

U odgovoru na pitanje RSE se navodi da u Policijsku stanicu u Batočini nije privedena ni zadržana ni jedna od sedam osoba koje su bile u zgradi Opštine.

"Samo jedan od njih pozvan je radi davanja izjave u formi službene beleške. On je sam došao u Policijsku stanicu, dao izjavu, a potom telefonom pozvao i ostale osobe koje su sa njim bile u zgradi Opštine. Svi oni su, takođe, sami došli u stanicu gde su dali izjave u svojstvu građana”, ističe se u odgovoru.

Policijska uprava je, na pitanje RSE po kom osnovu je policija postupala kada je pozivala te ljude i da li su protiv njih podnete prijave, istakla da su razgovori sa njima "obavljeni u svojstvu građana na okolnosti dešavanja u opštini", kao i da je o tom događaju obavešteno je Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu "koje se izjasnilo da nema odgovornosti i protiv njih nisu podnete nikakve prijave".

Iako su organizatori protesta tvrde da je slučaj sa navodnim incidentom insceniran i režiran u kabinetu predsednika Opštine Zdravka Mladenovića, on za RSE kaže da sa tim nema nikakve veze.

"Ja naravno, ni na koji način nisam učestvovao u svemu tome, jer sam bio službeno odsutan, a o svemu sam podrobno informisan tek popodne, kada sam se vratio u Batočinu, kada sam i saznao da je moja sekretarica doživela ozbiljan stres zbog čega je i dalje na bolovanju", kaže Mladenović.

Lokalna vlast u Batočini tvrdi da proteste doživljava kao legitiman vid izražavanja nezadovoljstva nezadovoljnih građana
Lokalna vlast u Batočini tvrdi da proteste doživljava kao legitiman vid izražavanja nezadovoljstva nezadovoljnih građana

Jedan od vođa protesta u Batočini, Dragan Biočanin tvrdi da su ovakvi slučajevi pritisaka glavni razlog što u opštini sa 12.000 stanovnika na proteste izlazi samo stotinak građana dok je onih koji ih podržavaju iz potaje neuporedivo više.

"Ovde je privreda potpuno propala i većina zaposlenih je u javnom sektoru, zbog čega ljudi uglavnom ćute, trpe i izbegavaju da se eksponiraju. Imam prijatelje koji rade u opštinskoj administraciji koji ne smeju čak ni da lajkuju moje objave na fejsbuk profilu jer se plaše represije. Odgovorno tvrdim da sam više puta dobijao informacije da je predsednik Opštine ucenjivao određene ljude", naglašava Biočanin.

Milanović odbacuje i te optužbe, koje su kako kaže, neutemeljene i bez ikakvih dokaza.

"Ja bih voleo da se pojavi neko kome je na bilo koji način zaprećeno bilo čime da ne sme da se pojavi na protestima i to bi imalo neku težinu. Ovako, to se svodi na obične insinuacije", kaže Milanović i dodaje da lokalna vlast proteste doživljava kao legitiman vid izražavanja nezadovoljstva nezadovoljnih građana.

Prelević: Što manje mesto, veći pritisak

Advokat Božo Prelević, jedan od govornika na protestima, koji je obišao mnoga mesta u Srbiji i šetao sa građanima i lokalnim liderima protesta, ističe da čitav niz, u najmanju ruku čudnih događaja vezanih za organizatore protesta, nedvosmisleno pokazuje da se protiv njih vodi organizovana kampanja, a da su zastrašivanje i ucene od strane čelnika lokalnih vlasti nepobitna činjenica.

On za RSE kaže da je postalo pravilo "što manje mesto to je veći pritisak" i da cela Srbija treba da pokaže mnogo više empatije prema ljudima koji, uveren je, trpe represiju.

"Vrlo je teško ljudima u takvim mestima da slobodno iskažu svoje mišljenje. Videli smo šta se događalo u Lazarevcu, Despotovcu i drugim mestima. Videli smo smene, premeštanja na druga radna mesta, otkaze ljudima samo zbog toga što šetaju, što se bore za svoja osnovna prava i budućnost svoje dece. Ako je to razlog da neko teško nagrabusi ili bude šikaniran, onda cela Srbija treba da razmisli i da stane u njihovu odbranu", zaključuje Prelević.

Policija izbacila demonstrante iz RTS-a
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:45 0:00

Incidenati koji su pratili proteste protekla četiri meseca, od kojih je najteži bio upad demonstranata u zgradu Radio Televizije Srbije (RTS) u Beogradu u noći 16. marta, do sada su završavani razmenama optužbi. Opozicija odbija kritike da provocira nasilje, a vlast da je bilo čime izazvala nezadovoljstvo druge strane.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG