Krim proglasio nezavisnost, SAD i EU uveli sankcije

EU i SAD su uvele su sankcije ruskim i ukrajinskim zvaničnicima koji su imali ključnu ulogu u organizovanju referenduma o priključenju Krima Rusiji, koji zvanični Brisel, Vašington i Kijev smatraju nelegalnim.

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o priznanju nezavisnosti Republike Krim.

"Uzimajući u obzir izraženu volju naroda Krima na opštekrimskom referendumu održanom 16. marta 2014. godine priznati Republiku Krim, u kojoj grad Sevastopolj ima poseban status, za suverenu i nezavinu državu", navedeno je u ukazu.

Kako je istaknuto, ukaz stupa na snagu sa danom njegovog potpisivanja.

Ukrajina je povukla svog ambasadora iz Moskve.

Krimski parlament jutros je proglasio nezavisnu Republiku koja se obratila Rusiji sa zahtevom za pripajanje nakon referenduma u nedelju na kome je, kako saopštavaju lokalni proruski zvaničnici, 97 odsto birača glasalo za pripajanje tog poluostrva Rusiji.

Američki predsednik Barak Obama uveo je sankcije grupi od sedam ruskih i četiri ukrajinska zvaničnika nakon referenduma o pripajanju Krima Rusiji.

“Objavljujem seriju mera koje će nanositi Rusiji sve veću štetu kao i onima koji su odgovorni za zbivanja u Rusiji”.

Obaja je upozorio da međunarodna zajednica neće priznati bilo kakav pokušaj aneksije Krima od strane Rusije

On je zapretio novim sankcijama, ukoliko Kremlj nastavi “provokacije” u Ukrajini.

“Verujem da još postoji način da se situacija reši diplomatski, tako da se uvaže interesi i Rusije i Ukrajine. To uključuje povlaćenje ruskih trupa u svoje baze, podršku raspoređivanju novih međunarodnih posmatrača u Ukrajini i dijalog sa ukrajinskom vladom”.

Među sedam osoba čija je imovina zamrznuta u SAD, jesu potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin, predsednica gornjeg doma ruskog parlamenta Saveta federacije Valentina Matvjenko, dva savetnika ruskog predsednika Vladimira Putina kao i dva poslanika ruske Dume.

Sankcije su takođe uvedene i četvorici ukrajinskih zvaničnika uključujući smenjenog predsednika Viktora Janukoviča, njegovog savetnika i dva krimska separatistička lidera.

Američki zvaničnici ističu da sankcije nisu zasada uvedene protiv Putina uprkos njegovoj podršci referendumu na Krimu jer Vašington obično ne počinje kaznene mere od šefova država. Međutim, sankcije su uvedene protiv njegovih najbližih saradnika tako da će i on osetiti posledice.

Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin ironično je reagovao na stavljanje njegovog imena na listu ruskih funkcionera kojima su SAD uvele sankcije.

"Druže Obama, a šta uraditi onima koji nemaju ni račune, ni imovinu u inostranstvu? Ili o tome niste razmišljali?", napisao je Rogozin na svom nalogu na društvenoj mreži Tviter, preneo je Itar-Tas.

Nešto ranije i EU je uvela sankcije za 21 ukrajinskog i ruskog zvaničnika, koje uključuju zamrzavanje njihove imovine i zabranu putovanja, Diplomatski izvori su precizirali da su sankcije usmerene na 13 ruskih zvaničnika i osam proruski nastrojenih Ukrajinaca.

Litvanski ministar spoljnih poslova Linas Linkevičius je najavio i da će EU "narednih dana uvesti dodatne sankcije".

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton je najavila da će EU i Ukrajina 21. marta potpisati politički deo sporazuma o pridruživanju.

"To je snažni signal naše političke podrške. Osiguraćemo i snažnu finansijsku podršku za ekonomsku stabilizaciju zemlje. To znači trgovinske olakšice, koje će stupiti na snagu u narednih nekoliko sedmica. Nastavićemo da pomažemo Ukrajini u osiguranju snabdevanja energije”.

Nemačka kanceralaka Angela Merkel je saopštila da je Rusija ostala izolovana sa prizanjem krimskog referenduma. Merkel naglašava da Rusija mora okončati bilo kakvu vojnu akciju sa kojom nije saglasan Kijev.

Ukrajina je povukla svog ambasadora u Rusiji radi konsultacija o situaciji na Krimu, čiji su stanovnici glasali za pripajanje Rusiji. Ukrajinski parlament podržao je u ponedeljak predsednički dekret o delimičnoj mobilizaciji 40.000 rezervista.

Plan za jugoistočne oblasti

Andrij Parubij, sekretar Savjeta za nacionalnu bezbednost i odbranu, rekao je parlamentu da će 20.000 rezervista biti raspoređeno zajedno sa oružanim snagama.

“Na jugu i istoku Ukrajine provociraju ne samo građani Ruske Federacije, već i pripadnici elitnih jedinica koje su došle na našu teritoriju sa oružjem i nastoje da ispune zajednički plan u jugoistočnim oblastima, kao što su to uradili i na Krimu”.

Ministar spoljnih poslova Andrij Deščitscia u ponedeljak je saopštio da ovo što se dogodilo veoma liči na scenario već viđen u Gruziji 2008., i svaka provokacija bi mogla dovesti do vojne eskalcije.

Zato Ukrajina prema rečima njenog šefa diplomtije pokušava izbeći provokacije.

„Želim da podvučem da je za nas više nego dobrodošla monitoring misija OSCE, kao i posmtračka misija EU, koja će takođe uključiti i Krim u svom mandatu. Oblast raspoređivanja te misije treba da bude Ukrajina uključujući i Krim.“

Ambasadori NATO odbili su da priznaju ishod referenduma na Krimu i od Rusije su zatražili da "ne preduzima nikakve korake za aneksiju Krima".

U saopštenju se naglašava da "takozvani referendum na Krimu narušava napore za pronalaženje političkog rešenja krize u Ukrajini". Istovremeno, NATO je najavio da će intenzivirati saradnju sa Ukrajinom.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Dešhjitsja posetio je danas komandu NATO, zahtevajući tehničku opremu koja je potrebna ukrajinskoj vladi kako bi se suočila sa secesijom Krima i ruskim upadom na to poluostrvo,

Krimski parlament je u ponedeljak izutra proglasio nezavisnu Republiku Krim koja se obratili Rusiji sa zahtevom za pripajanje.

Donji dom ruskog parlamenta Duma u utorak će se, kako je najavljno, oglasiti o krimskom referendumu na zajedničkoj sednici na kojoj će, kako je najavljeno prisustvovati i Vladimir Putin.



Nova vlada je proglasila nacionalizaciju svih dobara ukrajinske države u tom regionu.
Predsednik krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov.

“Mi ćemo bezuslovno sve nacionalizovati na našoj teritoriji. Pojedina preduzeća će biti rasformirana, kao i jedinice ukrajinske vojske. Oni koji žele da ostanu i žive ovde su dobrodošli. Ko god žele da polože zakletvu za služenje u našim oružanim snagama – i to ćemo rešiti. Najvažnije je da će vojnici imati priliku da postanu deo normalne i ozbiljne armije, budu dobro plaćeni i služe našoj otadžbini”.

Ruska rublja je uvedena kao druga valuta pored ukrajinske grivne. Najavljeno je i osnivanje centralne banke Krima uz finansijsku pomoć Rusije. Usvojen je rebalans budžeta Krima u koji je uključena ruska pomoć od 409 miliona dolara.

Nakon što je Krim u ponedeljak proglasio nezavisnost, rusko ministarstvo spoljnih poslova predložilo je formiranje međunarodne „grupe za podršku“ koja bi kako kažu posredovala u ukrajinskoj krizi, što Kijev odbija, jer je jedan od ciljeva te grupe priznavanje referenduma na Krimu.

Ta će grupa, kaže Rusija, insistirati i na implementaciji sporazuma sa svrgnutog predsjednika Janukoviča i tadašnje opzicije, sada vlasti u Kijevu od 21.febraura. Od Ukrajine će tražiti novi ustav, veća ovlašćenja za regione i vojnu i političku neutralnost.

Sa osudama Zapada saglasan je i Japan, dok je Kina, koja je se u subotu u Savjetu bezbjednosti UN uzdržala od glasanja o rezoluciji protiv referenduma na Krimu, danasje saopštila da poziva obje strane da suzdrže. Zamenik ministra spoljnih poslova Li Baodong na pres konferenciji u Pekingu je rekao:

“Nadamo se da obije strane mogu pokazati mirnoću i sudržanost, i spriječiti dalju esklaciju i pogoršanje situacije.Potrebno je da nađu političko rješenje kroz dijalog i pregovore”.

Bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov pozdravio je danas rezultat referenduma o pripajanju Krima Rusiji i kritikovao sankcije Zapada ruskim i ukrajinskim zvaničnicima.

"Krim je ranije bio pripojen Ukrajini prema sovjetskim zakonima, nije se tražilo mišljenje naroda, danas je taj narod odlučio da ispravi tu grešku. To treba pozdraviti, a ne najavljivati sankcije", rekao je Gorbačov, a prenosi agencija Interfaks.

Tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov odvojio je Krim od Rusije 1954. i dao ga Ukrajini koja je tada bila u okviru Sovjetskog Saveza.

Gorbačov je dodao da je za uvođenje sankcija "potrebno imati veoma ozbiljne razloge" i potrebna je "podrška UN".

"Izražavanje volje naroda Krima i njegovo pripajanje Rusiji kao regiona nije dovoljan razlog", dodao je on.