Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ukrajina i Rusija dogovorili uspostavljanje primirja do kraja 2019.


Volodimir Zelenski, Angela Merkel, Emanuel Makron i Vladimir Putin

Ukrajina i Rusija su se saglasile da uspostave "puno i sveobuhvatno" primirje u istočnoj Ukrajini do kraja ove godine, dogovoreno je na samitu u Parizu na kome su osim lidera dve zemlje učestvovali i čelnici Francuske i Nemačke.

Ostvaren je napredak u nastojanju da se uspostavi mir u istočnoj Ukrajini, izjavio je predsednik Francuske Emanuel Makron, domaćin samita na kome se razgovaralo oko osam sati i po prvi put sreli ukrajinski i ruski predsednici, Volodimir Zelenski i Vladimir Putin.

"Činjenica da smo danas zajedno u Parizu, važan je rezultat ... i pokazuje verodostojno pokretanje razgovora što ranije nije bilo ostvareno s obzirom na nedostatak napretka nekoliko godina. To je dostignuće “, rekao je Makron na konferenciji za novinare.

On je izrazio nadu da će novi sastanak u okviru "Normadijskog formata", uz posredovanje Francuske i Nemačke, biti održan za četiri meseca.

Prvi sastanak Putina i Zelenskog
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:05 0:00

Po njegovim rečima, za novu bezbednosnu arhitekturu Evrope, potrebno je rešenje krize u Ukrajini.

U zajedničkom kominikeu je naglašena podrška sporazuma koji treba da nadgleda trilateralna kontakt grupa o tri nove zone razdvajanja sa ciljem povlačenja trupa i naoružanja do kraja marta 2020.

Takođe se ohrabruje razmena zarobljenika po principu "svi za sve" do kraja ove godine.

Međutim, nije prevaziđen spor oko vremenskog roka za održavanje izbora u regijama na istoku koje kontrolišu proruski separatisti. Naime, Rusija insistira da se oni najpre održe pa potom omogući uspostavljanje kontrole na rusko-ukrajinskoj granici u tom delu od strane vlasti u Kijevu, koja potencira na drugačijem redosledu.

Zelenski: Insistirao sam na punoj kontroli na istoku

Volodimir Zelenski je rekao da je insisitrao da ukrajinske vlasti preuzmu potpunu kontrolu na istoku zemlje te na povlačenju svog naoružanja.

Po njegovim rečima, Donbas i Krim su "ukrajinska teritorija" i nije moguć kompromis ustupanjem delova zemlje.

Istakao je da je Ukrajina unitarna i ne može biti federalna država. "Spremni smo da ispunimo odredbe sporazuma, ali to je 'dvosmerna ulica'," precizirao je Zelenski.

Iako nije bila glavna tema, "deblokirano" je i pitanje tranzita ruskog gasa kroz Ukrajine i saradnici dva predsednika će precizirati detalje dogovora, kazao je Zelenski.

Ukrajina i Rusija pregovaraju o novom ugovoru da bi zamenili prethodni 10-to godišnji koji ističe krajem 2019. Moskva je saopštila prošle sedmice da su tarife, koje je predložio Kijev, previsoke.

Zelenski je izrazio žaljenje da je ipak malo učinjeno.

"Mnoga pitanja su dotaknuta i moji sagovornici kažu da je to veoma dobar rezultat za prvi sastanak. Ali, ja ću biti iskren - to je veoma malo, želeo sam da rešim veći broj problema", kazao je ukrajinski predsednik, dodajući da je činjenica da je obnovljen dijalog "veoma pozitivna".

Putin: Specijalni status za istok Ukrajine

Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da želi promene Ustava Ukrajine kojima bi se omogućio specijalni status za Donbas.

"Proces uspotavljanja primirja treba da bude sinhronizovan sa političkim reformama u Ukrajini, predviđenim Sporazumom iz Minska. Najpre, to znači promene u ustavu, kojima bi se omogućio Donbasu stalni specijalni status. Sporazum o specijalnom statusu pojedinim delovima Donbasa," kazao je Putin.

On se založio i amnestiju ljudi involviranih u sukobe na istoku Ukrajine, te povećanje slobodnih prelaza za stanovnike istočne Ukrajine kako bi se izbegli višečasovni redovi.

Putin je zatražio jednaka prava za stanovnike Ukrajine koji govore ruski.

Nakon bilateralnih razgovora sa Zelenskim, a pre radne večere četiri lidera i završne konferencije za novinare, rekao je da je zadovoljan rezultatima samita.

Kazao je da je sastanak sa Zelenskim protekao u "dobroj i poslovnoj atmosferi".

Merkel: Dobra volja

Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da postojala dobra volja na samitu u Parizu u cilju unapređenja napora kako bi se uspostavio mir u istočnoj Ukrajini.

"Kažem otvoreno da ima još dosta posla da se uradi, ali moj osećaj sa današnjeg sastanka je da postoji dobra volja da se rešavaju teška pitanja", kazala je Merkelova.

Prvi samit nakon 2016.

Ovo su prvi pregovori na najvišem nivou o sukobima u Ukrajini posle trogodišnje pauze, u cilju pronalaženja rešenja za sukob u kome je od 2014. poginulo više od 13.000 ljudi.

Na početku razgovora u takozvanom Normadijskom formatu, Putin i Zelenski su ušli u konferencijsku sobu bez osmeha izbegavajući kontakt očima. Nisu se rukovali pred kamerama, ali kako javlja TASS, oni su to učinili pre sastanka.

Zelenski mora da balansira

Dodatna otežavajuća okolnost za novog predsednika Ukrajine Volodimira Zelenski je što mora da balansira tako da se eventualni napredak ka miru ne doživi kao predaja i povlačenje pred Rusijom, što mu deo pristalica već prigovara.

One su protestovale u nedelju, a okupile su se u Kijevu i u ponedeljak veče tokom samita u Parizu.

Put ka razgovorima u francuskoj prestonici bio je olakšan velikom razmenom zarobljenika u septembru i odlukom Moskve u novembru da vrati Kijevu tri ukrajinska broda koje je ruska mornarica zarobila u moreuzu Kerč krajem prošle godine i povlačenjem ukrajsinskih trupa sa tri krizna punkta. Takođe, vlasti u Kijevu su u koordinaciji sa separatisima obnovili most na istoku Ukrajine, srušen pre nekoliko godina, koji omogućava građanima da prelaze na obe strane.

Ruski uticaj na istoku Ukrajine

Sve strane su uoči samita smanjile očekivanja da je moguće ostvariti napredak. Kremlj nastoji da sačuva što veći uticaj u susednoj zemlji, koristeći kao polugu teritorije koje kontrolišu proruski separatisti u Donbasu.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je u petak u Rimu da Moskva očekuje "dodatne sporazume koji bi pomogli okončanju sukoba".

Istakao je da Moskva teži "da zaista osigura bezbednost stanovnika Donbasa, da se garantuju njihova prava, kao što je utvrđeno Sporazumom iz Minska, i zaustavi ovaj sukob".

Moskva negira direktnu umešanost u sukob između separatista u delu istočne Ukrajine i vlasti u Kijevu, mada obezbeđuje vojnu, ekonomsku i političku podršku proruskim snagama i postoji mnoštvo dokaza o njenom neposrednom angažmanu.

Međunarodni krivični sud (ICC) je presudio u novembru 2016. da je rat u istočnoj Ukrajini "međunarodni oružani sukob između Ukrajine i Ruske Federacije".

Kritike u Ukrajini na račun Zelenskog

Zelenski je u kampanji za izbore, na kojima je ubedljivo pobedio, insistirao na uspostavljanju mira u istočnoj Ukrajini. Od tada je pokušao da obnovi pregovore sa Moskvom.

Naime, uprkos Mirovnom sporazumu iz Minska 2015, borbe su nastavljene tako da svake sedmice u proseku pogine dva do tri ukrajinska vojnika.

Međutim, da bi to izdejstvovao morao je da pristane na uslove Rusije, kao što je povlačenje ukrajinskih trupa sa tri krizne tačke na liniji fronta – dve u Luganjsku i jedne u Donjecku, što je izazvalo nezadovoljstvo njegovih pristalica, prenosi "Bi-Bi-Si" (BBC).

Očito je da je Zelenskom, kome je podrška opala sa visokih 73 odsto u septembru na 52 procenta u novembru - prema istraživanju Međunarodnog instituta za sociologiju u Kijevu - suočava sa sve većim pritiskom kod kuće, iako 75 odsto Ukrajinaca podržava njegove razgovore sa Putinom.

On je izjavio početkom decembra da sama činjenica da su obnovljeni razgovori – znači njegovu "prvu pobedu" u naporima da se okonča rat.

Zelenski je posetio liniju fronta u prošli petak, poručivši vojnicima "da je mnogo lakše pregovarati osećajući vašu snagu i podršku."

U nedelju se u Kijevu okupilo nekoliko hiljada demonstranata, koji su nosili ukrajinske zastave na, upozoravajući Zelenskog da u pregovorima izbegne prelazak bilo koje "crvene linije".

Oni su ukazali na nužnost očuvanja teritorijalnog integriteta zemlje i izbegavanja njene federalizacije, jasnog distanciranja od poteza koji bi ozakonili okupaciju ukrajinske teritorije.

Insistiraju i na povratku Krima, koga je Rusija anektirala 2014, zadrži otvorenom mogućnost pokretanja međunarodnog sudskog postupka zbog ruskih poteza u Ukrajini, te očuva proevropski kurs zemlje.

Minski sporazum ostao samo na papiru

Da bi ostvario cilj o uspostavljanju mira Zelenski mora da prihvati komplikovanu Štajnmajerovu formulu kao deo Sporazuma iz Minska. To podrazumeva da će odmah nakon izbora u pobunjenim područjima, pod pretpostavkom da ih inostrani posmatrači ocene kao fer, ona dobiti "specijalni status" i formirati autonomiju u skladu sa Ustavom Ukrajine.

Međutim, ostalo je sporno u kom trenutku će se proruske snage povući, te ukrajinske vlasti preuzeti kontrolu nad granicom na istoku zemlje, koju trenutno kontrolišu separatisti, u cilju sprečavanja dopremanja oružja.

Zelenski je nedavno izjavio da "pre izbora, potrebno nam je potpuno povlačenje i razoružanje svih ilegalnih formacija, bez obzira na grupu i uniformu".

Međutim, Rusija se ne slaže sa tim redosledom poteza, kao ni povratkom granične kontrole na istoku zemlje pod okrilje ukrajinskih vlasti, pre održavanja izbora.

“Čak iako stignemo do te tačke, to će biti najteže pitanje u pregovorima," dodao je Zelenski, sugerišući da bi moglo da se ostavi za kasniju fazu, što bi išlo u prilog Moskvi.

Ruski spoljnopolitički analitičar Vladimir Frolov smatra da “Kremlj ne voli iznenađenja u pregovorimia", te da je malo verovatno da će Putin biti spreman da ide dalje od onoga što je unapred dogovoreno na papiru uoči samita - a to ne uključuje pitanje kontrole granica.

Porošenko: Ne verujte Putinu

Mnogi u Ukrajini se pribojavaju Zelenski previše veruje Putinu.

"Mislim da njegovu želju da brzo uspostavi mir Putin može da doživi kao slabost Zelenskog," kazala je za "Bi-Bi-Si" doskorašnja zamenica ministra inostranih poslova Ukrajine Olena Zerkal.

"Ne verujem u dobru volju Rusije i zato nemam nameru da budem deo toga," dodala je.

Ona je prošle sedmice podnela ostavku u znak protesta zbog načina na koji su se pripremali pregovori.

Kremlj je saopštio da Putin planira bilateralni sastanak sa Zelenskim. Međutim, Kijev je samo nagovestio da se takav susret razmatra.

Zašto je Ukrajina važna za SAD?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:37 0:00

Među najžešćim kritičarima Zelenskog su pojedine nacionalističke grupe i veterani, kao i opoziciona partija njegovog prethodnika Petra Porošenka.

On tvrdi da je Zelenski spreman da "kapitulira" pred Putinom praveći kompromis koji će ugroziti ukrajinsku nacionalnu bezbednost.

"Ljudi žele mir, ne kapitulaciju," izjavio je Porošenko.

On je savetovao Zelenskom da se ne sastaje posebno sa Putinom.

"Ne verujte Putinu. Nikada i ni u čemu". On je upozorio svog naslednika da će Putin upotrebiti "manipulaciju u stilu KGB-a i laskanje te igrati na njegove emocije i mane".

Stoga, bilo kakav napredak u Parizu, protivnici Zelenskog u Kijevu bi to kritikovali, ocenjuje Volodomir Jemolenko, glavni urednik internet sajta "UkraineWorld",

"Mislim da je ključno da osiguramo zaustavljanje sukoba, primenu dela Minskog sporazuma o bezbednosti. Ukoliko ne ostvarimo napredak u postizanju političkog rešenja, bilo bi bolje da se fokusiramo na socijalna i humanitarna pitanja: poboljšati dostupnost zdravstvene zaštite, hrane, obrazovanja, komunikacije među ljudima. Humanitarna i socijalna pitanja su nažalost, pala u zasenak zbog zastoja u političkom procesu," ističe Jemolenko.

Sukob u istočnoj Ukrajini je izbio početkom 2014. ubrzo nakon ruske aneksije Krima.

Postupak Trampovog opoziva oslabilo poziciju Zelenskog

Inače, samit u Parizu se održava u trenutku kada francusku prestonicu i ostale gradove u zemlji potresaju štrajkovi transportnih radnika. Najmanje 800 hiljada ljudi je protestovalo u prošli četvrtak u Parizu, a policija je u više navrata upotrebila suzavac.

Kremlj je saopštio u petak da Putin nije zabrinut zbog ovih događaja i da Francuska može "uspešno" da organizuje samit.

Uz to, Ukrajina je u centru saslušanja u postupku opoziva koji je pokrenuo Predstavnički dom Kongresa SAD protiv predsednika Donalda Trampa.

Reč je o "političkoj drami" u kojoj se postavlja pitanje dugoročne američke podrške Kijevu u trenutku kada mu je, po ocenama mnogih, najpotrebnija.

Pristalice Zelenskog su zabrinute da je njegova pozicija oslabljena zbog impičmenta.

Nekoliko američkih diplomata i zvaničnika, koji su imali ključnu ulogu poslednjih godina u oblikovanju politike prema Ukrajini, smenjeno je ili su se povukli, što otežava nastojanja Zelenskog da ostvari mir. Među njima su bivša ambasadorka u Kijevu Meri Jovanović (Marie Yovanovitch) i bivši specijalni izaslanik Kurt Volker.

Vilijam Tejlor (William Taylor), bivši američki ambasador u Ukrajini koji se vratio u Kijev na čelo ovog diplomatskog predstavništva nakon smene Jovanovičeve, rekao je za RSE da je povlačenje Volkera udar, mada nije uspeo da ostvari opipljiviji napredak u razgovorima sa ruskim izaslanikom Vladislavom Surkovom.

Tramp je izjavio početkom decembra da bi napredak u Parizu bio "veoma važan" i za Ukrajinu i Rusiju "jer se predugo bore. Predugo".

Rusija izdala 125 hiljada pasoša na istoku Ukrajine

Rusija je izdala 125 hiljada pasoša stanovnicima regija na istoku Ukrajine pod kontrolom separatista, izjavio je ruski ministar unutrašnjih poslova, što je potez kojim se jačaju veze Moskve sa ovim područjem.

Putin je u aprilu pojednostavio proceduru za izdavanje pasoša zbog čega su vlasti u Kijevu pozvale Zapad da uvede nove sankcije Rusiji.

Više od 160 hiljada stanovnika Luganjska i Donjecka je podnelo zahteve za ruskim pasošima, od toga je 125 hiljada njih dobilo, izjavio je ruski ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokolcev.


Bez značajnijeg iskoraka

"Ne očekujem iskorak na samitu u Parizu," kaže Volodomir Fesenko, direktor Penta Centra za političke studije u Kijevu. "Međutim, najverovatni, ovaj samit neće biti neuspeh," dodao je.

Za Zelenskog, samo održavanje skupa je mera uspeha, smatra Aljona Hetmančuk, direktorka "Centra Nova Evropa", još jednog instituta u ukrajinskoj prestonici.

Za Kijev i zapadne vlade ključno je pitanje da li Putin želi okončanje rata, koji mu omogućava zadržavanje poluge uticaja u Ukrajini.

"Zelenski je sigurano spreman za kompromis. Nisam siguran da li Putin to želi," ističe Jemolenko.

Uprkos barijera sa kojima se suočava, za Zelenskog potencijalno postoji pozitivna strana, smatra Hetmančuk.

"Strategija Zelenskog u ovom trenutku je jasna: da pokaže da je posvećen postizanju rešenja, da postoji politička volja da se okonča rat, te da je spreman čak za nepopularne mere na domaćoj sceni. Ako ne bude sporazuma, onda za to treba kriviti samo Putina," ocenjuje Hetmančuk.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG