Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija između Krima, Kosova i Rusije


Srpska zastava kraj nove crkve u izgradnji, dizajnirane u ruskom stilu, u selu Banstol na severozapadu Srbije, 11. januara 2019.

U Ambasadi Ukrajine u Beogradu rečeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su "duboko razočarani" načinom na koji Srbija kontinuirano glasa u vezi sa Krimom i da je takvo glasanje u suprotnosti sa stavom Srbije da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.

Ovaj komentar usledio je nakon što je Srbija po drugi put glasala protiv rezolucije Ujedinjenih nacija (UN) o Krimu, ukrajinskom poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014. godine. Generalna skupština UN usvojila je, naime, u ponedeljak uveče rezoluciju kojom "osuđuje rusku okupaciju Krima i grada Sevastopolja i zahteva povlačenje ruskih vojnih snaga bez odlaganja".

Ukrajinska strana uzima u obzir deklarisani stav Srbije koja poštuje teritorijalnu celovitost i suverenitet Ukrajine, navodi se u pisanoj izjavi za RSE, ali se kaže da je istovremeno duboko razočarana stalnim glasanjem Srbije protiv međunarodnih dokumenata koji se tiču zaštite teritorijalne celovitosti Ukrajine, naročito u vezi sa Krimom. Takođe, Ambasada je saopštila dapoziva srpske diplomate da se dosledno pridržavaju stava o poštovanju teritorijalne celovitosti i suvereniteta Ukrajine, uključujući i Krim.

Zašto Srbija ne podržava rezolucije o Krimu?

RSE je zatražio od Ministarstva spoljnih poslova Srbije objašnjenje zbog čega Srbija nije podržala ovu rezoluciju ako podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, ali odgovor nismo dobili do zaključenja ovog teksta.

Ambasada Ukrajine navodi da su rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija važan činilac napora Ukrajine sa ciljem, kako je saopšteno, "deokupacije trenutno okupiranih teritorija, kao i obnove bezbednosti i stabilnosti u oblasti Crnog i Azovskog mora".

Zastava Krima u Skupštini Srbije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:00 0:00

Za rezoluciju kojom se izražava "ozbiljna zabrinutost zbog progresivne militarizacije Krima od strane Ruske Federacije kao okupacione sile" glasale su 63 zemlje, dok ih je 19 bilo protiv. Osim Srbije, među zemljama koje su glasale protiv bile su Kina, Belorusija, Sudan, Sirija, Mijanmar…

Ovo nije prvi put da Srbija stoji uz Rusiju po pitanju Krima i to kao jedina država Zapadnog Balkana. Beograd je glasao protiv rezolucija Generalne skupštine UN o stanju ljudskih prava na Krimu i u Sevastopolju i 2017. i 2018. godine. Tim rezolucijama oštro se osuđuje kršenje ljudskih prava na ukrajinskom poluostrvu, dok se Rusija navodi kao "okupaciona sila".

Za razliku od rezolucija Saveta bezbednosti, rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće, mada odražavaju mišljenje međunarodne zajednice.

"Mislim da je upravo u ovoj politici u potpunosti oličena naša težnja da sedimo na dve, a sa pojavom nekih drugih aktera na polju međunarodnih odnosa, sada i na više stolica", kaže za RSE Stefan Vladisavljev, programski asistent u nevladinom Beogradskom fondu za političku izuzetnost (BFPI).

On objašnjava da Srbija zbog svog odnosa prema Kosovu neće biti priklonjena aneksiji Krima, ali da zbog bliskih odnosa sa Rusijom neće ni protivrečiti toj aneksiji.

"Verovatno će se definitivna pozicija Srbije prema Krimu definisati daljim razvojem odnosa između Beograda i Prištine", ocenjuje Vladisavljev.

Srbija računa na podršku Rusije oko Kosova

Dijalog Beograda i Prištine koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa prekinut je pre godinu dana kada je Priština uvela takse na 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine(BiH). Beograd insistira na ukidanju tih taksi kao uslovu za nastavak dijaloga, a u međuvremenu su na Kosovu održani parlamentarni izbori pa se očekuje formiranje nove vlade.

Srbija računa na podršku Rusije u međunarodnim organizacijama za svoj stav o odbijanju priznanja kosovske nezavisnosti, a Beograd ne priznaje Krim kao deo Rusije zbog toga što bi to, kako je to više puta objasnio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, "značilo podršku nezavisnosti Kosova".

"Ako bismo mi to uradili danas, mogli bi da naprave analogiju sa Kosovom. Rekli bi da je po istom principu i Kosovo nezavisno, i da mi više nemamo prava da se borimo za njega", rekao je Vučić televiziji "Rusija 24" u martu ove godine.

Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, a Beograd ne priznaje nezavisnost svojoj nekadašnjoj južnoj pokrajini.

Iz Beograda je više puta poručeno da Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.

"Onako kako Ukrajina podržava teritorijalni integritet Republike Srbije, tako Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine", poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u julu 2018. godine tokom posete Beogradu tadašnjeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka.

Ukrajina nije priznala Kosovo jer zauzima stav, kako je tada rekao Porošenko, da problem Kosova treba da se reši kompromisom uz uvažavanje interesa Srbije.

Neusklađenost spoljne politike Srbije sa EU

Međutim, iako ne priznaje Krim kao deo ruske teritorije, Beograd se, zbog političkih, ekonomskih i tradicionalnih veza sa Rusijom, ne pridružuje sankcijama koje su zapadne zemlje uvele Rusiji zbog aneksije Krima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je takođe više puta poručio da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji.

"Srbija je na evropskom putu, ali kada kaže da neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji to znači da ih neće uvoditi. Kada kaže da neće u NATO i da je vojno neutralna, oni znaju da to to znači", rekao je Vučić u Moskvi maju 2018. uoči susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Stefan Vladisavljev smatra da ova politika može dovesti Srbiju, ne samo u nezavidan položaj u očima država sa Zapada, već i u daljem procesu evropskih integracija.

"Zbog toga što će u daljem procesu pregovora sa Evropskom unijom biti neophodno usaglasiti sve spoljnopolitičke odluke koje EU donosi. U ovom trenutku naša stopa usaglašenosti je poprilično niska, najniža od svih država u regionu zbog toga što i dalje nismo usvojili spoljnopolitičke deklaracije koje se odnose na sankcije Rusiji, ali i neke druge odluke koje u određenoj meri osuđuju delovanje Rusije na polju međunarodnih odnosa", navodi Vladisavljev.

Prema istraživanju nevladine organizacije ISAC Fond, Srbija, ali i Bosna i Hercegovina nisu podržale nijednu od 12 Deklaracija Evropske unije koje su u direktnoj vezi sa Rusijom. Primera radi, Severna Makedonija je podržala pet, dok su se Crna Gora i Albanija usaglasile sa svih 12.

Sveukupna usklađenost u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Srbije sa Evropskom unijom ogleda se u tome da je od ukupno 54 spoljnopolitičke deklaracije u 2018. sa kojima je od partnerskih država traženo usaglašavanje, Srbija se usaglasila sa svega 28.

Sankcije Zapada Rusiji zbog Krima

Zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. EU i Sjedinjene Američke države uvele su Rusiji ekonomske sankcije, koje su stupile na snagu iste godine. Aneksiju Krima EU smatra kršenjem međunarodnog prava. Predviđeno je da sankcije EU traju do potpune primene Sporazuma iz Minska koji su u septembru 2014. potpisali Ukrajina i proruski pobunjenici u beloruskoj prestonici. Sporazum sadrži 14 tačaka koje se tiču nadgledanja primirja, razmene zarobljenika i druga pitanja.

Nakon tri godine zastoja u pregovorima Rusije i Ukrajine na najvišem nivou, u Parizu su se 9. decembra sastali ruski i ukrajinski predsednik Vladimir Putin i Volodimir Zelenski, u okviru samita na kome su učestvovali i čelnici Francuske i Nemačke – Emanuel Makron i Angela Merkel. Putin i Zelenski su dogovorili uspostavljanje primirja do kraja 2019.

Rusija je zauzela Krim u martu 2014. nakon što je poslala vojsku, preuzela ključne objekte i održala referendum koji je najmanje 100 država Ujedinjenih nacija smatralo nelegitimnim. Referendum je održan 16. marta 2014. a dan nakon njegovog održavanja, predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o priznanju Krima kao nezavisne republike.

U sukobima u Ukrajini koji traju od 2014. poginulo je više od 13.000 ljudi.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG