Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Freizer: Ideja o razmeni teritorija nije opšteprihvaćena


Sabine Freizer
Povodom izveštaja Međunarodne krizne grupe u kojem se tvrdi da bi jedno od mogućih rešenja za srpsko-kosovski konflikt mogla biti i dogovorna razmena teritorija između Beograda i Prištine – sever Kosova za Preševsku dolinu, Sabina Frajzer, direktorka MKG za evropski program, kaže za Radio Slobodna Evropa da je Grupa do takvih rezultata došla nakon serije višemesečnih razgovora sa visokim zvaničnima Kosova i Srbije.

Freizer: Istraživanje na kome je baziran ovaj izveštaj radili smo gotovo šest meseci i došli do saznanja da i u Srbiji i na Kosovu postoji spremnost da se sedne za sto i pregovara o fundamentalnim problemima koji razdvajaju dve strane i da se kroz proces direktnih pregovora konačno dođe do sporazumnog rešenja koje bi vodilo priznanju Kosova od strane Srbije. Primetili smo da srpski zvaničnici u poslednje vreme koriste veoma preciznu terminologiju, pa tako kažu da neće priznati “jednostranu deklaraciju nezavisnosti” Kosova, čime ostavljaju prostor za pretpostavku da bi možda mogli prihvatiti međusobno dogovorenu nezavisnost Kosova.

Rešenje kome bismo dali prednost svakako bi bilo da Srbija prizna Kosovo u zamenu za davanje Severu Kosova šire autonomije od strane Prištine, ali ako se to pokaže kao neizvodljivo, smatramo da bi dve strane trebalo da nastave pregovore. Ukoliko bi se složile da bi teritorijalna razmena bila najbolje rešenje, smatramo da međunarodna zajednica ne bi trebalo da Srbiji i Kosovu stoji na putu u realizaciji takvog dogovornog rešenja.

RFE: Imate li neke specifične činjenice i informacije na terenu, u Srbiji i na Kosovu, koje su vam sugerisale da predložite soluciju teritorijalne razmene između dve strane. Da li ste pričali sa visokim srpskim i kosovskim zvaničnicima o tome da li im je takvo rešenje zamislivo?
Freizer: Način na koji Međunarodna krizna grupa funkcioniše je takav da tim naših analitičara radi direktno na Balkanu – dakle, u Srbiji, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini. Za potrebe ovog izveštaja oni su obavili istraživanje i u širem regionu – u Makedoniji čak i u Albaniji, kako bi došli do saznanja šta političke elite svih ovih zemalja smatraju da bi bilo najbolje rešenje srpsko-kosovskog konflikta. Oko šest meseci su intervjuisali veliki broj funkcionera
Mi smo ranije takođe ukazivali na negativne konsekvence takve teritorijalne razmene na Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Međutim, nalazi našeg poslednjih istraživanja pokazuju da su problemi u Bosni i Makedoniji lokalne prirode
svih ovih država i njihovi nalazi su pokazali da sada postoji više fleksibilnosti u Srbiji i na Kosovu nego ranije i da bi mogle nastati povoljne okolnosti da dve strane postignu dogovor. Kad ovo kažem, ne tvrdim da svi visoki zvaničnici na Kosovu i u Srbiji otvoreno saopštavaju da bi bili spremni da razmotre ideju razmene teritorija ili da bi Srbija mogla da razmisli o priznanju Kosova, ali na različitim nivoima vlasti smo registrovali izvesne znake i signale da bi dve strane mogle pokazati spremnost da razmotre i ovakvo rešenje – ne sutra, ne odmah, nego verovatno nakon serije pregovora koje bi mogli biti vođeni uz asistenciju Evropske unije, Sjedinjenih Država i Ujedinjenih nacija.

RFE: Oliver Ivanović, srpski pomoćnik ministra za Kosovo, kao i kosovski premijer Hašim Tači odbacili su ideje o razmeni teritorija.
Freizer: Moram pre svega naglasiti da ta ideja nije opšteprihvaćena niti nešto o čemu se javno govori u vladama Srbije i Kosova. Naprotiv, ima dosta ljudi koji je odbacuju. Drugo, ovo je tek početak priče o pregovorima i moguće je da će vremenom, nakon nekoliko meseci pregovora, biti više spremnosti da se prihvati čak i mogućnost teritorijalne razmene.

RFE: Zvaničan stav Vašingtona i Brisela – a to je ponovio i nemački šef diplomatije Guido Westerwelle koji je u poseti Zapadnom Balkanu – jeste da su podela Kosova ili razmena teritorija neprihvatljivi jer bi imali razorne efekte u regionu, pre svega u Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Kakav je vaš stav o regionalnim konsekvencama takvog rešenja?
Freizer: Mi smo ranije takođe ukazivali na negativne konsekvence takve teritorijalne razmene na Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Međutim, nalazi našeg poslednjih istraživanja pokazuju da su problemi u Bosni i Makedoniji lokalne prirode, odosno, da ne stoje ni u kakvoj vezi sa srpsko-kosovskim konfliktom. U to su nas uverili intervjui koje smo radili u Makedoniji, posebno sa tamošnjim albanskim liderima. Problemi u Makedoniji imaju više veze sa izostankom napretka u rešavanju problema imena zemlje, kao i sa izvesim teškoćama u implementaciji Ohridskog sporazuma.

U Bosni postoje mnogobrojni problemi, ali zanimljivo je da smo od strane gospodina Dodika dobili sasvim pozitivne signale. On je, recimo, nakon odluke Međunarodnog suda pravde izjavio da za njega ne bi bilo nikakve koristi ako bi Republika Srpska završila kao turski deo Kipra i da će stoga nastojati da ostane u okvirima Dejtonskog sporazuma. Dakle, videli smo da čak i oni od kojih se strahovalo da mogu izvršiti akte secesije od Bosne i Hercegovine, nisu spremni na takve poduhvate zbog kosovskih zbivanja.

RFE: Imate li bilo kakve reakcije na svoj izveštaj iz zvaničnog Vašingtona i Brisela? Da li ste razgovorali i sa tamošnjim zvaničnicima?
Freizer: Da, imali smo kontakte i sa brojnim zvaničnicima u Vašingtonu i Briselu. U razgovorima koje smo sa njima vodili rečeno nam je, razume se, da teritorijalna razmena nije rešenje koje bi dobilo njihovu najveću podršku; ono, uostalom, nije ni naša najpoželjnija opcija, vrlo jasno smo u izveštaju naveli da bismo najviše podržali rešenje čija suština bi bila da u zamenu za autonomiju Severa Srbija prizna Kosovo. Međutim, u Vašingtonu i Briselu su nam takođe veoma nedvosmisleno saopštili da bi podržali svako rešenje do kojeg bi Priština i Beograd došli sporazumno i ako bi ta dogovorena opcija bila teritorijalna razmena, da joj međunarodna zajednica ne bi stajala na putu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG