Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, nakon četiri godine vlasti njegovog Socijaldemokratskog saveza (SDSM), po završetku lokalnih izbora najavio je ostavku na obe funkcije - premijera i lidera SDSM-a.
Nakon prvog kruga održanog 17. oktobra, koji je najavio pobedu opozicije, ovakav ishod je bio očekivan. Najavio ga je sam Zaev.
"Drugi krug 31. oktobra za mene je all in", rekao je Zaev, stavljajući svoje funkcije kao zalog za kandidaturu Petre Šilegova za gradonačelnika Skoplja, pa ako on izgubi, najavio je da odlazi. To se i desilo.
Zašto je Zaev izgubio izbore?
1. Nerealizovana obećanja o reformama
Zoran Zaev (47) je postao premijer u maju 2017. godine, a lider SDSM-a 2013. godine. Na državnu funkciju je došao nakon objavljivanja takozvanih opozicionih bombi u kojima je pokazao način vladanja tadašnje vlasti VMRO DPMNE na čelu sa Nikolom Gruevskim, sadašnjim azilantom u Mađarskoj.
Tada je Zaev obećao časno vladanje, borbu sa kriminalom, odgovornu vladu, napredak zemlje ka NATO-u i EU…
Izneverena očekivanja su jedan od razloga za ovakav izborni rezultat, kaže Marko Trošanovski, predsednik Instituta za demokratiju.
"Nekoliko puta su bili opomenuti, kako na dosadašnjim izbornim ciklusima, tako i od ekspertske javnosti, da se vrate reformskoj agendi. Međutim, ostavili su veliki broj neadresiranih problema - reforme u sudstvu, javna administracija je ostala partizovana, protežiranje partijskih rešenja nasuprot kvalitetnim kadrima", kaže Trošanovski.
2. Nerealizovano obećanje 'Pravde mora biti'
Dok je objavljivao takozvane bombe, glavno obećanje Zaeva je bilo da će biti pravde. Hiljade ljudi je izlazilo svakog dana na proteste da bi podržalo Specijalno javno tužilaštvo (SJO), koje je radilo predmete povezane sa tadašnjom vlasti na čelu sa VMRO DPMNE. Međutim, projekat SJO je propao nakon nekoliko afera u kojima je bila umešana glavna tužiteljica Katica Janeva.
Politički analitičar Dželjal Neziri kaže da je i drugi deo reformske agende, koji je bio donekle implementiran, bio zasenjen od nedostatka borbe protiv kriminala i korupcije.
"Postoji percepcija da je SDSM samo zamenio VMRO DPMNE i da je nastavio istu praksu uticaja na sudstvo, kontrolu tužilaštva i nepažljivost političara i ljudi povezanih sa vlastima", kaže Neziri.
3. Spoljna politika - blokada u EU i odnos prema Bugarskoj
U međuvremenu, po potpisivanju Prespanskog dogovora sa Grčkom, kojim je ime zemlje postalo Republika Severna Makedonija, ispunjeno je jedno od obećanja - ulazak u NATO. Ali sa velikom cenom, a to je promena imena zemlje. Međutim, napredak ka EU je blokiran zbog spora sa Bugarskom, velikim delom povezanog sa identitetskim pitanjima.
Zaev je nekoliko puta davao izjave koje su bile neprihvatljive za makedonsku javnost, kao na primer o brisanju reci "bugarski" sa spomenika na kojima piše bugarski fašistički okupator.
"Javnost nije bila spremna za još jedno nacionalno poniženje. Vlada je nastupila u rešavanju ovog spora ne vodeći računa o kolektivnoj memoriji i emocije, iako je glavni problem Bugarska", ističe Trošanovski.
4. Sporno upravljanje opštinama
Ipak, ovo su bili lokalni izbori, pa pored drugih faktora, prema rečima Nezirija, jedan od razloga za poraz Zaeva je i loše rukovođenje opštinama od gradonačelnika iz SDSM-a. Kada je ova partija formirala vladu u proleće 2017. godine, iste godine na jesen, kadrovi SDSM-a su na lokalnim izborima pobedili u 57 od ukupno 80 opština.
"To loše menadžerisanje je izazvalo razočarenje, koje je doprinelo ovakvim rezultatima partije", kaže Neziri.
Nakon ovih lokalnih izbora, SDSM ima 16 gradonačelnika, a VMRO DPMNE 42.
5. Unutar partijske smene
U 2013. godini Zaev je na čelu partije došao u tandemu sa Radmilom Šekerinskom, koja je pre nekoliko meseci donela odluku o povlačenju sa partijskih funkcija. Prethodno su iz vlade otišli i Damjan Mancevski i Dragan Tevdovski, koji su bili veoma bitni partijski i vladini funkcioneri.
"Unutar partijske podele i neuspeh Zaeva da balansira između interesa unutar partije, doprineli su ovom spektakularnom padu u podršci", kaže Neziri.
Jedan od većih izbornih udara na SDSM je izazvao staro-novi gradonačelnik Kumanova Maksim Dimitrievski, nekadašnji saborac Zaeva. Lider je doneo odluku da ga ne kandiduje za novi mandat, pa je Dimitrievski pobedio kao nezavisni kandidat, čime je SDSM prvi put poražen u ovom gradu.
Uzroci izbornog poraza Zorana Zaeva
Samo deo objašnjenja razloga za izborni poraz partije premijera Zorana Zaeva na loklanim izborima može se tražiti u zastoju procesa evrointegracija Severne Makedonije, ocenjuje profesor Sebastian Grecourt, direktor Balkanske opservatorije Fondacije "Jean Jeures".
Taj zastoj, smatra ovaj sagovornik, instrumentalizovan je od strane opozicione VMRO-DPMNE kroz optužbe da su sva makedonska “žrvtovanja” (tj. Prespanski sporazum) bila uzaludna.
Dodaje da je ostavka Zaeva redak politički gest u regionu. Međutim profesor Grecourt smatra da eventualni vanredni parlamentarni izbori u Severnoj Makedoniji bude duboku zabrinutost.
“Iako je nakon izbora 14. novembra u Bugarskoj bilo malo nade za priliku da se reši bilateralno pitanje između Skoplja i Sofije, mnogo su manje šanse u bliskoj budućnosti, a svakako ne ako se VMRO-DMPNE vrati na vlast. Ono što je još više zabrinjava i za Severnu Makedoniju i za EU, ako bi takva mogućnost alternacije u Skoplju samo ojačala neliberalnu i krajnje desničarsku osovinu koju trenutno formiraju Orban/Vučić/Dodik/Janša (lideri Mađarske, Srbije, bh. entiteta Republike Srpske i Slovenije, prim. red.), na korist spoljnih aktera poput Rusije, Kina ili Turska“, mišljenja je Grecourt.
Poraz Zaeva, kaže Grecourt, treba analizirati dublje u u skladu sa lokalnim kontekstima, izborom kandidata na primer.
“Na lokalnom nivou, povećano interesovanje za alternativu građana, vidljivije u prvom krugu, ukazuje i na nova očekivanja i treba ih uzeti u obzir”, tvrdi Grecourt.
Florian Biber, politički analitičar i direktor Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, pak je mišljenja da je uticaj bugarskog veta na rezultate izbora u Severnoj Makedoniji “jasan i dvoslojan”.
“Prvo, glavni projekat u koji je vlada uložila svoj politički kapital i energiju nije dao rezultate i učinio da izgledaju slabi i da se upuštaju u osetljive kompromise bez nagrade. Drugo, odsustvo opipljivog procesa svakako je usporilo reformske napore u zemlji. Teško je održati reformski zamah i ubediti partijske i državne zvaničnike da održe taj zamah”, kaže Biber ali ocenjuje da je previše pojednostavljeno pripisati gubitak u potpunosti blokiranoj perspektivi EU.
“Mnogi razlozi su domaći, od nedovoljno ozbiljnog bavljenja lokalnim reformama do nekih loših kampanja”, mišljenja je on.
Šta predviđa Ustav?
U skladu sa Ustavom, ostavka premijera Zaeva znači i ostavka cele Vlade, odnosno svih ministara u njoj.
"Ostavka predsednika Vlade, njegova smrt ili trajna sprečenost da obavlja funkciju, povlače ostavku Vlade", navodi se u Ustavu.
Kako će delovati dalje vladina koalicija, ko bi bio naslednik Zaeva, su pitanja koja su se nametnula nakon loših rezultata na lokalnim izborima. Koalicija “Možemo”, osim Socijaldemokratskog saveza (SDSM), okuplja više od deset manjih političkih partija. Zajedno sa partijama Albanaca - Demokratskom unijom za integracije (DUI) i Demokratskom partijom Albanaca (DPA) ova koalicija u parlamentu ima 61 poslanika od ukupno 120 mesta u Sobranju.
Prema odredbama iz Ustava, osim novog premijera, parlament će trebati da bira i novu Vladu. U Poslovniku parlamenta postoje dva člana koji se odnose na ostavku premijera.
"Vlada, predsednik Vlade ili član Vlade mogu da podnesu ostavke. Ostavka Vlade ili predsednika Vlade se podnosi predsedniku Sobranja u pismenoj formi i može se obrazložiti. Ostavku predsednik Sobranja odmah dostavlja poslanicima i predsedniku Republike", predviđa jedan od članova Poslovnika.
U drugom članu se navodi da Sobranje na prvoj narednoj sednici, bez pretresa, konstatira da mandat predsednika Vlade i njenih članova prestaje na dan održavanja sednice.
Poslanik Arbr Ademi iz DUI je po završetku izbora izjavio da je premijer Zaev požurio sa odlukom o ostavci.
"Moje mišljenje je da se radi o ishitrenoj odluci premijera, jer se sada nije testirao legitimitet partija ili Vlade o nacionalnim politikama", rekao je Ademi.
Lider opozicione VMRO DPMNE Hristijan Mickoski se odmah nakon izbora osvrnuo i na temu o novoj parlamentarnoj većini.
"U vezi sa novom većinom, pustimo da vreme odgovori na mnoge stvari. Vlast je delegitimirana i to je nova realnost za koja očekujem da se tokom vremena manifestira i u parlamentu. Ali, najbolje bi bilo da se to desi preko prevremenih izbora", rekao je Mickoski.
Zaev je nakon izbora izjavio da ne planira prevremene izbore, već je izrazio nadu da će većina u parlamentu da se proširi, a da će SDSM ostati na čelu vlade.
Facebook Forum