„Verujem da su sve države nastale raspadom bivše Jugoslavije, kao i Albanija, danas bliže ispunjavanju svojih evroatlantskih ambicija“, ocenio je profesor vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins Daniel Server (Daniel Serwer), predstavljajući u Beogradu knjigu "Od rata do mira na Balkanu, srednjem Istoku i u Ukrajini" („From War to Peace in the Balkans, the Middle East and Ukraine“).
Kao tri ključna problema koja utiču na napredak, Server je označio spor između Makedonije i Grčke oko imena, normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i nefunkcionalnost institucija Bosne i Hercegovine.
On smatra da problemi koji su još prisutni na Balkanu ne zahtevaju veliko američko učešće, i da svi mogu biti rešeni diplomatijom. Problem, kako je naveo, može biti pojava predsednika SAD Donalda Trampa. Označavajući ga kao „etničkog nacionalistu“, Server kaže da je Tramp otvorio vrata idejama o podeli i razmeni teritorija, kao rešenju za pitanje Kosova.
„Mislim da je to užasna ideja iz mnogo razloga. Ali, ona potvrđuje da Beograd nema nameru da ikada više vlada nad kosovskim Albancima. Ideja o podeli bi destabilizovala Makedoniju i Bosnu, i bez sumnje bi bila podstrek presedniku (Rusije) Vladimiru Putinu u njegovim naporima da poništi suverenitet Gruzije, Moldavije i Ukrajine“, rekao je Server.
On navodi da veruje da su predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači „shvatili“ da od dogovora o razmeni teritorija nema ništa, te da ni u parlamentima dve države ne bi dobili podršku za tako nešto.
„Ali loše ideje nikada ne umiru. One su zombiji, a ova je po mom mišljenju zombi“, rekao je Server.
Profesorka Visoke škole ekonomije Nacionalnog istraživačkog univerziteta u Moskvi Ekatarina Entina ocenila je da problem Kosova ne može biti rešen van okvira Ujedinjenih nacija, te da bi uz Evropsku uniju, stalnu komisiju, koja bi se bavila i drugim problemima na Balkanu, trebalo da čine i SAD i Rusija.
„Tako bismo mogli da izbegnemo eksalaciju, a sa druge strane zajedničko rešavanje balkanskih problema, uz učešće Rusije i SAD, moglo bi da postane tačka pomirenja i zbližavanja te dve države koje ipak imaju najveću odgovornost za svetski mir i poredak“, navodi Entina.
Server pak smatra da je Rusija ta koja je probleme na Balkanu iskoristila za svoje interese i kako bi zemlje regiona dodatno udaljila od Evropske unije. A upravo u evroatlanskim intergracijama vidi rešenje za tri ključna problema na Balkanu. Podvlači, međutim, da Srbiju niko „ne gura“ u NATO.
Učesnici konferencije u beogradskom Medija centru na kojoj je predstavljena Serverova knjiga saglasni su u oceni da Baklan, za razliku od devedesetih godina, nije prioritet administracije u Vašingtonu.
Međunarodna situacija mnogo je drugačija nego tada, kaže profesor na američkom univerzitetu na Kosovu Mark Baskin. Uz ostalo, ukazuje da se u rešavanju problema ne bi trebalo oslanjati samo na svet diplomatije.
„Predajem na Kosovu i Albancima i Srbima. Kada razgovarate sa njima i slušate kako oni vide sebe i šta žele, to nije uvek ono što vlade rade“, rekao je Baskin.
Navodeći da dešavanja na Kosovu i teznije u BiH predstavljaju završnicu procesa raspada bivše Jugoslavije, direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, kaže da je knjiga Daniela Servera, koja sadrži analizu balkanske krize i njenih posledica, namenjena narodima na Balkanu.
„Onima koji su mnogo patili i koji zaslužuju bolje. Postavlja se pitanje da li sami mogu da pomognu sebi da im bude bolje ili će uvek biti deo podela interesa”, kaže Janjić.
Uz publiku sa Balkana, Ilber Hisa, publicista i diplomata iz Prištine knjigu preporučuje i donosiocima odluka na Zapadu.
„Da li su oni naučili lekciju i da li je mogu upotrebiti u ovom vremenu? Ako postoji poruka za sve nas na Balkanu, to je da ne valja misliti o daljim podelama, ni etničkim, ni u smislu pomeranja granica“, navodi Hisa.
Daniel Server se u knjizi, koju je nazvao i „svedočanstvom događaja iz devedesetih godina“, bavi uzrocima i posledicama ratova, proučava odnose zemalja u regionu, kao i njihove odnose sa EU i NATO.
Facebook Forum