Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Prvi teretni voz iz Kine putuje ka Srbiji


Kineski tereni voz, fotoarhiv

Prvi teretni voz iz kineskog grada Đinana, u provinciji Šangdong, krenuo je prošle nedelje za Beograd čime je uspostavljena prva železnička kargo linija između Srbije i Kine. Voz, koji u Srbiju stiže oko 15. oktobra, doneće opremu koju kineske kompanije koriste za izgradnju brze pruge od Beograda do Budimpešte.

Frekventnost linije zavisiće od interesovanja kako kompanija iz Kine koje rade na našem tržištu, tako i kompanija iz Srbije koje sarađuju sa Kinom, rečeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U Ministarstvu podsećaju da je Srbija ranije imala železničku teretnu liniju za Kinu, ali da je ona bila ukinuta

"Poslovni značaj ove linije je u dostavi proizvoda u svrhu ispunjavanja poslovnih zadataka koje Kina trenutno obavlja u Srbiji", kaže za RSE Stefan Vladisavljev, programski asistent nevladinog Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

On navodi da je otvaranje kargo linije logičan sled aranžmana koji su doprineli implementaciji infrastrukturnih projekata u Srbiji koji su podržani kineskim zajmovima i kreditima, a kako bi u sklopu razvijanja infrastrukture pomogli Kini da plasira svoju robu.

"Otvaranje ove železničke kargo linije između Kine i Srbije stvara mogućnosti i za sve privrednike iz Srbije, ali i regiona, da mogu svoju robu da izvoze na kinesko tržište, kao i da uvoze potrebnu robu iz Kine, jer je železnički transport mnogo isplativiji od vazdušnog i pomorskog saobraćaja", navela je prethodno ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović u saopštenju objavljenom u ponedeljak.

Uključivanje u 'Pojas i put'

Železnički saobraćaj jedan je od centralnih vidova saobraćaja kineske globalne ekonomske inicijative "Pojas i put", a brza železnička pruga od Beograda do Budimpešte, kao deo železničkog Koridora 10, projekat je kojim se Srbija uključila u inicijativu "Pojas i put".

Kineska inicijativa "Pojas i put", koja je pokrenuta 2013. godine, ima svoje korene u starom Putu svile. Cilj joj je izgradnja saobraćajne i energetske infrastrukture za izvoz robe, kao i luke i industrijske parkove.

"Bilo bi zanimljivo da smo dobili informaciju šta se ovim vozom tačno prevozi i da li je ta roba za Srbiju", kaže za RSE ekonomski novinar Mijat Lakićević navodeći da ima dosta nepoznanica u najavi otvaranja železničke kargo linije između Kine i Srbije.

Lakićević kaže da je otvaranje svakog puta, pruge, infrastrukture dobro za privredu, ali da je to više šansa i potencijal.

"Ono što je problem je da mi još uvek nemamo robu koju bi izvozili u Kinu. A to što imamo verujem da može, možda čak jeftinije, da stigne drugim prevoznim sredstvima, brodom ili avionom. Da mi imamo nešto sad bi ministar trgovine rekao da ćemo tim vozom u Kinu da vratimo to i to, pa bi ministarka (Mihajlović) rekla da se uspostavlja redovna linija, da će biti prevezeno to i to, toliko tona. Ovako se pokazuje da ćemo mi da služimo za uvoz kineske robe u Srbiju", smatra Lakićević.

Na pitanje RSE šta će se prevoziti ovom linijom u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da teretni voz iz Kine prevozi robu u kontejnerskom prevozu, tako da sva roba koja se i na ovaj način transportuje iz Kine sada može da se šalje za Srbiju.

"Od bele tehnike, računara i opreme kao i robe široke potrošnje. Takođe, postoji mogućnost transporta mehanizacije železnicom i on je mnogo povoljniji od bilo kog drugog vida transporta", stoji u odgovoru ministarstva.

Takođe se navodi da je izvoz iz Srbije u Kinu daleko manji od onoga što Srbija uvozi iz Kine, ali da mogućnost železničkog transporta stvara preduslove da se popravi spoljnotrgovinski bilans Srbije sa Kinom.

"Sve zavisi od potreba i kapaciteta naših kompanija, kao i komercijalnih ugovora između kompanija iz Kine i Srbije", navedeno je u odgovoru na pitanje koja bi se roba iz Srbije prevozila ovom linijom.

Slovačko iskustvo

Razdaljina između Đinana i Beograda je oko 10.500 kilometara i vožnja će, prema najavi iz ministarstva saobraćaja trajati 25 dana. Voz prolazi kroz Kinu, Kazahstan, Rusiju, Ukrajinu, Slovačku i Mađarsku, odakle dolazi u Srbiju.

"Zanimljivo je da će voz koji dolazi iz Kine do Srbije stići preko Kazahstana, Rusije, Ukrajine i Mađarske. To je većina zemalja sa kojima Kina ima zaista dobru saradnju. To simboličko značenje je neka dodatna vrednost opet u korist Kine koja promoviše svoju inicijativu 'Pojas i put'", navodi Stefan Vladisavljev, koji je svojevremeno radio istraživanje o saradnji Kine sa državama Zapadnog Balkana i Višegradske grupe.

"Ako gledamo neki simbolički značaj ove kargo linije, imali smo primer 2017. godine kada je Slovačka imala priliku da dočeka jedan kargo voz iz Kine, da je najavljeno da će 500 vozova godišnje stići iz Kine do Bratislave, ali do dan danas to je bio jedini voz", dodaje Vladisavljev.

Rekonstrukcija pruge od Beograda do granice s Mađarskom, nakon koje će se vozovi kretati 200 kilometara na sat, biće završena do 2023. godine, najavio je u januaru generalni direktor "Infrastrukture železnice Srbije" Miroljub Jevtić.

"Srbija dobro napreduje u realizaciji projekta i radovi su u toku na dve deonice od Beograda do Novog Sada, a potpisali smo i komercijalne ugovore za deonicu Novi Sad-Subotica, za koju se pripremamo za početak radova", rekla je u julu ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović i dodala da će prva deonica, Beograd-Stara Pazova, biti završena na jesen naredne godine i biti operativna do kraja 2020.

"Deonica Stara Pazova-Novi Sad, koju grade Rusi, biće završena 2021, a sada je na 55 odsto izgrađenosti, a treća deonica, od Novog Sada do Subotice počeće da se gradi u prvom kvartalu 2020. i radovi će trajati najmanje dve godine", navela je Mihajlović, nakon razgovora u julu sa delegacijom Mađarske o izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da se za razliku od neophodnog zatvaranja putničkog železničkog saobraćaja na liniji između Beograda i Novog Sada zbog izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte, teretni saobraćaj redovno odvija i to deonicom Novi Sad – Orlovat – Pančevo – Beograd. Te da će teretni voz iz Kine tom deonicom stići od Novog Sada do Beograda.

Okvirni sporazum o realizaciji projekta modernizacije pruge Beograd-Budimpešta, koji se delom finansira kineskim kreditom, potpisan je krajem novembra 2014. godine. Ukupna vrednost radova u Srbiji, na pruzi do granice sa Mađarskom dužine 184 kilometra, prema procenama vlasti je oko dve milijarde dolara.

Modernizacija pruge Beograd-Budimpešta prvi je prekogranični projekat u okviru saradnje Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, a koji zajednički realizuju Srbija, Mađarska i Kina.

"Modernizacija brze pruge od Beograda do Budimpešte najvažniji je projekat u ovom regionu. Ponosni smo što smo deo globalnog projekta 'Pojas i put', ali smo ponosni i na činjenicu da je NR Kina prisutna ne samo u infrastrukturi, već i u drugim kapitalnim projektima i što nam kineski partneri prenose svoje znanje, iskustvo i nove tehnologije", rekla je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović u julu nakon razgovora sa delegacijom Kine o realizaciji projekta brze pruge Beograd-Budimpešta.

Na putu iz Prireja

Srbija je središna tačka od luke Pirej u Grčkoj, koja je trenutno pod upravom Kineza, do tržišta EU.

"Možemo reći da je saradnja sa Kinom u ovom trenutku omogućila Srbiji da unapredi svoju infrastrukturu. Mi smo imali otvaranje deonice Koridora 11, radi se intenzivno i na obilaznici oko Beograda, radi se na daljem unapređivanju pruge Beograd-Budimpešta", navodi Vladisavljev.

Međutim, napominje ovaj sagovornik RSE, ono što ostaje kao potencijalni razlog za dodatnu pažnju, kada je reč o ovim projektima, jeste očigledno sve veće prisustvo i uticaj koje Kina ima u Srbiji.

"To je očigledno kroz javni diskurs i kroz izjave najviših političkih zvaničnika. Kina je sada postala jedan od najbitnijih partnera Srbije i na polju međunarodnih odnosa. Negde stičem utisak da se više govori o prijateljstvu sa Kinom, nego sa Rusijom na primer", ocenjuje Vladisavljev.

Srbija se nalazi na putu integracija u EU, ali istovremeno jača svoje odnose sa Rusijom, a u poslednje vreme sve više i sa Kinom. Kina je 2012. godine osnovala Inicijativu 16+1, format saradnje i jačanja kineske razmene sa 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG