"Srbija je poštovala i poštovaće teritorijalni integritet Ukrajine", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na zajedničkoj konferenciji za medije sa ukrajinskim kolegom Petrom Porošenkom u Beogradu.
"Onako kako Ukrajina podržava teritorijalni integritet Republike Srbije, tako Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine", poručio je Vučić.
Predsednik Srbije je rekao da se nada i želi da svi problemi u Ukrajini budu rešeni na miran način i da se poštuju Minski dogovori, dodajući da je OEBS veoma važna karika u konačnom uspostavljanju mira.
U sličnom tonu je govorio i predsednik Ukrajine Petro Porošenko.
„Želim apsolutno jasno da kažem da poštujemo, uvažavamo teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Mi nismo priznali Kosovo i zauzimamo stav da problem Kosova treba da se reši kompromisom putem uvažavanja interesa Srbije," poručio je Porošenko.
On je rekao da Kijev ulaže sve napore da se ukrajinski suverenitet obnovi na svim okupiranim teritorijama.
"I bezuslovno računamo na podršku Srbije u vezi sa uvođenjem mirovne misije pod nadzorom Ujedinjenih nacija", naveo je Porošenko.
Današnji sastanak je, objasnio je Porošenko, nastavak njihovog "susreta u Turskoj u vezi sa tokom koji obezbeđuje gasom i Srbiju i Ukrajinu i celu Evropu".
"Mogu da potvrdim da Ukrajina i Srbija nemaju nikakve probleme u bilateralnim odnosima", izjavio je ukrajinski predsednik.
Predsednik Srbije je izneo uverenje da će u narednom periodu biti potpisan sporazum o slobodnoj trgovini između Ukrajine i Srbije.
Vučić je naveo da je trgovinska razmena Srbije i Ukrajine dostigla u 2017. godini 357 miliona dolara i izrazio nadu da će ona dostići milijardu evra narednih godina.
"Uvereni smo da ćemo imati konstruktivan i prijateljski stav Ukrajine po pitanju našeg pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji", dodao je Vučić.
"Negde možemo jedni drugima da pomognemo, negde ne možemo, ali je važno da naše prijateljstvo unapređujemo i da našu saradnju u različitim oblastima unapređujemo", poručio je Vučić.
Porošenko je u svom obraćanju naveo da Srbiju i Ukrajinu vezuje još jedan strateški cilj - evropske integracije. On je izrazio uverenje da će i Srbija i Ukrajina postati članice EU 2025. godine.
Vučić je primetio da je Porošenko uspešniji političar nego on.
"On je sa velikim optimizmom najavio 2025. godinu, kojoj se nadamo obojica, ali ja to ne mogu da obećam građanima Srbije, mogu da obećam samo da ćemo raditi sve da do toga dođe, a da li će to da bude ne zavisi samo od nas. Ali ako Petro kaže da možemo 2025. sad sam i ja malo optimističniji", rekao je predsednik Srbije.
Dvojica predsednika iznela su ocene da Srbija i Ukrajina jedna drugu smatraju izrazito prijateljskim i bliskim zemljama.
"Meni nije potreban prevod kada gospodin Aleksandar govori na srpskom, za mene je to izuzetno važno, zato što je to još jedna potvrda koliko su bliski naši narodi", rekao je Porošenko.
Vučić je uzvratio da veruje da će uskoro "u našim gradovima, u Novom Sadu i Beogradu", biti mesta i za spomenike najpoznatijim ukrajinskim književnicima.
Porošenko je naveo da se radi o podizanju spomenika u Novom Sadu čuvenom ukrajinskom pesniku, "ocu ukrajinske nacije" Tarasu Ševčenku.
Ministarstvo prosvete Ukrajine dodelilo je desetak stipendija studentima iz Srbije koji žele da se školuju u Ukrajini.
Porošenko je Vučiću poklonio Kratku istoriju Ukrajine, napominjući da je naziv knjige isti i na srpskom i na ukrajinskom, ali da je knjiga prevedena i objavljena na srpski jezik uoči njegove posete.
Nakon izjava dvojice predsednika nisu bila dozvoljena novinarska pitanja. Na ukazivanje novinara da imaju pitanja Vučić je odgovorio "sutra".
U obraćanju medijima Vučić i Porošenko nisu pomenuli sporna pitanja, kao što su prošlogodišnje povlačenje ambasadora dve zemlje na konsultacije i učešće srpskih državljana na strani proruskih pobunjenika u borbama na istoku Ukrajine.
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno su razgovarali oko sat vremena u Palati Srbija u Beogradu.
Nakon plenarnog sastanka delegacija Ukrajine i Srbije, koje su predvodili Porošenko i Vučić, potpisan je Sporazum kojim se državljanima Ukrajine ukidaju vize. Taj dokument potpisali su ministri spoljnih poslova Srbije i Ukrajine Ivica Dačić i Pavlo Klimkin. Takođe je potpisan i Protokol između Uprave carine Ministarstva finansija Srbije i Državne fiskalne službe Ukrajine o saradnji u oblasti razmene statističkih podataka.
U okviru posete ukrajinskog predsednika Srbiji sastali su se i srpski i ukrajinski privrednici. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je da je činjenica da saradnja danas jeste ispod potencijala dve privrede, ali da se trgovinska razmena oporavlja u poslednje dve godine.
"Ovaj forum je potvrda interesovanja srpskih privrednika, dokaz da ovdašnje kompanije prepoznaju potencijal velikog ukrajinskog tržišta i ukupnih ekonomskih odnosa. Danas se ovde okupilo više od 150 privrednika i 108 srpskih kompanija, članica Privredne komore Srbije iz svih sketora", naveo je Čadež.
Generalni sekretar i prvi potpredsednik Privredne komore Ukrajine Mihajlo Nepran izjavio je tokom obraćanja srpskim i ukrajinskim privrednicima da je Ukrajina izuzetno zainteresovana za unapređenje poslovne saradnje dve zemlje i povećanje spoljnotrgovinske razmene, od koje će, kako je rekao, korist imati i Srbija i Ukrajina.
“Želim da srpske kompanije budu aktivnije u Ukrajini, da se privrednici iz Srbije ne plaše saradnje sa ukrajinskim kompanijama. Mogu da obećam da će im Privredna komora Ukrajine koja je najvažnija institucija za unapređenje poslovne saradnje u Ukrajini, u tome pomoći“, poručio je Nepran.
Porošenko, koji je u prvoj zvaničnoj poseti Beogradu nakon dolaska na vlast u svojoj zemlji, 2014. godine, sastaje se i sa premijerkom Anom Brnabić i predsednicom Skupštine Srbije Majom Gojković.
Ukrajinski predsednik sastaće se tokom popodneva i sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Irinejom. Oni će se sresti tokom popodneva u Patrijaršiji, rečeno je za RSE u kabinetu patrijarha.
Poseta Porošenka došla je kao iznenađenje, barem za javnost Srbije, s obzirom da je najavljena samo dan uoči njegovog dolaska.
"Mislim da je ova poseta ugovorena znatno ranije, verovatno u onom periodu kada je došlo do jedne vrste sukoba između vlasti u Srbiji i ukrajinskog ambasadora (Oleksandra Aleksandroviča)", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Igor Novaković, direktor istraživanja u ISAK fondu, specijalizovan za odnose između Srbije i Rusije.
Do tenzija između zvaničnog Beograda i ukrajinskog diplomatskog predstavnika u Srbiji, koje su imale i diplomatske posledice, došlo je početkom novembra 2017. godine.
Okidač je bio intervju ukrajinskog ambasadora u Srbiji Oleksandra Aleksandroviča BIRN-u (Balkanska istraživačka regionalna mreža), u kojem je izjavio da "Putina nije briga za Srbiju, samo vas koristi kao još jedan instrument da uništi Evropu".
Ukrajinski ambasador je to izjavio u kontekstu srpskih plaćenika koji se bore na strani proruskih separatista u istočnoj Ukrajini.
- Dobrovoljci iz Srbije pod istragom ukrajinskog Tužilaštva
- Aleksandar Kravčenko: 'Novorusija naoružala srpske dobrovoljce'
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je posle toga izdalo upozorenje da će, ukoliko se ukrajinski ambasador "ne vrati u okvire Bečke konvencije", preduzeti korake uobičajene u takvim slučajevima.
Usledilo je povlačenje ambasadora obeju zemalja kući na konsultacije. Ubrzo su se, međutim, vratili na posao, lopta je nakon te epizode nekako spuštena, ali čini se da se distanca između Beograda i Kijeva nije smanjila.
[RSE/Video, oktobar 2017.]
Iako Srbija zvanično priznaje teritorijalni suverenitet i integritet Ukrajine, uključujući i Krim, koji je Rusija anektovala pre četiri godine, odnos Srbije prema Ukrajini mnogi ocenjuju kao ambivalentan.
Među njima je i Igor Novaković. Odgovor na pitanje zašto je to tako, kaže, zapravo je vrlo prost.
"Srbiji je Rusija potrebna zbog Kosova i u tom smislu ona nastoji da se ne zamera previše Moskvi. To je očigledno i povodom niza drugih pitanja, vezanih ne samo za Ukrajinu već i kad je reč o usaglašavanju sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije, tako da u tom kontekstu Srbija pokušava da pravi određenu vrstu balansa – da direktno ne ugrožava Ukrajinu i njene interese, ali i da se ne zamera Rusiji", kaže Novaković.
Direktor istraživanja u ISAK fondu odgovara i na pitanje da li kompromisno rešenje kosovskog problema koje se u Beogradu najavljuje, može posledično dovesti i do poboljšanja odnosa između Srbije i Ukrajine:
"To najavljeno rešenje pitanja Kosova će verovatno očvrsnuti poziciju Srbije u procesu evropskih integracija, ali će zato u sledećem periodu Beograd biti suočen i sa pitanjima vezanim za poglavlje 31 posvećeno usaglašavanju spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije (EU), odnosno, sa zajedničkim merama koje EU primenjuje prema trećim zemljama."
Novaković ističe da u ovom momentu, a ne znači da će to biti i tada, EU primenjuje sankcije prema pojedincima i entitetima iz Ruske Federacije.
"Te sankcije se ovde tumače kao sankcije EU prema Rusiji i Srbija će verovatno biti uslovljena da se pridruži tim sankcijama, što će za posledicu vrlo verovatno imati pogoršanje odnosa sa Rusijom, kao što smo to već videli u slučaju Crne Gore, a što posledično može imati kao rezultat poboljšanje odnosa između Srbije i Ukrajine, ali ovo je jedan težak proces koji očekuje Beograd i pretpostavljam da će biti veoma, veoma izazovan", procenjuje Igor Novaković.
Od posete predsednika Ukrajine Petra Porošenka Srbiji Igor Novaković ne očekuje rešavanje svih nagomilanih političkih problema između dveju zemalja, ali ako se uspostavi određeni kanal komunikacije i nivo razumevanja, to bi moglo rezultirati određenim unapređenjem njihovih odnosa ili bar smanjivanjem tenzija koje su se javljale u prošlosti.
Facebook Forum