Ambasada Norveške je kroz projekat "Unapređenje građanskog društva u Srbiji" donirala značajnu sumu novca za pomoć civilnom sektoru. Tim povodom razgovarali smo sa ambasadorom Norveške Nilsom Ragnarom Kamsvagom koji je, između ostalog, pojasnio kako vidi političku i društvenu klimu u Srbiji pred izbore.
KAMSVAG: U proteklom periodu od deset ili jedanaest godina obezbedili smo oko 230 miliona evra. Glavni fokus ove pomoći bio je da doprinesemo konsolidaciji i snaženju Srbije u procesu njenih evrointegracija.
Naglasak je bio na ključnim oblastima, kao što su vladavina prava i reforma državnih institucija. U poslednjih nekoliko godina bili smo posebno aktivni u saradnji sa sektorom bezbednosti i podršci reformama tog sektora, ostvarujući izuzetnu saradnju i sa Ministarstvom odbrane i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. U našem fokusu su takođe i oblasti energetike i zaštite životne sredine. Dakle, naši napori usmereni su na unapređenje građanskog društva u Srbiji, ali i u čitavom regionu. Upravo radi toga smo i predstavili pre nekoliko dana početak realizacije novog projekta “Unapređenje građanskog društva u Srbiji”. Radeći to mi smo zapravo pošli i od sopstvenog iskustva koje nas je uverilo da je snažan i vibrantan civilni sektor veoma značajan i za politički i za ekonomski razvoj zemlje zato što mobiliše široku javnost za ostvarivanje ključnih društvenih ciljeva.
KAMSVAG: Ono što smo mi činili i još uvek činimo jeste da pomognemo razvoju i snaženju institucija koje pre svega i iznad svega treba da obezbede javnost i transparentnost, zato što najefikasniji način borbe protiv korupcije jeste da uspostavite što je moguće više transparentnosti. Obezbeđujući finansijsku pomoć za ovu oblast, mi sarađujemo sa velikim brojem nezavisnih kontrolnih institucija, kao što su Državna revizorska institucija, Ombudsman, Poverenik za dostupnost javnih informacija. Istovremeno, fokus nam je i u finansijska i svaka druga podrška medijima jer ne treba zaboraviti da su slobodni mediji od neprocenjivog značaja u obezbeđivanju transparentnosti. Kad je o ovoj oblasti reč, sarađujemo takođe i sa organizacijama civilnog društva čije je težište rada borba protiv korupcije.
KAMSVAG: Pre svega je neophodno naglasiti da će izborni ishod biti prihvaćen i respektovan bez obzira na to kakav će biti. Norveška, ali i Zapad uopšte, sarađivaće sa budućom vladom, ko god je bude formirao. Ono, međutim, što je za nas veoma značajno – a što objašnjava i našu motivaciju za pružanje ekonomske pomoći Srbiji - jeste uverenje da Srbija može ekonomski napredovati samo ukoliko bude nastavila već trasiranim putem evrointegracije. S te tačke gledišta, važno je da buduća vlada na delu pokaže da je opredeljena za kontinuitet evrointegracije svoje zemlje. Otuda je razumljivo da ćemo pratiti da li će nova vlada u toj oblasti zaista i ostvarivati kontinuitet. To će nam pokazati u kojoj meri će ona biti opredeljena da sarađuje sa evropskim zemljama.
KAMSVAG: Stav o tome sada možemo graditi samo na onome što Nikolić i drugi lideri SNS saopštavaju. Jasno je da su oni u svojim istupima veoma snažno opredeljeni za evropske integracije. I moji razgovori sa Nikolićem uveravaju me da on zastupa veoma snažnu evropsku orijentaciju. Međutim, sve to mora da doživi proveru nakon izbora. Ono što je izvesno jeste da aktuelna vlada ima iza sebe već solidan rezultat u evrointegracijama, a ako Nikolićeva stranka bude formirala buduću vladu, kao i u slučaju svih novih partija koje do sada nisu bile na vlasti, nad njom će visiti znak pitanja sve dok vlada koju bude sastavila ne pokaže na delu svoj politički kurs.
KAMSVAG: Razume se da je na zemljama-članicama bilo koje organizacije da odluče da li su ispunjeni kriterijumi za ulazak u njeno članstvo. Sa stanovišta Norveške, koja nije članica EU, ali koja sa njom ima snažnu ekonomsku kooperaciju, Srbija je trebalo da dobije status kandidata za EU već u decembru prošle godine. To smatramo zato što je u poređenju sa prethodnim zemljama-aplikantima postigla značajan napredak na putu evrointegracija. Vlada je usvojila je veliki broj neophodnih zakona i direktiva. Držimo da bi dodeljivanje statusa kandidata Srbiji, da je do toga došlo, bio i signal raspoloženja da se prizna napredak koji je ostvarila. Međutim, kao što sam rekao, na zemljama-članicama EU je da o tome odlučuju. Od strane EU postavljeni su jasni kriterijumi, odnosno, uslovi koje Srbija mora da ispuni za dobijanje statusa kandidata, kad je u pitanju normalizovanje odnosa sa Prištinom, ali mora se priznati da na tom planu nismo videli neke veće pomake.
KAMSVAG: Smisla ima prosto zato što je to legalna pozicija Srbije, ali ako između dveju strana nema saglasnosti, a žele da dođu do obostrano prihvatljivog rešenja, važno je da pokušaju da stignu do formule koju i jedna i druga mogu da prihvate. Verujem da je posrednik Evropske unije izašao sa mnogim konstruktivnim predlozima i smatram da je izuzetno značajno i za Beograd i za Prištinu da pokažu najveći stepen fleksibilnosti kako bi se taj problem rešio. Dugoročno posmatrano, naime, pronalaženje rešenja za učešće Prištine u međunarodnim organizacijama, na regionalnim i međunarodnim forumima, kao i nastojanje da dve strane uspostave što bolje uzajamne odnose, u interesu je i jedne i druge. A kad je reč o predstojećim fazama Srbije na putu evrointegracije, odnosi sa zemljama u regionu predstavljaju ključni uslov njenog napretka. To je, uostalom, bio slučaj i sa drugim državama-aspirantima za članstvo u EU – sve one su morale ispuniti kriterijum bliske i snažne saradnje sa svim susedima.
KAMSVAG: Ja, zapravo, mislim da je ovdašnja vlada zainteresovana za trajno rešenje tog pitanja. Smatram da je predsednik u više navrata naglasio spremnost Srbije da se pronađe trajno rešenje.
KAMSVAG: U planu od četiri tačke. Ali, nije nimalo iznenađujuće što je neophodno dosta vremena da se dođe do rešenja problema koji izaziva toliko tenzija na domaćem frontu. Međutim, primetno je da jeste postignut izvestan napredak u pozicijama o tom pitanju. Sećamo se da je pre samo nekoliko meseci bilo i predloga o razgraničenju ili korekcijama granice, ali čini se da su takve konsideracije napuštene. Akcenat je sada stavljen na pomenuti plan od četiri tačke, koji, po mom mišljenju, može biti baza za dalju diskusiju.
KAMSVAG: Mislim da je zvanična politika jasna i ona priznaje Bosnu i Hercegovinu kao jedinstvenu državu, kao što i respektuje sve međunarodne sporazume. Ono, međutim, što je takođe deo realnosti jeste činjenica da još uvek postoje nerešeni problemi između Bosne i Hercegovine i Srbije. U cilju konsolidovanja regionalne stabilnosti, ali, ne manje, i u cilju razvoja Bosne i Hercegovine važno je da se ti problemi reše. U tom smislu, umesto relacije Beograd-Banjaluka radije bih se fokusirao relaciju Beograd-Sarajevo. Drugim rečima, smatram da je od izuzetne važnosti da se kontakti između vlada u Sarajevu i Beogradu intenziviraju, odnosno, da se osnaže bilateralne veze između Srbije i Bosne i Hercegovine. Razume se, trenutno postoji i taj problem što u Bosni i Hercegovini još uvek nije formirana vlada, što takođe, u izvesnoj meri komplikuje odnose između Srbije i Bosne i Hercegovine. Na drugoj strani, istakao bih da je bilo i pozitivnih inicijativa od strane predsednika Tadića, a u njih se svakako ubrajaju Rezolucija o Srebrenici, kao i veoma jasne poruke o podršci jedinstvu Bosne i Hercegovine. Nadam se da je to vrlo dobra osnova za unapređenje odnosa između Sarajeva i Beograda.
KAMSVAG: Jasno je da je to parlamentarni sistem ...
KAMSVAG: Znate, ja razumem šta me pitate, aludirate na to da se mnoge odluke donose od strane izvršne vlasti. Rekao bih, međutim, da i u drugim državama imate situacije u kojima nije uvek lako prepoznati kako funkcioniše vlast, ko ima kakve ingerencije, odnosno, ko ima koliko uticaja na donošenje odluka. To može biti različito od zemlje do zemlje, u smislu da demokratija, naravno, postoji, da proces donošenja odluka proističe iz demokratskih izbora, na kojima su, razume se, subjekti partije. U nekim državama, recimo, parlament ima veoma snažnu ulogu, naročito ako imate manjinske vlade. Vidim da se u srpskom parlamentu odvijaju veoma žive debate. Postojao je problem tih blanko ostavki i biće zanimljivo da se vidi da li će njihovo ukidanje promeniti ulogu parlamenta u političkom sistemu posle narednih izbora.
KAMSVAG: U procesu odlučivanja učestvuju oni koji su za to zakonski ovlašćeni, ali, u mnogim zemljama politika ne funkcioniše uvek tako kako je normirano. Ako govorimo o savetnicima predstavnika izvršne vlasti, svako ima pravo da bude savetovan, da traži savete od onih koje izabere i ja nisam video ništa u Srbiji što bi upućivalo da se ne poštuje Ustav zemlje, ali naravno, nije neuobičajeno ljudi ponekad imaju utisak da jedna grupa ljudi ima više uticaja na donošenje odluka nego druga. U tom smislu je teško, u najmanju ruku strancu to nije lako, da zauzima izričite stavove vezano za tu temu.
RSE: Norveška je donirala značajnu finansijsku pomoć civilnom sektoru u Srbiji – reč je o 15 organizacija – sa ciljem da unapredi ovdašnje građansko društvo. Kolika je, izražena u donacijama, pomoć Norveške Srbiji u poslednjih 10 godina i na čemu će biti fokus vaše finansijske podrške nadalje?
KAMSVAG: U proteklom periodu od deset ili jedanaest godina obezbedili smo oko 230 miliona evra. Glavni fokus ove pomoći bio je da doprinesemo konsolidaciji i snaženju Srbije u procesu njenih evrointegracija.
Moji razgovori sa Tomislavom Nikolićem uveravaju me da on zastupa veoma snažnu evropsku orijentaciju. Međutim, sve to mora da doživi proveru nakon izbora.
Naglasak je bio na ključnim oblastima, kao što su vladavina prava i reforma državnih institucija. U poslednjih nekoliko godina bili smo posebno aktivni u saradnji sa sektorom bezbednosti i podršci reformama tog sektora, ostvarujući izuzetnu saradnju i sa Ministarstvom odbrane i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. U našem fokusu su takođe i oblasti energetike i zaštite životne sredine. Dakle, naši napori usmereni su na unapređenje građanskog društva u Srbiji, ali i u čitavom regionu. Upravo radi toga smo i predstavili pre nekoliko dana početak realizacije novog projekta “Unapređenje građanskog društva u Srbiji”. Radeći to mi smo zapravo pošli i od sopstvenog iskustva koje nas je uverilo da je snažan i vibrantan civilni sektor veoma značajan i za politički i za ekonomski razvoj zemlje zato što mobiliše široku javnost za ostvarivanje ključnih društvenih ciljeva.
RSE: Deo te norveške finansijske podrške usmeren je snaženju Srbije u borbi protiv korupcije. Nažalost, korupcija je ovde prožela čitavo društvo, njene dimenzije su zastrašujuće. Razume se, najpre tu mislim na visoku korupciju. Kako Norveška može pomoći Srbiji u odstranjivanju ovog socijalnog zla?
KAMSVAG: Ono što smo mi činili i još uvek činimo jeste da pomognemo razvoju i snaženju institucija koje pre svega i iznad svega treba da obezbede javnost i transparentnost, zato što najefikasniji način borbe protiv korupcije jeste da uspostavite što je moguće više transparentnosti. Obezbeđujući finansijsku pomoć za ovu oblast, mi sarađujemo sa velikim brojem nezavisnih kontrolnih institucija, kao što su Državna revizorska institucija, Ombudsman, Poverenik za dostupnost javnih informacija. Istovremeno, fokus nam je i u finansijska i svaka druga podrška medijima jer ne treba zaboraviti da su slobodni mediji od neprocenjivog značaja u obezbeđivanju transparentnosti. Kad je o ovoj oblasti reč, sarađujemo takođe i sa organizacijama civilnog društva čije je težište rada borba protiv korupcije.
RSE: Srbija je sada u predizbornoj kampanji - iako još uvek ne i zvanično. Jasno je, međutim, svima, da je kampanja već počela i da je veoma nerealno očekivati predizbornu utakmicu koja neće biti prljava. Kakav je stav Norveške, ali i Zapada uopšte, u pogledu različitih izbornih ishoda? Preciznije: da će ili neće raspoloženje Zapada biti isto bez obzira ko pobedi na izborima – Tadić ili Nikolić?
KAMSVAG: Pre svega je neophodno naglasiti da će izborni ishod biti prihvaćen i respektovan bez obzira na to kakav će biti. Norveška, ali i Zapad uopšte, sarađivaće sa budućom vladom, ko god je bude formirao. Ono, međutim, što je za nas veoma značajno – a što objašnjava i našu motivaciju za pružanje ekonomske pomoći Srbiji - jeste uverenje da Srbija može ekonomski napredovati samo ukoliko bude nastavila već trasiranim putem evrointegracije. S te tačke gledišta, važno je da buduća vlada na delu pokaže da je opredeljena za kontinuitet evrointegracije svoje zemlje. Otuda je razumljivo da ćemo pratiti da li će nova vlada u toj oblasti zaista i ostvarivati kontinuitet. To će nam pokazati u kojoj meri će ona biti opredeljena da sarađuje sa evropskim zemljama.
RSE: Da li verujete da će partija gospodina Tomislava Nikolića, Srpska napredna stranka, biti opredeljena za proevropsku agendu u istoj meri u kojoj je i stranka gospodina Tadića?
KAMSVAG: Stav o tome sada možemo graditi samo na onome što Nikolić i drugi lideri SNS saopštavaju. Jasno je da su oni u svojim istupima veoma snažno opredeljeni za evropske integracije. I moji razgovori sa Nikolićem uveravaju me da on zastupa veoma snažnu evropsku orijentaciju. Međutim, sve to mora da doživi proveru nakon izbora. Ono što je izvesno jeste da aktuelna vlada ima iza sebe već solidan rezultat u evrointegracijama, a ako Nikolićeva stranka bude formirala buduću vladu, kao i u slučaju svih novih partija koje do sada nisu bile na vlasti, nad njom će visiti znak pitanja sve dok vlada koju bude sastavila ne pokaže na delu svoj politički kurs.
RSE: Da dotaknemo srpsku kandidaturu za Evropsku uniju. Da li je Srbija zaslužila da dobije status države-kandidata za EU i šta očekujete da će se u martu dogoditi?
Mislim da je ovdašnja vlada zainteresovana za trajno rešenje pitanja Kosova. Smatram da je predsednik u više navrata naglasio spremnost Srbije da se pronađe trajno rešenje.
KAMSVAG: Razume se da je na zemljama-članicama bilo koje organizacije da odluče da li su ispunjeni kriterijumi za ulazak u njeno članstvo. Sa stanovišta Norveške, koja nije članica EU, ali koja sa njom ima snažnu ekonomsku kooperaciju, Srbija je trebalo da dobije status kandidata za EU već u decembru prošle godine. To smatramo zato što je u poređenju sa prethodnim zemljama-aplikantima postigla značajan napredak na putu evrointegracija. Vlada je usvojila je veliki broj neophodnih zakona i direktiva. Držimo da bi dodeljivanje statusa kandidata Srbiji, da je do toga došlo, bio i signal raspoloženja da se prizna napredak koji je ostvarila. Međutim, kao što sam rekao, na zemljama-članicama EU je da o tome odlučuju. Od strane EU postavljeni su jasni kriterijumi, odnosno, uslovi koje Srbija mora da ispuni za dobijanje statusa kandidata, kad je u pitanju normalizovanje odnosa sa Prištinom, ali mora se priznati da na tom planu nismo videli neke veće pomake.
RSE: Kako razumete insistiranje Beograda da formula regionalnog i međunarodnog predstavljanja Prištine mora imati referencu na rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija? Koliko smisla ima takvo insistiranje?
KAMSVAG: Smisla ima prosto zato što je to legalna pozicija Srbije, ali ako između dveju strana nema saglasnosti, a žele da dođu do obostrano prihvatljivog rešenja, važno je da pokušaju da stignu do formule koju i jedna i druga mogu da prihvate. Verujem da je posrednik Evropske unije izašao sa mnogim konstruktivnim predlozima i smatram da je izuzetno značajno i za Beograd i za Prištinu da pokažu najveći stepen fleksibilnosti kako bi se taj problem rešio. Dugoročno posmatrano, naime, pronalaženje rešenja za učešće Prištine u međunarodnim organizacijama, na regionalnim i međunarodnim forumima, kao i nastojanje da dve strane uspostave što bolje uzajamne odnose, u interesu je i jedne i druge. A kad je reč o predstojećim fazama Srbije na putu evrointegracije, odnosi sa zemljama u regionu predstavljaju ključni uslov njenog napretka. To je, uostalom, bio slučaj i sa drugim državama-aspirantima za članstvo u EU – sve one su morale ispuniti kriterijum bliske i snažne saradnje sa svim susedima.
RSE: Šta Srbija želi na Kosovu? Razumete li vi to, s obzirom da mi često imamo osećaj da ne razumemo? Je li puzeća namera da se odvoji sever Kosova, a da se na putu do toga što je duže moguće održava stanje tenzije i nerešivosti? Uostalom, već čitavu deceniju taj region se drži u takvom stanju. Ili se, pak, želi specijalni status za sever Kosova? Ahtisarijev plan se sve vreme odlučno odbacuje, on, dakle, ne dolazi u obzir. Da li razumete o čemu se i na čemu se tu radi?
KAMSVAG: Ja, zapravo, mislim da je ovdašnja vlada zainteresovana za trajno rešenje tog pitanja. Smatram da je predsednik u više navrata naglasio spremnost Srbije da se pronađe trajno rešenje.
RSE: U planu od četiri tačke?
KAMSVAG: U planu od četiri tačke. Ali, nije nimalo iznenađujuće što je neophodno dosta vremena da se dođe do rešenja problema koji izaziva toliko tenzija na domaćem frontu. Međutim, primetno je da jeste postignut izvestan napredak u pozicijama o tom pitanju. Sećamo se da je pre samo nekoliko meseci bilo i predloga o razgraničenju ili korekcijama granice, ali čini se da su takve konsideracije napuštene. Akcenat je sada stavljen na pomenuti plan od četiri tačke, koji, po mom mišljenju, može biti baza za dalju diskusiju.
RSE: Kako biste ocenili politiku Srbije prema Bosni i Hercegovini? Postoji li istinska odlučnost Beograda da štiti suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine bez obavezne reference na Dejtonski sporazum? Zašto razgovori sa Banjalukom imaju primat nad razgovorima sa Sarajevom?
KAMSVAG: Mislim da je zvanična politika jasna i ona priznaje Bosnu i Hercegovinu kao jedinstvenu državu, kao što i respektuje sve međunarodne sporazume. Ono, međutim, što je takođe deo realnosti jeste činjenica da još uvek postoje nerešeni problemi između Bosne i Hercegovine i Srbije. U cilju konsolidovanja regionalne stabilnosti, ali, ne manje, i u cilju razvoja Bosne i Hercegovine važno je da se ti problemi reše. U tom smislu, umesto relacije Beograd-Banjaluka radije bih se fokusirao relaciju Beograd-Sarajevo. Drugim rečima, smatram da je od izuzetne važnosti da se kontakti između vlada u Sarajevu i Beogradu intenziviraju, odnosno, da se osnaže bilateralne veze između Srbije i Bosne i Hercegovine. Razume se, trenutno postoji i taj problem što u Bosni i Hercegovini još uvek nije formirana vlada, što takođe, u izvesnoj meri komplikuje odnose između Srbije i Bosne i Hercegovine. Na drugoj strani, istakao bih da je bilo i pozitivnih inicijativa od strane predsednika Tadića, a u njih se svakako ubrajaju Rezolucija o Srebrenici, kao i veoma jasne poruke o podršci jedinstvu Bosne i Hercegovine. Nadam se da je to vrlo dobra osnova za unapređenje odnosa između Sarajeva i Beograda.
RSE: Vi ste u Srbiji godinu i po dana. Da ste kojim slučajem prvi put ovde i da niste znali mnogo o ovoj zemlji, šta biste rekli: kakav tip političkog sistema Srbija ima – parlamentarni ili predsednički?
KAMSVAG: Jasno je da je to parlamentarni sistem ...
RSE: Ali, da ne znate da je parlamentarni...šta biste rekli? Da, ustavno-pravno, mi imamo parlamentarni sistem, ali da to niste znali, da li biste poverovali da on i u praksi funkcioniše?
KAMSVAG: Znate, ja razumem šta me pitate, aludirate na to da se mnoge odluke donose od strane izvršne vlasti. Rekao bih, međutim, da i u drugim državama imate situacije u kojima nije uvek lako prepoznati kako funkcioniše vlast, ko ima kakve ingerencije, odnosno, ko ima koliko uticaja na donošenje odluka. To može biti različito od zemlje do zemlje, u smislu da demokratija, naravno, postoji, da proces donošenja odluka proističe iz demokratskih izbora, na kojima su, razume se, subjekti partije. U nekim državama, recimo, parlament ima veoma snažnu ulogu, naročito ako imate manjinske vlade. Vidim da se u srpskom parlamentu odvijaju veoma žive debate. Postojao je problem tih blanko ostavki i biće zanimljivo da se vidi da li će njihovo ukidanje promeniti ulogu parlamenta u političkom sistemu posle narednih izbora.
RSE: Ima li razloga da u ovoj državi predsednik odlučuje o toliko mnogo stvari, iako to nisu njegove ustavne ingerencije? Ili, da odluke oblikuju njegovi neizabrani savetnici? Mislite li da je to kontraproduktivno, odnosno, da može biti kontraproduktivno ako bude dugo trajalo?
KAMSVAG: U procesu odlučivanja učestvuju oni koji su za to zakonski ovlašćeni, ali, u mnogim zemljama politika ne funkcioniše uvek tako kako je normirano. Ako govorimo o savetnicima predstavnika izvršne vlasti, svako ima pravo da bude savetovan, da traži savete od onih koje izabere i ja nisam video ništa u Srbiji što bi upućivalo da se ne poštuje Ustav zemlje, ali naravno, nije neuobičajeno ljudi ponekad imaju utisak da jedna grupa ljudi ima više uticaja na donošenje odluka nego druga. U tom smislu je teško, u najmanju ruku strancu to nije lako, da zauzima izričite stavove vezano za tu temu.
