Dostupni linkovi

'Zbog situacije' srpske vlasti zabranjuju odmore na severu Kosova


Zaposleni u četiri opštine na Kosovu sa srpskom većinom, među kojima je i Severna Mitrovica (na fotografiji) su dobili “usmenu opomenu” da u narednom periodu ne mogu da koriste svoje godišnje odmore

"Pomozite nam!"

Ovo su reči zdravstvenog radnika u jednoj od četiri opština sa srpskom većinom na severu Kosova. Tom sektoru, ali i ostalim institucijama koje Srbija finansira na severu Kosova, ove nedelje je stigla "usmena opomena" da u narednom periodu ne mogu da koriste svoje godišnje odmore.

Kao razlog je navedena "politička situacija".

"Svi smo u čudu", navodi sagovornik Radija Slobodna Evropa (RSE).

"Ljudi su platili letnje aranžmane u hiljadama evra", dodaje.

Identitet radnika poznat je redakciji RSE, ali insistira na anonimnost zbog straha da ne ugrozi svoje radno mesto.

"Izričito je bilo na sastanku načelnika i glavnih medicinskih sestara da su strogo zabranjeni godišnji odmori. U slučaju da neki načelnik odobri svom radniku (odmor), biće momentalno smenjen", kaže drugi sagovornik RSE-a, takođe iz oblasti zdravstva.

Ispred ulaza u Dom zdravlja u Severnoj Mitrovici.
Ispred ulaza u Dom zdravlja u Severnoj Mitrovici.

Prosvetari bez raspusta

Bes ne kriju ni radnici drugih sektora, kao što je obrazovanje. Oni su takođe molili za anonimnost.

"Direktor nam je rekao da nema odmora do daljnjeg i da smo dužni da se javljamo na posao, bez obrazloženja. Navodno, to je naredba Ministarstva prosvete. Nemoćni smo. Pomešali su se i strah i bes i ljutnja", navodi radnik iz obrazovanog sistema.

"Ko je izdao to naređenje? Jel' država? Jel' proglašena vanredna situacija? Ovo nije normalno. Tri godine nismo makli nigde, i sad zabrana. Ko zabranjuje i zašto?", pita se još jedan zaposleni u srpskom sistemu na Kosovu i dodaje da su svi "kivni i besni".

"Od rođenja po protestima, barikadama, bojnom polju... I moja deca imaju pravo na more, na radost, na leto. Ništa me više ne veže za ovo Kosovo. Ogadili su mi ga", dodaje on.

Do nastale situacije je došlo nakon što je Vlada Kosova 29. juna uvela Srbiji recipročne mere oko ličnih dokumenata, kao i odluku o preregistraciji automobila sa oznakama gradova na Kosovu koje izdaju organi Srbije – na RKS (Republika Kosovo) tablice.

Te tablice, koje su se uglavnom koristile na severu Kosova, zvanična Priština godinama je smatrala ilegalnim, ali nije reagovala kao poslednjeg puta.

Reakcije u Srbiji

Na tu odluku oštro je reagovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz navode da su ga predstavnici Srpske liste obavestili da više neće trpeti nikave “pretnje”.

"Cilj je da se proteraju Srbi, naročito sa severa Kosova i Metohije, da se napravi jedna nova 'Oluja'", rekao je on i dodao da Beograd to neće dozvoliti.

Direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković je ocenio da premijer Kosova Alјbin Kurti "priprema početak velikog sukoba i napad na Srbe krajem septembra".

Nakon toga, usledila je zabrana korišćenja godišnjih odmora za sve koji dobijaju plate iz srpskog budžeta na severu Kosova.

Nadležni ćute

RSE nije uspeo da dobije odgovor nadležnih na severu Kosova oko zabrane godišnjih odmora zbog političke situacije.

Načelnik školske uprave Ivan Zaporožac i direktor Kliničko-bolničkog centra Zlatan Elek 1. jula nisu odgovarali ni na pozive ni na poruke.

Odgovor RSE nije stigao ni iz Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije, Ministarstva obrazovanja i zdravlja Vlade Srbije.

Šta kažu u turističkim agencijama?

Vlasnik turističke agencije Holiday plus iz Severne Mitrovice Nenad Stojaković potvrđuje za RSE da veliki broj ljudi zove da otkaže aranžmane u poslednjem trenutku.

"Veliki je problem kako će se vratiti novac. Više od 100 ljudi je (zatražilo otkazivanje odmora)", kaže Stojaković.

Kao primer navodi da je jedna porodica trebala 30. juna da putuje u Egipat, ali da su u poslednjem trenutku otkazali.

"Izgubili su hotel koji su platili u februaru. Čime da nadoknadite taj novac?" navodi vlasnik turističke agencije Holiday plus.

Objašnjava da su već pretrpeli gubitke zbog pandemije korona virusa i ponavlja da je sada nastao veliki problem zbog naglog otkazivanja godišnjih odmora.

Veliki broj Srba na Kosovu je zaposlen u institucijama Srbije, odnosno njihova egzistencija zavisi od plata koje obezbeđuje Beograd.

Iz bužeta Srbije za 2021. godinu za Kosovo je izdvojeno oko 91,8 miliona evra, a većina od tog iznosa, oko 67,7 miliona evra, ide Kancelariji za Kosovo.

Sredstva za Kosovo ne izdvajaju se samo preko vladine Kancelarije već i preko određenih ministarstava.

'Radne obaveze' u raznim oblastima

Zaposlenima u srpskim institucijama neretko je radna obaveza bila da izađu na proteste zbog političke situacije ili na barikade, pa čak i na kosovske izbore kada su uglavnom trebali da podrže Srpsku listu, vodeću srpsku političku partiju na Kosovu.

Primera radi, septembra 2021. godine su imali "radnu obavezu" da na smenu prisustvuju blokadi graničnih prelaza Jarinje i Brnjak. Tada su morali da se zatvaraju i ugostiteljski objekati kako bi što veći broj ljudi otišao na barikade.

Lokalno stanovništvo iz opština na severu je prošle godine dve nedelje držalo u blokadi granične prelaze zbog odluke Vlade Kosova da Srbiji uvede recipročne mere oko registarskih tablica.

Sa meštanima su na barikadama sve vreme bili i predstavnici Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda. Potom su dve strane postigle dogovor o deeskalaciji situacije i privremeni dogovor o tablicama, prema kome se belim stikerima prelepljuju državni simboli.

Upozorenja o zastrašivanju

Međunarodne i domaće organizacije godinama unazad ukazuju da se Srbi na Kosovu zastrašuju i da se zbog toga većina plaši javno da govori o političkim stavovima.

Tako nešto je pokazalo i istraživanje "Analiza trendova" nevladine organizacije Aktiv iz Severne Mitrovice.

Ova organizacija šest godina unazad radi to istraživanje, koje ima za cilj da prati stavove srpske zajednice na Kosovu o pitanjima iz različitih sfera života.

U izveštaju za 2021. godinu se navodi da je 70 odsto ispitanika u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu reklo da se "ne oseća slobodno da javno iznosi političke stavove".

Miodrag Milićević, izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv, ocenjuje da je veliki procenat onih koji se ne osećaju slobodno jer "svakodnevno trpe pritisak".

"Usled toga dolazi do autocenzure i autoblokade da se javno progovori o nekim stavovima, odnosno o posledicama koje neke politike imaju", kaže.

Dodaje da je nedostatak slobode govora izuzetno štetan za srpsku zajednicu na Kosovu koja je već "iznurena i izmučena u poslednjih 20 godina".

"Ovakvo stanje je zaista nedopustivo i da je ta sloboda govora tekovina našeg društva u celini", podvlači Milićević.

Smatra da na unapređenju slobode govora među srpskom zajednicom na Kosovu treba da rade političari, ali celokupno društvo.

U međuvremenu, naš sagovornik sa početka priče poručuje:

"Uništavaju nam živote."

XS
SM
MD
LG